ÄŒak 60 odsto ljudi koji su imali kovid 19, meÄ‘u kojima i oni koji su prošli s blagom kliniÄ�kom slikom ili bez ikakvih tegoba, i posle bolesti imaju promene na srÄ�anom mišiću. Koronavirus oštećujue i pluća, ali ostavlja posledice i na mozak, bubrege, kardiovaskularni sistem. I upravo zato su vakcine važne jer nema nauÄ�no relevantnih dokaza da su štetne, dok su dokazi o pogubnim efektima kovida sve veći, istiÄ�e za Kurir doc. dr Dajana Lendak, infektolog iz Klinike za infektivne bolesti KliniÄ�kog centra Vojvodine.

Kao kliniÄ�ar sa prve linije fronta, nakon 16 meseci borbe u kovidu, dr Lendak objašnjava do kojih sve komplikacija može da dovede infekcija virusom SARS-CoV-2, a od kojih vakcina može da zaštiti veliku većinu pelcovanih.

- Prvenstvno tu mislim na teške kliniÄ�ke slike praćene zatajenjem rada pluća, koje mogu dovesti do smanjenja kapaciteta pluća u daljem životu, a ponekad se završavaju i smrtnonosno. Jeste da velika većina zaraženih ne doÄ‘e u tu situaciju, da infekcija kod većine ne zahteva Ä�ak ni hospitalizaciju, a kamoli boravak u jedinici intenzivnog leÄ�enja, ali ipak se ispostavilo da kovid 19 za većinu inficiranih nije "samo obiÄ�na virusna infekcija kao i sve druge", kako se govorilo na poÄ�etku pandemije - objašnjava dr Lendak.

KliniÄ�ko iskustvo pokazuje, navodi doktorka, da pacijenati s lakšim oblikom bolesti imaju slabost i malaksalost koja ih i po nekoliko meseci remeti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. MeÄ‘utim, tu su i ozbiljnije posledice koje se u nemalom procentu mogu pojaviti tokom akutne faze ili neposredno nakon preboljevanja kovid 19 infekcije. Nekoliko grupa nauÄ�nika u svetu praktiÄ�no istovremeno su objavili rezultate analize praćenja svojih pacijenata kojima je pokazano oštećenje srÄ�anog mišića kod velikog procenta kovid pozitivnih osoba.

I kod prethodno zdravih

Moguće dugoro�ne posledice po zdravlje

Kod prethodno zdravih, navodi dr Lendak, inicijalno, u aktunoj fazi kovida oštećenja organiskih sistema nisu kliniÄ�ki vidljiva, ne stvaraju simptome.

- MeÄ‘utim, oÄ�ekuje se da kasnije tokom života, prilikom dodatnog oštećenja nekog od ovih sistema organa, mogu voditi u kliniÄ�ki manifestnu bolest, Ä�ija će ozbiljnost varirati od pojedinca do pojedinca, u zavisnosti od homeostaze organizma u celini. Primer tome je i britanska studija na velikom broju ispitanika, u kojoj je zabeležen dvostruko veći broj progresija bubrežnog zatajenja kod ljudi koji su preležali kovid u odnosu na one koji su se od infekcije saÄ�uvali - kaže dr Lendak.

- NemaÄ�ka studija istiÄ�e da rezultati magnetne rezonance naÄ�injene dva-tri meseca po oporavku od kovida pokazuju da se kod 60 odsto ljudi detektuju promene na srÄ�anom mišiću, Ä�ak i kod onih koji su imali blagu kliniÄ�ku sliku, ili su bili bez tegoba. Koliko će ova oštećenja biti kliniÄ�ki manifestna u daljem životu tih ljudi, ostaje da se vidi kroz vreme. Naglašavam da je proseÄ�na starost ispitanika 49 godina, pri Ä�emu su mnogi bili prethodno zdravi i nisu koristili nikakvu terapiju za hroniÄ�ne bolesti - istiÄ�e dr Lendak i dodaje da su sliÄ�ni i rezultati ameriÄ�kog istraživanja na mladim sportistima, koj su preležali kovid.

Osim što ostavlja posledice na funkciju pluća i srca, naglašava doktorka, kovd utiÄ�e i na druge organske sisteme - mozak, bubrege, kardiovaskularni sistem.

- Veoma brzo postalo je jasno da u osnovi kovida leži oštećenje unutrašnje površine krvnih sudova, koji su svuda u organizmu, pa samim tim mogu nastati oštećenja svih organskih sistema. Kod ljudi koji već imaju problema s nekim od ovih sistema, njihova funkcija biće dodatno pogoršana kovid infekcijom - navodi dr Lendak.

Jasno je da koronavirus može ostaviti hroniÄ�ne posledice, te je zato potrebno, istiÄ�e dr Lendak, da svako uÄ�ini za sebe i svoje bližnje sve što je u njegovoj moći da se zaštiti od ove nepredvidive bolesti.

ŠTA MOŽE KORONA DA OSTAVI IZA SEBE

- promene na srÄ�anom mišiću

- oštećenje funkcije pluća

- uticaj na mozak

- oštećenje bubrega

- posledice na kardiovaskularni sistem

- Vakcinacija, kao jedna od najvećih tekovina moderne medicine, iskorenila je mnoge bolesti, a najimpresivniji primer je variola. Mnogo se govori o potencijalnim štetnim efektima vakcine protiv kovida, kao i što je i ranije za druge vakcine, ali nikada nije potkrepljeno nauÄ�no utemeljenim dokazima. Prilikom formiranja prepopruka i protokola SZO, ministarstva zdravlja pojedinaÄ�nih zemalja i struÄ�na javnost vodi se nauÄ�no potkrepljenim dokazima. ÄŒinjenica je da u ovom trenutku ne postoje nauÄ�no relevantni dokazi o štetnim efektima vakcinacije, a dokazi o štetnim efektima infekcije sve su brojniji i sveobuhvatniji - naglašava dr Lendak.