Obrenovac, 19.04.2021

ONI TO NAMA?


Izvor: nova.rs/Glas Amerike/Lokalne novine | Obrenovac, 01.04.2021.
Stejt department o Srbiji: Brutalnost, pretnje, nasilje

Foto:EPA/MIKE THEILER


Srbija i Crna Gora su dr┼żave koje su u 2020. obele┼żili zna─Źajni izazovi iz oblasti ljudskih prava, zaklju─Źak je izveštaja koji je u utorak objavio ameri─Źki Stejt department.

Kako prenosi Glas Amerike, u delu dokumenta o Srbiji, koji obuhvata utvr─Ĺivanje stanja u zna─Źajnom broju oblasti – notirana su, kako je navedeno, ozbiljna ograni─Źenja slobode izra┼żavanja, uklju─Źuju─çi nasilje, pretnje nasiljem i neopravdana hapšenja i gonjenja novinara.

Tako─Ĺe se navode i brojni slu─Źajevi korupcije me─Ĺu ─Źlanovima Vlade, krivi─Źna dela koja su uklju─Źivala nasilje ili pretnje nasiljem prema osobama sa invaliditeom – kao i zlo─Źini po─Źinjeni protiv pripadnika seksualnih manjina – LGBT populacije, ukazano je izveštaju Stejt departmenta.

“Vlada je preduzela korake za identifikovanje, istragu, krivi─Źno gonjenje i ka┼żnjavanje zvani─Źnika koji su po─Źinili kršenja ljudskih prava, kako u policiji, tako i na drugim mestima u Vladi, pošto su u javnosti otkrivene zloupotrebe. Ipak, brojni posmatra─Źi veruju da brojni slu─Źajevi korupcije, društvenog i porodi─Źnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zlostavljanja prolaze neprijavljeno i neka┼żnjeno”, piše u dokumentu.

Me─Ĺunarodni posmatra─Źi zabele┼żili su da je dr┼żava na efikasan na─Źin organizovala parlamentarne izbore 21. juna u teškim okolnostima, ali su, kako je ukazano, dominacija vladaju─çe stranke, onemogu─çen pristup opozicije medijima, kao i nedostatak medijske raznolikosti – bira─Źima su ograni─Źili mogu─çnost izbora.

“Koalicija koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Aleksandra Vu─Źi─ça osvojila je više od 60 odsto glasova. Republi─Źka izborna komisija odlu─Źila je da je glasanje porebno ponoviti u 234, od ukupno, 8.253 opštine – zbog grešaka u brojanju glasova i drugih potvr─Ĺenih nepravilnosti”, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta u kom se podse─ça i da je aktuelni predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke izabran 2017. osvojivši pribli┼żno 55 procenata glasova u prvom krugu glasanja.

“Me─Ĺunarodni posmatra─Źi zabele┼żli su da su ti predsedni─Źki izbori uglavnom bili slobodni, ali da je kampanja vo─Ĺenja u korist vladaju─çe stranke”, podse─ça se u izveštaju za 2020. godinu.

Slu─Źaj bra─çe Biti─çi

U dokumentu koji je objavo Stejt department navedeno je da u 2020. nije bilo izveštaja da su vlada Srbije ili, kako je ukazano, njeni agenti po─Źinili samovoljna ili nezakonita ubistva.

Me─Ĺutim, skrenuta je pa┼żnja na sudbinu bra─çe Biti─çi, ameri─Źkih dr┼żavljana, albanskog porekla.

“Tokom cele godine mediji su izveštavali o nestanku i pretpostavljenom ubistvu Ilija, Agrona i Mehmeta Biti─çija, koje su srpske paravojne grupe odvele u pritvor i sahranile na terenu policijskog centra za obuku kojim je komandovao Goran Radosavljevi─ç. Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za vansudska pogubljenja Agnes Kalamar obratila se vlastima Srbije pismom u kom je navedeno da dr┼żava prema me─Ĺunarodnom humanitarnom pravu i doma─çim pravnim instrumentima ima obavezu da istra┼żi krivi─Źnu odgovornost komandanata i pretpostavljenih, uklju─Źuju─çi komandanta policije Gorana Radosavljevi─ça i Vlastimira ─Éor─Ĺevi─ça za ubistvo bra─çe Biti─çi”, precizirano je u izveštaju Stejt departmenta, a prenosi Glas Amerike.

U dokumentu je zaklju─Źeno da Vlada Srbije nije postigla zna─Źajan napredak u obezbe─Ĺivanju pravde za ┼żrtve, kao i da je nejasno do koje mere su vlasti Srbije aktivno istra┼żivale slu─Źaj.

Ukazano je i da je u krivi─Źnom postupku, za kako je navedeno, masakr u Srebrenici 1995. u Bosni i Hercegovini (slu─Źaj Srebrenica-Kravica) tokom 2020. odr┼żano tri ro─Źišta.

“Krivi─Źne istrage i postupci u vezi sa ratnim zlo─Źinima devedesetih godina prošlog veka uglavnom su stagnirali. Prema nezavisnim posmatra─Źima, pretresi koji su odr┼żani ─Źesto su rezultirali odlaganjima i ograni─Źenim napretkom”, istaknuto je u izveštaju.

Mu─Źenje i drugi surovi, neljudski i poni┼żavaju─çi postupci ili ka┼żnjavanje

Uprkos tome što se u izveštaju Stejt departmenta precizira da Ustav Srbije zabranjuje takvu praksu, u dokumentu je ukazano da je policija tukla pritvorenike i maltretirala osumnji─Źene, obi─Źno tokom hapšenja ili pritvora, u nameri dobijanja priznanja privedenh – iako takvi dokaze sudovi ne prihvataju.

“U izveštaju Komiteta Saveta Evrope za spre─Źavanje mu─Źenja za 2018. navedeno je da je potrebno da srpske vlasti prepoznaju ─Źinjenicu da policijski slu┼żbenici ─Źine zlostavljanja. Nije re─Ź o nekolicini njih, ve─ç se radi o praksi u njihovoj kulturi – posebno kriminalisti─Źkm inspektorima”, precizirano je u dokumentu.

Ukazano je i da je jula 2020. jedanaest nevladinih organizacija apelovalo na specijalnog izvestioca Ujeninjenih nacija za pitanja mu─Źenja i druga okrutna, nehumana ili poni┼żavaju─ça potupanja ili ka┼żnjavanja, tra┼że─çi njegovu intervenciju prema vlastima Srbije – kako bi se, kako je navedeno, sprovela istraga policijske brutalnosti tokom antivladinih protesta širom Srbije.

U izveštaju je podvu─Źeno da su nevladine organizacije prijavile prekomernu, neopravdanu i nezakonitu primenu sile protiv demonstranata – preciziravši da su navodni po─Źinioci policajci i druge neidentifikovane osobe.

“Navodno iz neformalnih kriminalnih grupa usko povezanih sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Ombudsman je pokrenuo istragu policijskih akcija i zaklju─Źio da policija nije koristila prekomernu silu protiv u─Źesnika, osim u nekoliko pojedina─Źnih slu─Źajeva, koji bi trebalo da budu predmet istrage. Beogradski centar za ljudska prava podneo je dve krivi─Źne prijave protiv policije zbog postupanja tokom protesta”, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

Prime─çeno je i da su vlasti Srbije nedovoljno efikasne kada je re─Ź o visokim policijskim slu┼żbenicima optu┼żenim za krivi─Źna dela.

“U tim slu─Źajevima krivi─Źne prijave retko u punom smislu odra┼żavaju ozbiljnost krivi─Źnog dela i ─Źesto su podnete nakon du┼żih odlaganja. Na primer, 2008. godine izgrednici su napali i zapalili stranu diplomatsku misiju koja je podr┼żala nezavisnost Kosova. 2018. godine, nakon proteka od 10 godina, podnete su prijave protiv pet visokih policijskih slu┼żbenika, od kojih su tri u me─Ĺuvremenu otišla u penziju, a koji su optu┼żeni za propust da zaštite misiju, ugro┼żavanje javne bezbednosti i zloupotrebu slu┼żbenog polo┼żaja. Tokom ove godine odr┼żana su tri ro─Źišta u tom slu─Źaju”, precizirano je u dokumentu.

Zgrada ameri─Źke ambasade u Beogradu, ali i drugih diplomatskih predstavništava u prestonici Srbije napadnute su februara 2008, tokom protesta „Kosovo je Srbija“ – protiv proglašenja nezavisnosti Kosova.

Nakon mitinga ispred Skupštine Srbije grupa ljudi organizovano je došla do ameri─Źke ambasade i ga─Ĺala je kamenicama, bakljama i drugim predmetima, nakon ─Źega je ona i zapaljena. Pored Vujovi─ça koji je preminuo, u neredima nakon mitinga povre─Ĺeno je 78 gra─Ĺana i 52 policajca.

Sloboda izra┼żavanja i medija

U izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima precizirano je da Ustav Srbije predvi─Ĺa slobodu izra┼żavanja i štampe – što je ugro┼żeno pretnjama i napadima na novinare, nedostatakom transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelikom ulogom dr┼żave u medijskom sektoru.

“U izveštaju ’Zemlje u tranziciji 2020.’ Nevladine organizacije Fridom haus Srbija je svrstana u hibridne re┼żime – navode─çi pogoršanje medijskih sloboda kao jedan od najve─çih problema u zemlji. U Svetskom indeksu slobode štampe za 2020. godinu, nevladina organizacija Reporteri bez granica primetila je da je Srbija postala zemlja u kojoj je ─Źesto opasno biti novinar u kojoj la┼żne vesti velikom brzinom postaju vidljive i popularne. Neuravnote┼żena medijska pokrivenost i velika koli─Źina la┼żnih ili neproverenih vesti nastavile su da ugro┼żavaju sposobnost gra─Ĺana da zna─Źajnije u─Źestvuju u demokratskom procesu”, konstatovano je u izveštaju Stejt departmenta

U dokumentu je navedeno da nezavisni novinari i medijske ku─çe objavljuju nekoliko listova, ali sa malim tira┼żom, koji dodatno opada. Tako─Ĺe, ukazano je da su tabloidi popularni ali, kako je istaknuto, redovno objavljuju neta─Źne ili neproverene informacije.

“U brojnim medijskim pri─Źama klevetaju se politi─Źki lideri opozicionih partija. Te su pri─Źe ─Źesto bile predstavljene la┼żnim naslovima na naslovnicama. Mre┼ża za izveštavanje o kriminalu i korupciji (KRIK) objavila je 21. januara tvrdnju da su ─Źetiri najtira┼żnija tabloida, Informer, Srpski telegraf, Alo i Kurir, na svojim naslovnim stranicama u 2019. godini objavili najmanje 945 la┼żnih ili neosnovanih tvrdnji. Informer je vodio sa 317 takvih zahteva, zatim Alo (259), Srpski telegraf (227) i Kurir (142).

U izveštaju se napominje da su ove ─Źetiri publikacije negativno izveštavale o politi─Źkoj opoziciji i njenim liderima, dok su pozitivno izveštavale o predsedniku Vu─Źi─çu i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu”, precizirano je u dokumentu.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE