Rekreativno plivanje je, po mišljenju većine stručnjaka, najkorisniji sport za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psihofizički razvoj čitavog organizma. Ono opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardiovaskularni sistem, respiratorni sistem, razvoj mišićnog i koštanozglobnog aparata. Pomaže pri otklanjanju ili ublažavanju deformiteta kičmenog stuba i drugih oboljenja. Zato se ova aktivnost preporučuje svima, bez obzira na pol i godine starosti.

Da bi plivanje zaista koristilo našem zdravlju potrebno je naučiti kako se pravilno pliva, kao i kako da ovaj sport što pravilnije upražnjavamo. Rekreativno plivanje se preporučuje kao aktivnost u bilo kom životnom dobu.

U pubertetu povoljno utiče na pravilan rast i razvoj. Preporučuje se i kao prevencija u nastanku telesnih deformiteta, a naročito deformiteta kičmenog stuba. Rekreativno plivanje smanjuje stres, pa se posebno preporučuje ljudima koji rade na odgovornim radnim mestima.

Psihoterapeuti ističu da su ljudi koji redovno plivaju sigurniji u sebe, dobro raspoloženi i deluju vitalno. Zato preporučuju plivanje najmanje dva-tri puta nedeljno. Starijima je ono idealno za očuvanje kondicije i prevenciju srčanih, plućnih i reumatičnih bolesti, ali i kao svojevrstan eliksir za produženje mladosti.

Idealna temperatura vode za plivanje je 25-26 stepeni, a maloj deci oko 28 stepeni. Voda hladnija od 22 stepena preporučuje se samo ljudima koji su od detinjstva navikli na hladnu vodu. Najidealnije je plivanje ujutru i to dva sata posle jela, ako je obrok bio obilniji.

Zbog povoljnog delovanja vode na čovekovo psihofizičko zdravlje plivanje se preporučuje svima, bez obzira na pol i godine. Bilo bi idealno da se plivanje ne ograniči samo na letnje mesece, već da se upražnjava stalno, jer je to najbolji način da se održi kondicija, stekne i sačuva dobra linija i što je najvažnije očuva zdravlje.

• 30 minuta neprekidnog plivanja u stazi sagori preko 200 kalorija.
• Voda omogućava veću elastičnost tokom vežbanja, vežbanjem u vodi troši se i više kalorija nego kad upražnjavate klasično vežbanje.
• Svako plivanje koje vas podstiče na jače disanje računa se kao umerena aktivnost.
• S obzirom na veći otpor koji prilikom vežbanja pruža voda, zaštićeniji ste od povreda dok vežbate.
• Pošto su vaši mišići okruženi vodom, dok trenirate na ovaj način istovremeno upražnjavate i hidromasažu.
• Kad vežbate u vodi vaše opterećenje iznosi svega 50 odsto od vaše celokupne telesne težine. Zato je ovaj vid vežbanja mnogo lakši od drugih.
• Vežbanje u vodi jača mišićnu masu i omogućava veću fleksibilnost tela.
• Plivanje oslobađa od napetosti.
• Vežbe u vodi smanjuju rizik od kasnijeg razvoja srčanih oboljenja, karcinoma i dijabetesa (tipa 2, po nekim istraživanjima, je u zabrinjavajućem porastu kod adolescenata).