Obrenovac, 24.11.2017

Milan i Magdalena


Izvor: mladmesec | Obrenovac, 30.09.2016.
Oboje rođeni 1986., oboje iz Kragujevca, oboje studenti ekonomije




Lepi, inteligentni, magnetski privlačni za suprotni pol. Oboje duple Škorpije u horoskopu. Možda su čak i rođeni u isto vreme, začudo nikad nisu proveravali. Omiljene knjige su im iste, omiljeni filmovi, pisci, muzika.

Ne, nisu jednojajčani blizanci. Zapravo nisu ni u kakvom srodstvu. Oni su prosto srodne duše. Rođeni jedno za drugo. Znali su to odmah, čim su se prvi put videli. Tada su se odmah zamrzeli.

Mrzeli su se jer su osecali fatalnu privlačnost, a nisu mogli da je podnesu, niti su želeli da je osećaju.

Milan je zamrzeo Magdalenu kada je uhvatio njen provokantan pogled, isti kao što je njegov. Magdalena je zamrzela Milana zbog njegovog zločestog osmeha, istog kakav je njen.

Baš su se mrzeli. Od momenta kad su se ugledali.

Tog toplog kišnog jutra, oboje su obukli karirane košulje i farmerke. Ona, doduše, roze, on plavu. Imala je i plavu, ali sva sreća pa se opredlila za ovu roze, inace bi ga mrzela još više.

Tog jutra su oboje zamrzeli karirane košulje, i zakleli su se da ih nikada više nece obući.

Tog jutra, u trci za slobodnim mestom u busu, Milan je Magdaleni ispred nosa zauzeo poslednje slobodno mesto. Tada je boleo stomak, pa ga je zamrzela potpuno, iz dna duše.

Onda je Magdalena njemu otela taksi, jedini koji je preostao raspoloziv nedaleko od stanice gde su sišli, i tada je on još više zamrzeo nju, takođe iz dna duše, jer je kasnio na ispit, a fax je vraški daleko.

Taman kada je pomislila da je utekla spodobi, i kada je ustanovila da će uspeti da stigne na ispit na vreme, i da ga, sto je najvažnije, nikada više u životu neće videti; Milan je imao sreće da naleti na svog kolegu koji ga je povezao do faksa!

Hm, umalo se nije onesvestila kada ga je videla.

Zar su na istom faksu?!

Eto ih ispred lifta, minut je do 9. Nema se vremena za šest spratova trčanja uz stepenice.

Ne može očima da ga gleda. Kakav čovek!

Utom je on njoj uputio provokantan pogled, ona njemu zločest osmeh. Ili obrnuto.

Evo ih isped iste učionice.

Zar polažu isti ispit?!

Oboje su dobili slabe osmice. Hm.

Baš su se pitali sta će se tog jutra još dešavati među njima, šta im je još kurva sudbina spremila tog dana.

Ali ništa, otišli su kući puni mržnje, da proslave položen ispit sa porodicom i prijateljima.

Zaboravili su jedno na drugo…

…sve dok nisu legli u krevet.

Milan je sanjao Magdalenu kao troglavu vešticu u kariranoj roze košulji, i čas je jurio, čas bežao od nje, u potpunoj agoniji. Magdalena je sanjala Milana u vidu zmije koja palaca sa pet račvasta jezika, i odavno je već počela da je davi, takođe u agoniji i skroz poludela.

Kakva noćna mora. Moraće kod psihijatra, oboje.

Prošlo je deset dana, bili su spremni na sve, mislili su da ih ovo drugo vreba na svakom koraku. I ništa. Ni traga ni glasa od vestice, a od zmije još manje.

Odahnuli su. Oporavili se, psihički se rehabilitovali.

Prošlo je jos dvadeset dana. Zaboravili su se. Skoro.

Narednih 85 dana, nisu se više sećali ovog drugog.

Ali pitaj boga zasto, ipak su brojali dane. Možda da bi znali za koliko dana potpune sreće da zahvale bogu.

  1. dana… na ulici, dok je čekala da se upali zeleno svetlo na semaforu, Magdalena je primetila da neko nosi isti žuti kačket kao njen, samo muški, istu marku belih patika, muški model – ma, da li je moguce – ali i trenerice su im istih boja! Tip joj je odmah skrenuo paznju.

Zaškiljila je, trepnula, udahnula duboko… poznato joj je od nekud to crno oko, ali odakle?

Taj zločest osmeh, taj savršen nos, profil?..

Nije odmah prepoznala Milana. A nije ni on nju kada je ugledao. Ali zbog mržnje koju su ponovo osetili, ipak su se prepoznali, s tim sto su ovog puta odlucili da odu na kafu, da sasuju u lice ovom drugom sve sto su imali, jer toliku mržnju više nisu mogli da podnesu.

Pili su kafu u oblaku mržnje. Sevalo je, grmelo, tresla se gora.

Odlučili su potom da odu u krevet, toliku mržnju je valjalo isprazniti, nije zdrava.

Slomili su ga. I nije im je žao. Nešto je moralo da plati cenu njihove mržnje.

Mrze se i dan danas, jer ne mogu jedno bez drugog.

I dalje se isto oblače, istu muziku slušaju, iste stvari čitaju.

Svađaju se. Non stop. I dalje se ne podnose. Očima ne mogu da se gledaju. Zato se i ne odvajaju.

A sada nose i isto prezime, omg.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE