Obrenovac, 21.07.2018

PIRUETA


Izvor: Lokalne novine, Veran Ilić | Obrenovac, 06.04.2018.

Foto: Promo




April u Beogradu...miriše na zlo vreme... Juče su Nemci umarširali u naš grad. Stajao sam dole, kod stare lipe, kada su protutnjali kaldrmom.Teška sila je promakla pored nas.Gledao sam kako se taj ogromni tenk igra sa prevrnutim tramvajem i gura ga kao da je od kartona. Marširali su u ritmu zaglušujućeg topota čelika i otkucaja slomljenog srca mog Beograda...

Noćas sam pošao da obiđem depo, ljude i tramvaje u njemu. Dobar deo je srušen. Stojim tu pred kapijom, kao i uvek što sam stajao dok sam ih ispraćao, ranim jutrom, dole u grad...

Ona se pojavila, pravo iz sablasnog mraka, izmedju platana, bosonoga, u nekakvoj bluzici i pantalonama pocepanim na kolenima. Duga kosa, prćav garav nos i oči krupne, plave, kao da mogu da osvetle svu ovu oporu noć nad srušenim gradom.

Okretala se na jednoj nozi, poskakujući, kao da sa sobom vuče nekakvu nečujnu muziku...

-Piruetaa !... rekla je...

-Molim?!

-Pirueta... gospodine !

-A... šta ti je to?... napravih se nevešt i u neznanju, podignuvši obrvu.

-To sam naučila na baletu...To vam je figura u baletu... - reče.

-Lepo i baš si našla vreme i mesto da izvodis tu tvoju...figuru...?!

-Hocete da vas naučim?

Okrenuh se na drugu stranu zadrzavši taj namršteni izraz lica...

-Mooolim vaaaas!!  - igrala je oko mene a ja sam se "mrštio" i prekrstio ruke, onako baš strogo...

-Ne dolazi u obzir! Idi kući !...Gde živiš ti dete ?!...

-Nemam ja kuću..Ako budete stalno vežbali piruetu - nastavila je u jednom dahu -možda taj vaš stomak neće biti tako veliki, gospodine…

-Ako nemaš kuću..gde su ti roditelji ?!…

-Ne znam, samo se sve srušilo, leteli su avioni, bilo je jezivo i onda sam se probudila u jednom podrumu. Bilo nas je tako puno, svi su bili tako tuznI, trazila sam sestre i braću, mamu i tatu.Samo sam plakala, ljudi oko mene su samo plakali. Jedna komšinica mi je rekla da ih je prethodni dan videla i da su me tražili...dozivali... Sada se mi tražimo...- sela je i počela da plače...

Beograde!!?...Moj...

Zagrlio sam je i rekao da će biti, valjda, sve u redu i  da se sve uvek dobro zavrsi...

Poveo sam je sa sobom u depo, da se sklonimo sa ulice... Niz bulevar je dolazila patrola. Odveo sam je tu noć kući i postala je moj mali-veliki prijatelj !

Rat je polako i realno došao u naš grad... Preko nekih veza, jevrejskih, do kojih je jako teško bilo doći, saznali smo da su se njeni jedva izvukli iz grada i sada su negde u Švajcarskoj, kod neke rodjake...Saznali su i oni da je ona živa i da tražimo način da ode tamo...i...našli smo ga!

Jedan nemački oficir je pre ovog rata dolazio u Beograd, sa predstavnicima fabrike tramvaja, bio sam u odboru koji je pregovarao zadužen za njihov smeštaj...Klos je bio moj gost, te 37-me, ostao mi je "dužnik". Proveo je dve divne noći sa Zorom, prelepom pevačicom sa Čubure. Odveo je malu Kristinu, početkom juna, sa sobom, u Švajcarsku. Pronašla je porodicu...bio sam jako srecan, ali  i pomalo tužan...

Nikada nisam video nekoga i nešto slično... Nekoga sa tako lepim i radosnim očima, punim života, a opet i sa tugom i strahom u dubini njihove lepote.

Piruetu nisam nikada probao da izvedem, možda zbog straha da ne padnem, tako debeo...

Prošao je i taj rat, kao što sve u životu prodje.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE