Obrenovac, 24.02.2024

GOJAZNOST NIJE SAMO VIŠAK KILOGRAMA I ESTETSKI PROBLEM


Izvor: Kurir.rs/RTS/Lokalne novine | Obrenovac, 04.06.2023.
Lekari upozoravaju da je to glavni faktor rizika za mnoge opake bolesti

Foto:Profimedia


Svako dete treba da ponese zdravu užinu - 13 odsto školaraca je gojazno.

Gojaznost poprima razmere epidemije. Samo za dve decenije stopa gojaznosti u Evropi povećana je tri puta. U Srbiji je svaka peta osoba gojazna, svaka treća na pragu da to postane.

Gojaznost nije samo višak kilograma i estetski problem, već glavni faktor rizika za mnoge bolesti - od dijabetesa do karcinoma, upozoravaju lekari.

Brz tempo života, brza hrana, više sedenja nedovoljno fizičke aktivnosti. Takav stil života vodi u gojaznost, u bolest. Na tom putu je i sve više dece.

„Ono što smo primetili kao problem to je da nema kuvane hrane, deca slabo jedu tu kuvanu hranu kod kuće. Svako može da ponese neku zdravu užinu, svako može da popije vodu, da se izbace neki slatkiši. Našoj deci su najveći problem da se izbace slatkiši, da se ubaci nešto što je zdravo", kaže Dubravka Todorović, nastavnica estetske nege u Medicinskoj školi „Nadežda Petrović".

Čak 13 odsto školaraca je gojazno. Do 2035. biće ih i znatno više.

„Jako je teško promeniti sistem, i pekare gde se nalaze, i šta će se prodavati, sve je vezano jedno sa drugim. Nama treba masovnost, da se što više škola uključi, da se što više roditelja uključi, da podrži tu zdravu ishranu, a nije toliko teško", dodala je za RTS.

A kada se propusti šansa u ranom uzrastu, kasnije su posledice mnogo ozbiljnije.

„Gojazna deca i adolescenti najčešće ostaju gojazni i u odraslom životnom dobu što nosi različite zdravstvene probleme i posledice, opterećenje različitim bolestima kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, bolesti koštanomišićnog sistema ali ne manje zanemarljivo i različite psiholoske posledice, stigmatizaciju, depresiju i slično, rekla je Jelena Gudelj Rakić, naučni saradnik, načelnica Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje „Batut".

O kilaži obično razmišljamo kada nam garderoba postane tesna. Da li smo prešli kritičnu granicu, pokazuje indeks telesne mase.

„Normalan raspon je od 20 i 25 Preko 25 je počinje, hajde da kažemo prekomerna telesna tezina. Već preko 30 možemo da definisemo kao gojaznost. Preko 35, taj indeks telesne mase je već recimo indikacija za hirurško lečenje gojaznosti", objasnio je docent dr Ognjen Skrobić, sa Klinike za digestivnu hirurgiju KC Srbije.

Svako može da smrša, poručuje, uz snagu volje i stručnu pomoć.

„Počinje se sa dijetama uz, naravno fizičku aktivnost, i apsolutno neophodnu podršku psihijatara i psihologa, dakle bihevioralne terapije. Postoji i vrlo efikasna farmakoterapija danas na tržistu, dakle lekovi koji apsolutno treba da se ordiniraju od strane lekara koji je stručan i obucen a hirurgija ostaje na kraju", dodao je dr Skrobić.

Sa internet-dijetama, koje obećavaju brz gubitak kilaže u kratkom roku, treba biti oprezan, poručuje. Mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a po pravilu, izgubljeni kilogrami se vraćaju.

 





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE