Obrenovac, 24.11.2017

NISAM DUGO PLAKALA


Izvor: JM | Obrenovac, 21.10.2016
Sad znam da letim al nemam nebo. Blizu je, a nikad dalje.




Jesam li ti pričala da jednom baš dugo nisam plakala pa me posle nešto stezalo u grudima. Ja mislila srce, a ono suze! I onda perem košulju „na ruke“ (jeste, još uvek to radim kad mi se nešto mnogo sviđa pa mi bude žao da se centrifugira), i krenu te suze iznenada, u mlazu. Znaš kako je čudan osećaj kad ne dodiruju obraze nego ih maglovito gledaš kako kaplju u onu penovitu vodu u kojoj muljaš tkaninu. Neke ti zaliju ruke, neke rastope penu. Možda se neka zauvek zabode u kragnu, poput nevidljivog broša. Znaš, ono, tripuješ da je tu, a nije. A nisam ti ni ispričala kad sam onomad blejala u knjižari, pa naleteh na istu onu antologiju lirske poezije koju smo nekad učile napamet, i da opet nisam zapamtila ni naslov ni autora omiljene nam pesme o prijateljstvu...kako ono beše:“ ja ne tražim prijatelje nove...“ Ne vredi, mozak neke informacije jednostavno neće da primi. Tu su, a nisu.
Jednom sam htela da ti ispričam kako sam ipak uspela da dotaknem oblak, znam da bi se radovala što se ispostavilo da umem da letim. Godinama si me ubeđivala, sećaš se. Izvini što sam bila tvrdoglava i uporna u samobmani i samosažaljenju pa nisam bar jednom rekla:“Ok, možda si u pravu.“, jer, eto, bila si u pravu. Sad znam da letim al nemam nebo. Blizu je, a nikad dalje.
Htela sam da te zovem telefonom kad sam napisala jednu pesmu jer mi se učinilo da je to ono „odsrcaotkidanje“ na koje smo čekale zajedno, pa sam onda shvatila da imam ubeležene sve tvoje brojeve al da mi se ni na jedan nećeš javiti. Jer kome drugom da kažem koliko sam usamljena u onim najdubljim ćoškovima bića i da nemam nikog kome bih mogla, u bilo koje doba dana ili noći, da pošaljem poruku punu misli i pitanja koja ni sa čim veze nemaju, a da dobijem dijalog koji ima zaključak: „volim te“. Da odem ponekad na obale naših virovitih ćutanja i pričam, pričam, pričam...Nekad se i smejem. Nekad se raspadnem. Nekad samo sedim, čini mi se danima, negde van života. Tu sam, a nisam.
Ustvari, lupetam! Uvek imam nešto da ti ispričam. Od gluposti do važnih stvari. I mnogo sam usamljena, al ko drugi osim tebe da shvati na koji način? Pričam dok ćutim. Sve ti kažem. Al sebična sam, tu se ništa nije promenilo. Fali mi dijalog. Virovit, ravan, olujan, kikotljiv, ozbiljan, filozofski, mudar, sumanut, poverljiv, ultrapoverljiv. U bilo koje doba dana i noći. Da znam da smem, da ne smetam, da ne ometam, da sam jedvačekana. Da znaš da smeš, da ne smetaš, da ne ometaš, da si jedvačekana.
I sutra ću ti pričati nemo. Sama, među svima koji te vole, okupljenih, ćutljivih, sa cvećem i svećama u rukama. Ako ne budem mogla od suza, izvini. Jer opet nisam dugo plakala...





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE