Obrenovac, 13.08.2022

Imunolog Borislav Kamenov: Vitamin D je i dalje zapostavljen


Izvor: Danas | Obrenovac, 23.02.2022.
Vitamin D se koristi u zdravstvenim ustanovama za lečenje kovida 19, ali nedovoljno, često bez kontrole nivoa vitamina D.-ističe dr Kamenov.

Foto:Vesna Torovic




   

Vitamin D je zapostavljen u lečenju nekih bolesti jer se svetski protokoli ne prave samo na osnovu pameti doktora, već su u velikoj meri pod uticajem industrije lekova.

Farmakoindustrija nije zainteresovana za finansiranje više studija koje bi pokazale kako jeftini vitamin D deluje na razna oboljenja, od kovida 19 preko autoimunih bolesti do depresije. Mnogo je više zainteresovana za studije koje će pokazati efekte lečenja skupljih i za nju isplativijih lekova, kaže za Zdravlje Danas imunolog Borislav Kamenov, univerzitetski profesor u penziji i bivši direktor Kliničkog centra Niš nakon najnovijih studija koje pokazuju veliki značaj ovog vitamina za više bolesti.

Stav našeg sagovornika o velikom značaju vitamina D u prevenciji i lečenju kovida 19 izazivao je različita, pa i vrlo negativna reagovanja na društvenim mrežama, ali i dela domaće stručne javnosti. Nedavno se, međutim, pojavila studija izraelskih naučnika, sa Univerziteta Bar Ilan i Medicinskog centra Galileje, u kojoj se navodi da “vitamin D može doprineti borbi protiv kovida 19” jer “pomaže imunološkom sistemu da pravilno reaguje na virus”.

Istraživači su pregledali kartone pacijenata dve godine pre nego što im je dijagnostikovan korona virus, te ustanovili da oni kojima je stalno nedostajao “sunčev vitamin” imaju do 14 puta veću verovatnoću da će patiti od teške bolesti, uzimajući pritom u obzir i njihovu starost i zdravstvene probleme. Ipak, nisu mogli da dokažu da su viši nivoi vitamina D, jedini faktor koji utiče na bolji ishod kod korona infekcije.

Kako deluje vitamin D na korona virus? Šta on to “radi” u organizmu?

– On ima dva nivoa delovanja na stresove koje ćelija ima od korona virusa, drugih virusa ili otrova, koje uglavnom unosimo preko hrane i vazduha. Prvi nivo se odnosi na uništavanje virusa i otklanjanje otrova, što se dešava na nivou makrofaga, ćelija imunog sistema koje su zadužene za odbranu organizma od neželjenih faktora. Ove ćelije stvaraju određene metabolite i enzime, koji mogu da ubiju virus ili da neutrališu otrov. Vitamin D na ovom nivou podiže nivoe enzima i drastično ubrzava eliminaciju virusa i toksina iz ćelija.

Na drugom nivou, koji se dešava u kasnijoj fazi korona infekcije, vitamin D prevenira takozvanu citokinsku oluju. Ukoliko se, desi da ne može da se savlada infekcija i virusi “osvoje” veći broj ćelija, onda se aktivira T ćelijski imunitet, koji rešava problem tako što ubija naše zaražene ćelije. A ako je broj zaraženih ćelija veliki, a imunski odgovor jak i žestok, stradaćemo i mi, i to od sopstvenog imuniteta. Vitamin D, međutim, utiče da se stvaraju regulatorne T ćelije koje zaustavljaju, odnosno otupljuju oštricu takve, citokinske oluje, te tako naše ćelije dobijaju šansu da se oporave. Dakle, ako nemamo dovoljne količine vitamina D, mnogo smo izloženiji širenju bolesti i težoj kliničkoj slici.

Ko od nas ima nizak nivo vitamina D? Postoji li pravilo te vrste?

– To su ljudi koji se truju hranom koja ne prija njihovom organizmu, zagađenim vazduhom i ostalim toksinima, pa vitamin D troše na detoksikaciju. I onda kada im se desi infekcija, recimo korona virusom, nemaju dovoljno ovog vitamina. Ali, koliko je važno da unesemo dovoljne količine vitamina D, još je važnije da smanjimo nivo trovanja hranom, vazduhom i ostalim toksinima. Važne su i crevne korisne bakterije – ako ih nema dovoljno, onda su creva propusna, pa toksini prodiru u organizam, a za njihovu eliminaciju se troši vitamin D. Poznato je da antibiotici ubijaju bakterije u crevima i time potenciraju prodor toksina i povećavanu potrošnju vitamina uopšte, ali i vitamina D.  Zato onom ko se često razboljeva treba čistiti organizam od otrova, a ne stalno davati antibiotike, jer mu tako suštinski pogoršavamo stanje.

Ipak, mnogi lekari upozoravaju da unošenje velikih količina vitamina D može biti i veoma opasno, jer  kako navode, menja funkciju endokrinog sistema, doprinosi gomilanju kalcijuma u kostima, mogu rezultirati bubrežnom insuficijencijom i aritmijom, a u najgorem slučaju dovesti i do smrti?

– Eto, opet je optužen vitamin D. To svakako nije tačno. Naravno da postoji predoziranje bilo čime, pa i vitaminom D, ali količinu treba individualno dozirati, a vitamin D meriti u serumu. U zavisnosti od stanja organizma, odnosno genetske varijabilnosti, neki od nas imaju potrebe sa manjim, a neki za većim količinama ovog vitamina. Zato preporučujem ovu vrstu analize, odnosno praćenja.

Nedavno su i u uglednom naučnom časopisu Britiš medikal džurnal objavljeni rezultati studije, u kojoj je, na osnovu kontrolisanog istraživanja u koje je uključeno oko 26.000 ljudi prosečno starih 67 godina, a koje je trajalo duže od pet godina, utvrđeno da redovno uzimanje vitamina D “u velikoj meri smanjuje rizik od autoimunih bolesti”. Na koji način vitamin D deluje na ovakve bolesti, kao što su, recimo, lupus, reumatoidni artritis ili psorijaza?

– Ako imamo dovoljne količine vitamina D u organizmu, onda ćemo biti zaštićeni od raznih bolesti, pa i onih koje se javljaju zbog grešaka u ćelijama izazvanih virusima i toksinima, a to su autoimunske i maligne bolesti. Vitamin D je posebno dobar za ranu fazu oboljevanja. Do ovih bolesti uglavnom dolazi zbog trajnih ostećenja ćelija, koja organizam želi da otkloni, pa se javlja ta vrsta autoagresije. Vitamin D zajedno sa vitaminom C, cinkom, selenom, smanjuje te greške u ćelijama, pa se smanjuje rizik od oboljevanja. Trebalo bi, dakle, ispravljati greške u ćelijama, a ne insistirati na imunosupresivnoj terapiji kada god je to moguće, posebno u ranim fazama bolesti. Dakle, preventivno bi trebalo promeniti hranu koja smeta organizmu, unositi probiotike, vitamin D, ali i druge vitamine- C, E, K, kao i cink, selen i druge vitamine i oligoelemente koji učestvuju u zaštiti ćelija.

   

Kod nas nema studija ove vrste. Zašto?

   – Najpre, sva istraživanja, praćenja, analize umeju ozbiljno da koštaju. Ali, tačno je i to da mi u Srbiji uglavnom koristimo zapadne protokole.

 Prevencija u senci

– Vitamin D se koristi u zdravstvenim ustanovama za lečenje kovida 19, ali nedovoljno, često bez kontrole nivoa vitamina D. U zapadnoj medicini potpuni akcenat je na vakcini, a drugačiji načini prevencije i lečenja su senci vakcina. Vakcine su svakako potrebne, ali nisu jedino i svemoguće sredsto. I tek kada se pojavio omikron soj, počelo je ozbiljnije da se govori da vakcine nisu dovoljno efikasne i da postoje i drugi načini prevencije i zaštite. U zapadnoj stručnoj literaturi još uvek u potpunosti preovladava stav da efekat vitamina D u lečenju kovida 19 “nije poznat”, dok su u drugim delovima sveta, recimo Indiji, već vrlo pozitivne reference. Verujem, dakle, da se radi o zapostavljanju pristupa koji mogu biti značajni- ističe dr Kamenov.

 

Simptomi nedostatka

U stručnoj literaturi se navodi da su mogući simptomi nedostatka vitamina D: česte infekcije i bolesti, bol u mišićima i kostima, šećerna bolest, depresija, hronično oboljenje desni, teže zarastanje rana, visok krvni pritisak, umor i pospanost, promene raspoloženja, prekomerna težina, digestivni problemi, alergije ili gubitak kose.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE