Obrenovac, 15.09.2019

POLITIČKI PROFIL PROSEČNOG SRBINA


Izvor: Blic,Lokalne novine | Obrenovac, 03.05.2019.
Hoće demokratiju, ali NE I DIJALOG, zanima ga Kosovo, ali o njemu ne zna mnogo...

Foto:V.Živojinović/RAS Srbija




Malo zna o politici, još manje o tome koja je funkcija poslanika u Skupštini. Jako se interesuje za temu Kosova, ali opet na pitanje kako teku pregovori, ne bi imao mnogo da kaže. Bori se za demokratiju, a nije spreman na dijalog kao pristojan način bore za političke ciljeve i vlast - tako prosečan Srbin vidi politiku danas, a ono što ga najviše tišti pored nedovoljno visokih plata je nezaposlenost.

To su rezultati do kojih je došao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA uz podršku Ipsos Strategic Marketinga u okviru istraživanja pod nazivom "Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji" koje se sprovodi šestu godinu za redom.

Šta zna o politici i kome (ne)veruje?

Ako bismo pokušali da konstruišemo profil prosečnog Srbina i njegovih političkih stavova, znanja i verovanja, morali bismo poći od njegovog interesovanja za politiku. Više od polovine ispitanika prema ovom istraživanju reklo je da ništa ili malo zna o srpskoj politici (52 odsto). Još je gora situacija kada je reč o poznavanju republičke vlade gde 57 odsto ispitanika ništa ne zna o njihovom radu, a najalarmantnije je poznavanje programa političkih partije, gde je 74 odsto ispitanika reklo da ne zna ništa o toj temi.

Za politiku su najmanje zainteresovane žene i generacije koje sada imaju od 18 do 29 godina, a sama nezainteresovanost za politiku upadljivo je porasala u poslednjih 15 godina.

Prosečan Srbin najmanje poverenja po svemu sudeći ima u poslanike u Skupštini Srbije, pa samo 13 odsto ispitanika smatra da poslanici u Skupštini zastupaju interese običnih građana, dok samo 10 odsto smatra da su poslanici dostupni građanima koji žele da ih kontaktiraju, a 64 odsto gotovo da ništa ne zna o njihovom radu.

Kafanska politika

To prosečnog Srbina, međutim, ne sprečava da u kafani, kući, na ulici, mesari ili pekari - debatuje o politici (o kojoj gotovo ništa ne zna ili je ne razume) i iznosi svoje mišljenje na tu temu. Međutim, čini se da je i takav vid iskazivanja svog političkog opredeljenja kao i kultura dijaloga značajno zamrla, pa je u poslednjem ispitivanju procenat građana koji se tako bore za svoj politički stav pao sa 37 na 24 odsto i najniži je u poslednjih šest godina.

Problem toliko niskog interesovanja prosečnog Srbina za političke teme verovatno leži u činjenici da on načelno malo veruje da može da utiče na odluke vlasti i menjanje stvari kojim nije zadovoljan, svega 12 odsto ispitanika veruje da može svojim angažovanjem tome doprineti.

Demokratija ili "čvrsta ruka"?

Mišljenje da nas "samo čvrsta ruka može izvući iz krize" postepeno opada kao dominantno u Srba, a raste podrška demokratiji kao najboljem političkom sistemu.

U pogledu podrške demokratiji nema međugeneracijskih razlika, ali, istraživanje CRTE pokazuje da podrška politici "čvrste ruke" upadljivo raste sa godinama starosti. Dok manje od trećine građana između 18 i 29 godina smatra da nas samo "čvrsta ruka" može izvući iz krize, u to veruje više od polovine građana preko 60 godina.

Takođe, u "čvrstu ruku" veruje više od polovine građana sa najnižim obrazovanjem (56 odsto), a samo 28 odsto sa višim i visokim obrazovanje.

- Obrazovanje je uvek bilo u sponi sa autoritarnošću, tako da ne čude rezultati istraživanja. I dok oni koji podržavaju "čvrstu ruku" su jedinstveni u svom stavu i smatraju da je potrebno samo da imamo vođu i sledimo ga neprikosnoveno, sa druge strane oni koji se zalažu za demokratiju najčešće podržavaju načelo demokratije kao takvo, ali su im stavovi vrlo razuđeni po tom pitanju, pa neretko iako se zalažu za nju, misle da demokratija ne može mnogo toga da promeni - kaže Stojiljković i dodaje za kraj da je simptomatično da se mentalitet u Srba teško menja, pa ne čudi da bi se, prema njegovim rečima, prosečan Srbin i njegovi politički stavovi, ali i politička scena mogli i dalje opisati pripovetkama Radoja Domanovića iz 19. veka.

Šta ga najviše zanima i koji su mu problemi?

Najveći problem sa kojim se Srbin u ovom trenutku suočava, prema pomenutom istraživanju je nezaposlenost, što je odgovorilo čak 49 odsto ispitanika. Na drugom mestu je nizak standard, što je videlo kao vodeću brigu 28 odsto ispitanika, dok se na treće mesto probilo pitanje Kosova o čemu svedoči odgovor 25 odsto ispitanika.

Zanimljivo je pomenuti da je za temu Kosova interesovanje izrazilo 40 odsto ispitanika, dok sa druge strane znatno veći procenat, njih 61 odsto izjavilo je da o toj temi jako malo zna.

- Godinama je ono što građane najviše muči upravo nizak standard izaposlenost, odnosno nezaposlenost u raskoraku sa onim što zauzima prvo mesto na političkoj sceni i u javnosti - objašnjava ovakve rezultate istraživanja za "Blic" Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka koji dodaje da većinom imaju "ciničan odnos" prema političkim pojavama.

Ono što prosečnog Srbina najviše interesuje jesu teme koje su vezane za njegovu opštinu - izbori za skupštinu opštine u kojoj živi, kao i rad lokalne samouprave.

Svega 28 odsto građana smatra da u njihovom mestu postoji neko ko brine o rešavanju njihovih problema, ali sa druge strane ni građani sami nisu spremni da se angažuju u inicijativama za njihovo rešavanje.

Godinama procenat onih koji učestvuju u rešavanju problema i donošenju odluka na lokalu učestvuje mali procenat ispitanika - od sedam do 13 odsto.

Relativno mali broj ispitanih čak izražava želju da utiče na odluke vlasti u opštini u kojoj živi, ali u odnosu na procenat ima trend rasta, dok je još manji broj njih koji žele da učestvuju u odlučivanju na nivou države.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE