Obrenovac, 26.05.2018

─Éilas obrazlo┼żio svoj ekonomski koncept


Izvor: Beta,Lokalne novine | Obrenovac, 11.02.2018.
Kandidat za gradona─Źelnika Beograda Dragan ─Éilas ka┼że da je 'ekonomski koncept razvoja Srbije limitiran prevazi─Ĺenim shvatanjem uloge dr┼żave u ekonomiji'

Foto:Screenshot


´╗┐

On je istakao da je jedan od razloga za to i prevaga politi─Źkih nad tr┼żišnim principima", kao i da se njegov koncept zasniva na druga─Źijim polaznim osnovama koje bi mogle da omogu─çe godišnji rast od preko pet odsto, umesto sadašnjih 2 – 2,5 odsto.

"Ukoliko ┼żelimo ubrzan ekonomski razvoj i situaciju u kojoj ─çe gra─Ĺani zaista da osete stvarni boljitak, pre svega u rastu plata i li─Źnog standarda, moramo maksimalno da iskoristimo sopstvene potencijale najpre u poljoprivredi, ali i u drugim privrednim granama", rekao je ─Éilas agenciji Beta.

Objašnjavaju─çi svoj ekonomski koncept on je naveo primere uspešnih svetskih kompanija koje su u dr┼żavnom vlasništvu, poput DHL-a, ─Źiji je obrt skoro duplo ve─çi od srpskog BDP-a, nema─Źke pošte, Arrive koja vozi Beogra─Ĺane, ali i gra─Ĺane Londona, a koja pripada nema─Źkoj ┼żeleznici, i aerodroma u Frankfurtu u kojem kontrolni paket i mogu─çnost upravljanja ima region Ersen.

"Dr┼żavne firme mogu biti itekako profitabilne. To smo, uostalom, dokazali u PKB-u koji je 2013. godinu završio sa dobiti od 20 miliona evra. Na ┼żalost danas takvih primera nema, dr┼żava prodaje i one kompanije koje se lako mogu podi─çi poput Galenike ili koje su veoma profitabilne poput Aerodroma Beograd", rekao je ─Éilas.

On smatra da dr┼żavne firme mogu biti nosioci ekonomskog razvoja promenom politi─Źkog koncepta koji podrazumeva i druga─Źiji ekonomski sistem od postoje─çeg.

"Naš politi─Źki sistem se zasniva na mo─çi koja izvire iz upravljanja dr┼żavnim preduze─çima, nekontrolisanim odlivanjem prihoda zarad partijskih, ali i li─Źnih interesa. Sve dok ovakav model bude dominantan ima─çemo neuspešne dr┼żavne firme, bud┼żetsko finansiranje gubitaša i, na kraju, sumnjive privatizacije u kojima ceh pla─çaju radnici", ocenio je ─Éilas.

Naveo je da bi gra─Ĺani posle promene ekonomskog sistema brzo osetili boljitak.

"Kada dr┼żavne kompanije dobro rade one omogu─çe ogromnom broju malih i srednjih preduze─ça da i oni funkcionišu sara─Ĺuju─çi sa njima. Znate li koliko je Kolubara investirala kada ju je vodio Nebojša ─ćeran? Dvesta miliona evra godišnje. Nema nijednog investitora koji dolazi u Srbiju koji investira ni 20 odsto ovog iznosa. Pravljenje pravih kompanija od danas partijskih ustanova koje se pogrešno nazivaju preduze─çima, i omogu─çavanje nesmetanog rada privatnih kompanija, garantuje rast našeg BDP-a daleko preko pet odsto. A to zna─Źi i rast plata i ┼żivotnog standarda", kazao je ─Éilas.

On je rekao da se zala┼że i za promenu pravila po kojima rade banke u Srbiji, što zna─Źi da treba da se samo primene pravila koja se na banke odnose u Evropskoj uniji.

"Nemojte da slušamo bajke o riziku za poslovanje u Srbiji zbog koga su krediti preskupi, a gra─Ĺanima se kroz razne namete dere ko┼ża sa le─Ĺa. Ko ne─çe da radi po evropskim pravilima slobodno neka zatvori poslovnice i ode. Bi─çe mnogo njih koji ─çe ostati. Bankarski sistem gledam kroz primer kredita u 'švajcarcima'. Ho─çete li da me ube─Ĺujete da kad su ljudi uzimali takozvane kredite u švajcarcima da je banka od NBS-a kupovala švajcarce i upla─çivala ih gra─Ĺanima na ra─Źun? Ne─çe biti. Nego je samo indeksirala kredite u 'švajcarcima'. Dakle, pretvorite kredite u evre, zara─Źunajte normalnu kamatu, dodajte procenat dva na to što su bili krediti u 'švajcarcima' i prestanite da uništavate ┼żivote ljudima. Dobro ─çete zaraditi i ovako, besmisleno je da neko vra─ça tri puta više nego što je od banke pozajmio", predlo┼żio je ─Éilas.

Dodao je da je "klju─Ź je u tome da dr┼żavne firme prestanemo da tretiramo kao partijski plen, a da se njihovo poslovanje iz sfere socijalne politike prevede u tr┼żišni ambijent".

"U vlasništvu treba da participiraju i zaposleni sa 10 odsto kako bi, zbog podele dela profita, bili dodatno motivisani. Takva struktura dr┼żavnih preduze─ça garantuje mogu─çnost da se ona uspešno razvijaju kroz partnerstvo sa ozbiljnim kompanijama, po sistemu otvaranja zajedni─Źkih firmi i ulaganja u tehnološki razvoj. PKB je sa najve─çim svetskim proizvo─Ĺa─Źem hrane Unileverom, sedamdesetih godina prošlog veka, napravio Frikom. Zašto to ne bi mogao ponovo da uradi?", kazao je ─Éilas.

Istakao je da sada dr┼żava pokušava da upravlja tr┼żištem u Srbiji a da glavnu re─Ź u privredi vode strana─Źki kadrovi.

"Dr┼żava mora da svoj anga┼żman preusmeri na obezbe─Ĺivanje pravne sigurnosti, stvaranje ambijenta za dugoro─Źno planiranje. Ako bi dr┼żava, recimo, krenula makar sa simboli─Źnim smanjenjem nameta na plate, oslobodila privredu samo dela postoje─çih nameta, olakšala poslovanje umesto stvaranja neprijateljskog okru┼żenja, milion nepotrebnih procedura i besmislenih pravila, stvari bi se veoma brzo promenile", ocenio je ─Éilas.

Dodao je da se zala┼że za to da se napravi holding od najmanje deset regionalnih kompanija koje bi se bavile poljoprivredom kako bi od zemljišta koja se ne obra─Ĺuje dr┼żava i gra─Ĺani imali dobit, što bi moglo i te kako da se uradi.

"Deset kompanija sa po hiljadu hektara pod vo─çem pozicionira Srbiju kao lidera u regionu i ozbiljnog igra─Źa na evropskom nivou. Za to je neophodno ulo┼żiti oko pet stotina miliona evra, odnosno 50.000 evra po hektaru. Nema potrebe da dr┼żava daje pare iz bud┼żeta. U bankama gra─Ĺani imaju preko osam milijardi evra štednje. Ponudimo im kamatu od 2,5 odsto i akcije bez prava odlu─Źivanja u kompanijama koje pokre─çemo. Posle tri godine realno je da zaraduju preko 10 odsto godišnje na sredstva koja su ulo┼żili i za koja im, kao i kad daju novac u komercijalne banke, garantuje dr┼żava. To bi bila korist za dr┼żavu, gra─Ĺane, ali i za one koji proizvode protivgradnu zaštitu, ograde, sisteme za navodnjavanje", preporu─Źio je ─Éilas.

Dodao je da bi desetine hiljada ljudi u tom lancu došlo do solidnog posla, desetine i stotine manjih firmi bi ┼żivnule i po─Źele da prave profit, a "Srbija bi se pokrenula".

Komentrašu─çi povezivaje privatnog sektora i dr┼żave u oblasti poljoprivrede on je rekao da bi kompanije u dr┼żavnom vlasništvu pomogle individualnim proizvo─Ĺa─Źima jer bi mogli da se oslone na te velike firme.

"Uvezali bi sve postoje─çe hladnja─Źe u sistem, tamo gde nedostaju kapaciteti napravili bi ih. Seljak bi doneo svoj proizvod - malinu, jabuku ili nešto tre─çe - stavio ga u hladnja─Źu i za to dobio potvrdu. Svakog ponedeljka u podne bi se saopštavala berzanska cena tog proizvoda i proizvo─Ĺa─Ź bi odlu─Źivao da li ─çe da proda ili da ─Źeka da cena raste. Ukoliko su mu potrebne pare za ┼żivot otišao bi u banku sa potvrdom o predaji proizvoda i uzeo pozajmicu kolika mu je potrebna. Platio bi nekoliko procenata troškove banci, ali ne bi morao da prodaje svoju malinu ili jabuku kad je loša cena, nego bi mogao da ─Źeka. I da sam odlu─Źi kad ─çe da proda. Ne bi više bilo ucena, zarada na ljudima koji proizvode, svi bi mogli sami da odlu─Źe i da planiraju šta ─çe i kako ─çe raditi", rekao je ─Éilas.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE