PRICA O STAROM OBRENOVCU

30.Decembar.2015

VOZ  OBRENOVAC  BEOGRAD

Meštani Umke, Bariča i Male Moštanice nekada su živeli na brdima, da bi kasnije, zbog pruge, ta naselja polako „silazila“ bliže „ćirinom“ koloseku. Pričaju nam kako je „ćira“ ukinut oko Đurđevdana 1968. godine. Voz iz Sarajeva, koji je saobraćao ovom trasom, nekada je bio toliko pun da su putnici mesto tražili na krovu vagona. Postepeno ukidanje voza prvo je skratilo trasu samo do Čukarice, odakle je bilo veoma teško stići do grada, budući da je autobuski prevoz koji je trebalo da pokupi putnike bio vrlo loše organizovan

Uz prugu je cvetala poljoprivreda, jer su seljaci „ćirom“ nosili sir, mleko i druge proizvode u grad. Zlatiborski seljaci nekada su nosili robu u Sarajevo i uveče se vraćali kući, drugi su bili okrenuti ka Beogradu... Svaka železnička stanica imala je lipu, a pod njom su uvek, u isto vreme, stari ljudi dolazili i palili lule. Po prolasku vozova nameštali su satove, jer su mogli da se oslone na njihovu tačnost, i uopšte, prolasci vozova obeležavali su ritam života.

 Po prici starih Obrenovcana u vagonima voza teretnog saobracaja ,omladinci tada iy raynih potrba putujuci za Beograd I nazad , iz monotonije , koja je izazivala pruga jer je put trajao skoro dva sata, oni kako nam pricaju radili su svasta kao bi vreme skratili , pa tako po prici naseg sagovornika ne tako retko bio je slucaj da u teretnom vagonu napreve male golove I igraju fudbal dok bi voz isao , bilo je po jako zabavno jer bi yenski deo publike navijao ya jedne ili druge , rado se seca nas sagovornik koji ne bi da otkriva svoje ime.