Novoformirani pokret “OsloboÄ‘enje” MlaÄ‘ana Ä�orÄ‘evića, još jedna je u nizu organizacija desnog centra koje su se pojavile na politiÄ�kom nebu Srbije. Da je desnica u Srbiji itekako budna, ali i da Ä�eka konkretniju politiÄ�ku artikulaciju, potvrÄ‘uje njihova razjedinjenost i Ä�injenica da nemaju veliku podršku meÄ‘u glasaÄ�ima, smatraju analitiÄ�ari.

Ipak, zajedni�ki problem svih stranaka koje pirpadaju desnici je razjedinjenost i �injenica da nisu dovoljno prepoznateljive glasa�ima.

Dveri: Okosnica nedovoljno snažnog desnog centra

Trenutno najprepoznatljivija organizacija desnog centra je pokret Dveri. Zahvaljujući aktivnostima njihovog lidera Boška Obradovića, što onih ekstremnih i agresivnih, to i onih “gandijevskih”, ova organizacija u delu opozicije prepoznata kao okosnica desnog centra.

Ovaj pokret bio je deo Saveza za Srbiju i kao ostali Ä�lanovi ove koalicije je bojktovao izbore. Prema reÄ�ima Dejana Bursaća, istraživaÄ�a Instituta za politiÄ�ke studije, uÄ�ešÄ‡e u SzS uopšte nije godilo simpatizerima Dveri.

“Ovaj pokret i dalje traži sebe na tom putu demokratski orijentisane desnice. Ali, deluje da njihovim glasaÄ�ima nije prijalo koketiranje sa Savezom za Srbiju. Od kad je Demokratska stranka Srbije nesalvno završila svoju priÄ�u, niko nije uspeo da zauzme mesto demokratske desnice”, objašnjava Bursać.

Demokratska stranka Srbije: Sunovrat nekada najmoćnije partije

ÄŒinjenica da je Demokratska stranka Srbije i dalje jedna od najuticajnijih desno orijentisanih, demokratskih partija, najbolje ilustruje koliko je desni centar u Srbiji slab, uprkos paradoksu da ih je sve više novoosnovanih.

Sunovrat Demokratske stranke Srbije otpoÄ�eo izbornim neuspehom 2014. godine, kad je ostao ispod cenzusa sa 4,24 odsto osvojenih glasova. Nakon izbornog debakla stranku napušta lider i osnivaÄ� Vojislav Koštunica i od tog momenta ova stranka nema stabilnu podršku.

Na poslednjim izborima, gde je cenzus spušten na 3 odsto, DSS je u okviru koalicije Metla 2020 osvojio svega 2,25 odsto glasova. Lider ove stranke Miloš Jovanović Ä�ak je najavio da će možda doći i do promene imena stranke.

“Oni nisu uspeli da pomire dve veštaÄ�ki suprostavljene priÄ�e – demokratsku i nacionalnu.“Kod nas je ta podela veoma duboku ukorenjena u biraÄ�ko telo – ili ste demokratski proevropljanin ili ste antidemokratski nacionalista, a izmeÄ‘u nema ništa. UbeÄ‘en sam da bi se nekim kontinuiranim i pametnim pristupom glasaÄ�ima moglo objasniti da te dve priÄ�e nisu nepomirljive”, objašnjava Bursać jedan od uzroka zbog Ä�ega je DSS izgubio podršku.

Narodna stranka: Težnja za kopiranjem CDU

Narodna stranka, na Ä�ijem Ä�elu je bivši ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, danas Ä�ine i nekadašnji istaknuti Ä�lanovi DSS poput Siniše KovaÄ�evića i Sande Rašković Ivić. Poput Dveri, ni ova politiÄ�ka orgnaizacija nije uÄ�estvovala na prethodnim izborima zbog ranije proklamovanog bojkota. Nakon izlaska na birališta, u javnost su dolazile informacije da je deo Ä�lanstva ove stranke nezadovoljan statusom u SzS, te da traže naÄ�in kako da izaÄ‘u iz njega kako bi se jasnije programski profilisali.

“Narodna stranka će, po promeni režima i uspostavljanju demokratije i vladavine prava, u Srbiji biti ono što je CDU u NemaÄ�koj”, opisao je Jeremić naÄ�in na koji će ubudućem periodu delovati njegova stranka.

Da je mogućnost programskog profilisanja otvorena po izlasku iz SzS, odnosno formiranjem “labave” koalicije nazvane Udružena opozicija Srbije, u nedavnom intervjuu za Nova.rs je potvrdio i potrpedsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.

“Narodnoj stranci je lakše sad da se programski profiliše, jer će sve stranke koje Ä�ine Udruženu opoziciju Srbije moći da deluju samostalno. Naša stranka želi da jaÄ�a svoju prepoznatljivost i infrastrukturu, jer time jaÄ�amo i Udruženu opoziciju Srbije”, rekao je Aleksić za naš portal.

Govoreći o potencijalu ove stranke, Bursać navodi da je reÄ� o partiji kojoj je teško da strukturno iznese priÄ�u o kojoj je ona okosnica demokratskog desnog centra.

“Još od predsedniÄ�kih izbora, oni su imali visoka oÄ�ekivanja, a onda je njihov lider Vuk Jeremić neslavno okonÄ�ao kampanju sa deleko slabijim rezultatom od prvobitno projekotvanog. Vidimo da oni takoÄ‘e imaju brojne kadrovske i strukturne probleme”, navodi Bursać.

Pokret Mlađana �orđevića: Nepoznanica za sve

Kako su ranije izvestili izvori Nova.rs, pokret “OsloboÄ‘enje” opozicionog aktiviste MlaÄ‘ana Ä�orÄ‘evića, zvaniÄ�no će poÄ�eti sa radom u narednih mesec dana. Kako nam je reÄ�eno, Ä�orÄ‘ević, koji je inaÄ�e bio i savetnik bivšeg predsednika Borisa Tadića,  već nekoliko meseci obilazi Srbiju i razgovara sa bivšim i aktivnim Ä�lanovima kako vladajućih, tako i opozicionih stranaka u želji da okupi sve one koji su nezadovoljni stanjem na obe strane politiÄ�kog spektra.

Njegov pokret, prema dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre, osnovan je 9. jula 2020.

Iako je nepoznanica ko će sve Ä�initi pokret MlaÄ‘ana Ä�orÄ‘evića, ono što se već zna, jeste da će on biti proruski orijentisan, imajući u vidu povezanost bivšeg savetnika Borisa Tadića sa ruskom stranom.

“Njega je vlast optuživala da stoji iza protesta i da je povezan sa ruskom ‘dubokom državom’, što je on demantovao. Ä�orÄ‘ević ima prijateljske odnose i unutar Srpske pravoslavne crkve, gde je u odliÄ�nim odnosima sa episkopima Joanikijem, Porfirijem, dok je i u kumovskim odnosima sa mitropolitom Amfilohijem”, navodi izvor Nova.rs blizak Ä�orÄ‘eviću.

Fali organizacija, novac i – mediji, mediji, mediji

Opšti utisak je, smatra Bursać, da je osnovni problem svih ovih politiÄ�kih organizacija uspotavljanje snažne strukture širom zemlje.

“Lako je to uÄ�initi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, gde imate donekle ekonomski nezavisno graÄ‘anstvo, pa možete da gradite priÄ�u sa ljudima. U manjim mestima je to problem”, poruÄ�uje Bursać.

Pored snažnije strukture, ovim pokretima i strankama, istiÄ�e Bursać, potrebne su stabilnije finansije i pristup medijima, što one, kako kaže, ne poseduju.

“PredsedniÄ�ki izbori su za dve godine, možda bi se njihove ideje mogle artikulisati ako bi se oko neke liÄ�nosti okupio odreÄ‘eni broj glasaÄ�a. Zato je potreban veoma pametan rad na terenu i pristupanje glasaÄ�ima koji imaju naviku da kod nas gledaju stvar crno belo – ili ste nacionalista ili prodemokratski evropljanin. PriÄ�a da vi izaberete ideološku poziciju, pa da glasaÄ�ki kod vas sami doÄ‘u uopšte ‘ne pije vodu’ u praksi”, istakao je Bursać i dodaje da se većina Srba nalazi na poziciji desnog centra, ali da je problem što SNS koristi glasaÄ�e koji pripadaju tom spektru, jer im pristupa kroz socijalne politike i priÄ�u kako je VuÄ�ić ‘Ä�uvar Srbije’.

“SNS veoma uspešno eksplatiše poziciju jedne stranke koja i nema neku odreÄ‘enu ideologiju i samim tim uzima veliki broj glasaÄ�a sa desne pozicije”, naglašava Bursać.