Obrenovac, 04.04.2020

PREMINUO BORA STANKOVI─ć


Izvor: B92,Lokalne novine | Obrenovac, 21.03.2020.
Zbogom, legendo, voli te tvoja košarka

Foto:Srdjan Stevanovic/StarSport


U Beogradu je u 95. godini preminuo Borislav Bora Stankovi─ç, legendarni srpski ko┼íarka┼íki radnik.                                     

Stankovi─ç je jedan od osniva─Źa KK Crvena zvezda, reprezentativac Jugoslavije i ─Źovek koji je postigao prvi ko┼í u istoriji Svetskih prvenstava.

Stankovi─ç nastupao za Crvenu zvezdu, ┼Żelezni─Źar i Partizan tokom igra─Źke karijere 1946-1953, s tim ┼íto je u crno-belima paralelno obavljao i funkciju trenera.

Trenerskim poslom se bacio sve do 1970, a stvorio i deset godina predvodio OKK Beograd, a osvojio je i titulu u Italiji sa Kantuom. Po tri puta je bio ┼íampion Jugoslavije kao igra─Ź i trener, uz dva Kupa Jugoslavije. 

 Me─Ĺutim, zauvek ─çe biti upisan u istorijske knjige kao funkcioner, i to na poziciji generalnog sekretara FIBA od 1976. do 2002. godine, a bio je ─Źlan i Me─Ĺunarodnog olimpijskog komiteta. 

 Tokom njegove ere ko┼íarka se transformisala u jedan od najpopularnijih sportova na svetu, a posebno se istakao ohrabrivanjem stranih k┼íarka┼ía da se oku┼íaju u NBA ligi, te omogu─çavanju NBA profesionalaca da igraju za svoje reprezentadije na Olimpijskim igrama od 1992, a posle i na svetskim prvenstvima. 

 Stankovi─ç je jedan od najzaslu┼żnijih za ogromnu ekspanziju ko┼íarke u drugoj polovni 20. veka, a u njegovoj eri dobili smo liniju za ┼íut za tri poena, nove dimenzije terena, umesto dva poluvremena utakmice u organizaciji FIBA su promenile sistem na ─Źetiri ─Źetvrtine kako bi se igra pribli┼żila NBA ko┼íarci. 

 Zahvaljuju─çi njemu Hrvatska je dobila pravo nastupa na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni na kojima su "kockasti" pora┼żeni u finalu od originalnog "Tima snova". 

 Potom je bukvalno "izmislio" kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Atini 1995. koje su omogu─çili SR Jugoslaviji da se vratio na me─Ĺunarodnu scenu i osvoji istorijsko zlato. 

 Ro─Ĺen je u Biha─çu, danas Bosni i Hercegovini 1925. godine, kao mlad se doselio u Novi Sad, a posle Drugog svetskog rata je pre┼íao u Beograd. 

 Doplomirao je na fakultetu za veterinarsku medicinu, ali se nakon deset godina rada kao veterinarski inspektor 1966. godine potpuno posvetio ko┼íarci. 

 Te─Źno je govorio ┼íest stranih jezika, 1991. je primljen u ko┼íarka┼íku Ku─çu slavnih, 2007. u FIBA Ku─çu slavnih, a 2000. u ┼żensku ko┼íarka┼íku Ku─çu slavnih. 

 Ukupno je u─Źestvovao na 28 evropskih prvenstvava, po 14 svetskih i Olimpijskih igara, te na 12 kongresa FIBA. 

 Imao je jednu ─çerku, dvoje unu─Źadi i dvoje praunu─Źadi.

Ceo ko┼íarka┼íki svet opra┼íta se od Bore Stankovi─ça.                                     

Crvena zvezda i Partizan, Ko┼íarka┼íki savez Srbije (KSS), Me─Ĺunarodna ko┼íarka┼íka federacija (FIBA), Evroliga, ABA liga ┼żale za odlaskom ─Źoveka koji je posvetio ceo svoj ┼żivot ovom sportu. 

Osta─çe upam─çen kao jedan od utemeljiva─Źa jugoslovenske ko┼íarke, osniva─Ź KK Crvena zvezda i OKK Beograd sa kojima je osvojio po tri titule ┼íampiona. 

 Igrao je i za Partizan, bio trener italijanskog Kantua, postigao je prvi ko┼í u istoriji svetskih prvenstava, bio jedan od osniva─Źa Kupa ┼íampiona, prete─Źe dana┼ínje Evrolige. 

 Pregled karijere
Diplimirao na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.
Veterinarski inspektor za kontrolu mesa u Beogradu, deset godina.
1948: u Beogradu dobio diplomu ko┼íarka┼íkog trenera, posle u─Źe┼í─ça na nekoliko trenerskih seminara u Jugoslaviji i inostranstvu.
1966: ostavio posao veterinara zbog profesionalnih obaveza u košarci.
1972: zamenik generalnog sekretara FIBA.
1976-2002: generalni sekretar FIBA.
2002 ÔÇô : po─Źasni generalni sekretar FIBA.
1988-2005: ─Źlan MOK.
2005 : po─Źasni predsednik KSS.
 2009 : Srpsko veterinarsko dru┼ítv, Akademija veterinarske medicine, Po─Źasni doktor, 3. septembar 2009.

Kao košarkaš
Dr┼żavni prvak sa Crvenom zvezdom 1946. i 1947.
 Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 36 utakmica, od 1948. do 1953, zaklju─Źno sa Osmim evropskim prvenstvom u Moskvi 1953. U─Źesnik Prvog svetskog ┼íampionata u Buenos Ajresu 1950. 

 Kao trener
OKK Beograd 1953-1963 i 1965.
Prvak Jugoslavije 1958, 1960, 1962. i 1965.
Oransoda (Kantu, Italija) 1966-1969.
 Prvak Italije 1968. 

 Doma─ça sportska administracija
1953-1966: ─Źlan Predsedni┼ítva Ko┼íarka┼íkog saveza Jugoslavije.
1956-1966: generalni sekretar KSJ.
 1988-2005: ─Źlan Olimpijskog komiteta Jugoslavije. 

 Me─Ĺunarodna ko┼íarka┼íka administracija
1958: izabran za ─Źlana komisije FIBA za evrokupove.
1960: na predlog generalnog sekretara FIBA Vilijama D┼Żonsa postavljen za njegovog pomo─çnika.
1972: zamenik generalnog sekretara FIBA.
Po ovla┼í─çenju generalnog sekretar FIBA bio zadu┼żen za organizaciju ko┼íarka┼íkih turnira na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, Minhenu i Montrealu, za Svetska prvenstva za ko┼íarka┼íice 1971. i 1975, kao i za nekoliko evropskih ┼íampionata.
1976: postavljen za generalnog sekretara FIBA.
1976-2002: odgovoran za sva zvani─Źna FIBA takmi─Źenja.
 1987: zajedno sa Ameri─Źkom ko┼íarka┼íkom asocijacijom (NBA) organizovao prvi ÔÇ×otvoreniÔÇť turnir, ─Źiji je doma─çin bio Milvoki (SAD), koji je ugostio reprezentaciju Sovjetskog Saveza i ekipu milanskog Trejsera.

Me─Ĺunarodna sportska administracija
Od 1980: ─Źlan Borda poverenja Najsmitove ÔÇ×Ku─çe slavnihÔÇť.
1981-1983: ─Źlan pres-komisije MOK.
1982-93: generalni sekretar Udru┼żenja letnjih olimpijskih me─Ĺunarodnih federacija (ASOIF).
Od 1982: ─Źlan Komisije za olimpijski pokret MOK.
Od 1982: ─Źlan Borda Komisije za olimpijski pokret MOK.
1988-2005: ─Źlan MOK.
1988-92: ─Źlan Koordinacione komisije za 25. letnje Olimpijske igre 1992.
1990-1994: ─Źlan Komisije za pripremu 12. Kongresa MOK, u Parizu 1994. (stogodi┼ínjica od prvog Kongresa).
1991: uvr┼íten u Najsmitovu ÔÇ×Ku─çu slavnihÔÇť.
1992: ─Źlan Komisije za olimpijske programe MOK.
1992-93: ─Źlan Istra┼żne komisije za 27. Olimpijske igre 2000.
1992-96: ─Źlan Koordinacione komisije za 26. Olimpijske igre 1996.
1994-96: ─Źlan Studijske komisije za Stogodi┼ínjicu olimpijskog kongresa, u Parizu, 1994.
1996: ─Źlan ┼Żenske i Sportske radne grupe.
1998: ─Źlan Izvr┼ínog komiteta Mediteranskih igara.
 1999: ─Źlan Koordinacione komisije za 28. Olimpijske igre, u Atini, 2004. 

Priznanja
1974: Oktobarska nagrada grada Beograda za zasluge u sportu.
1983: ÔÇ×Svetski sportski liderÔÇť, priznanje koje dodeljuje Ameri─Źka sportska akademija za razvoj me─Ĺunarodnog sporta.
1983: Orden zasluga za košarku Košarkaškog saveza Venecuele.
1985: Olimpijski orden, koji mu je dodelio predsednik MOK Huan Antonio Samaran.
1986: Povelja za pomo─ç i saradnju Ko┼íarka┼íkog saveza Obale Slonova─Źe.
1987: Orden zasluga SR Nema─Źke.
1991: Izabran za ─Źlana Nejsmitove ÔÇ×Ku─çe slavnihÔÇť.
1996: ÔÇ×Najsimtova nagrada za izuzetan doprinosÔÇť, koju dodeljuje Tipof klub iz Atlante (SAD).
1999: Nacionalni orden lava, koji dodeljuje dr┼żava Senegal.
2001: ÔÇ×Zlatni majstorÔÇť, priznanje koje dodeljuje ÔÇ×Forum visoke direkcijeÔÇť iz Madrida.
2001: Vitez ordena Legije ─Źasti, koji dodeljuje dr┼żava Francuska.
2002: Orden zasluga SR Jugoslavije.
2003: Zlatna plaketa Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore.
2006: Olimpijski orden, koji mu je dodelio predsednik MOK ┼Żak Rog.
2007: Izabran za ─Źlana FIBA ÔÇ×Ku─çe slavnihÔÇť.
2010: Orden ─Źasti sa zlatnim zracima Republike Srpske.
2011: ÔÇ×Majska nagradaÔÇť Sportskog saveza Srbije za ┼żivotno delo.
2012: Specijalno priznanje Sportskog saveza Srbije.
 2015: FIBA nagrada za ┼żivotno delo. 





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE