Insulinska rezistencija je poremećaj u metabolizmu koji se karakteriše neadekvatnim odgovorom Ä‡elija na dejstvo insulina.

Kako je insulin hormon koji omogućava ulazak glukoze u ćelije, kao i njenu dalju obradu, neadekvatan ili odsutan odogovor na njegovo dejstvo dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi, a sledstveno i do tendencije organizma da povišenim luÄ�enjem insulina reguliše visok nivo glukoze, što vodi u hiperinsulinemiju.

Insulinska rezistencija je jedan od vodećih faktora rizika za razvoj dijabetesa melitusa tipa 2, gestacijskog dijabetesa (dijabetes u trudnoći) i predijabetesa (stanje kod koga je nivo šećera u krvi visok ali ne dovoljno da bi se smatrao dijabetesom).

Uzroci insulinske rezistencije

Pravi uzrok nastanka insulinske rezistencije još uvek nije u potpunosti poznat, ali se jako dobro zna koji faktori mogu da dovedu do razvoja ovog stanja. Nasledna komponenta je jako znaÄ�ajna, te je rizik viši kod individua koje meÄ‘u bliskim srodnicima imaju one koji boluju od dijabetesa melitusa tpa 2, ili nekog drugog tipa šećerne bolesti, hipertenzije, metaboliÄ�kog sindroma, piše Stetoskop.info.

Međutim, faktori koji �esto mogu da uslove nastanak insulinske rezistencije su:

- pregojaznost i gojaznost,

- dijeta sa visokim unosom ugljenih hidrata, posebno prostih šećera,

- sedentarni na�in života, odnosno nizak nivo upražnjavanja fizi�ke aktivnosti,

- unos visokih doza steroidnih hormona duži vremenski period,

- hroni�ni stres,

- Kušingov sindorm,

- sindorm policisti�nih jajnika

Kada su u pitanju unutrašnja stanja organizma koja mogu da dovedu do insulinske rezistencije, istraživanja su pokazala da se insulinska rezistencija javlja kod osoba koje imaju visok nivo insulina u krvi, povišeno skaldištenje masti u jetri i pankreasu, kao i visoke faktore inflamacije.

Simptomi i znaci koji mogu ukazati na postojenje insulinske rezistencije:

- gojaznost, indeks telesne mase ( BMI) veći od 25. Ovo nije najpouzdaniji i apsolutan pokazatelj poremećaja jer i mršave individue mogu razviti ovo stanje

- debljina fokusirana na i oko stomaka ( veliki stomak), masne naslage oko unutrašnjih organa ( visceralna gojaznost)

- stalna pospanost, posebno nakon obroka uz u�estalo zevanje

- hroni�ni nedostatak energije i osećaj umora i pored obilnih obroka

- zaboravnost, depresija, bezvoljnost

- stalna želja za unosom slatkiša i nakon obroka

- nagli pad šećera

- teško uspostavljanje idealne telesne mase i mršavljenje, Ä�ak i ako je osoba na posebnom režimu ishrane, a ubrzano gojenje

- pojava izraslina na koži sli�nih bradavicama, ispod grudi, pazuha, na vratu

-pojava tamnije prebojenosti kože pazuha i prepona

- neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i poja�ane maljavosti kod žena

Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija najÄ�ešÄ‡e ne izazvia vidljive simptome, naroÄ�ito u ranim fazama, te je moguće imati ovaj poremećaj duži niz godina ukoliko se nivo šećera u krvi ne proverava.

DijagnostiÄ�ki testovi koji se najÄ�ešÄ‡e koriste u ove svrhe

A1c test, glikolizirani hemoglobinski test, koji meri prose�an nivo sećera u krvi u prethodna dva do tri meseca. Koristi se i u praćenju regulisanosti bolesti kod obolelih od dijabetesa.

Vrednosti ovog testa ispod 5,7% se smatraju normalnim, između 5,7 i 6,4% mogu ukazivati na predijabetes, a preko 6,5% na dijabetes. Bitno je naglasiti da ove vrednosti mogu varirati u malom opsegu u zavisnosti od laboratorija, i zaklju�ke i njegove interpretacije iznosi lekar.

Oralni test tolerancije za glukozu (OGTT)

Ovaj test se izvodi ujutro, osam sati pre testa se ne jede i ne pije. Prvi uzorak krvi se uzima našte, na prazan stomak, i vrednosti šećera od 3,6 do 6,1 mmol/l se smatraju normalnim. Zatim ispitanik pije koncentrovani rastvor glukoze, a nivoi šećera u krvi se mere u vemenskom rasponu od 30, 60, 90 i 120 minuta. Krv se uzorkuje 120 minuta nakon ispijanja rastvora glukoze, tada se ponovo meri koncentracija šećera u krvi. Sumnja na insulinsku rezistenciju se može javiti ukoliko je nivo šećera u krvi našte do 7mmol/l, a u 120min ogtt-a je u rasponu od 7,8 do 11,1 mmol/l.

Rezultati ovih testova mogu varirati, �esto je neophodno i ponoviti ih, ali jedino uz nadzor endokrinologa koji ih tuma�i i interpretira.

Insulinska rezistencija - le�enje

LeÄ�enje insulinske rezistencije podrazumeva primenu lekova koji se koriste i u terapiji dijabetesa melitusa, a to su najÄ�ešÄ‡e metformin (Glucofage - Glukofaž) koji olakšava preuzimanje glukoze iz krvi od strane mišićnih i masnih ćelija, i spreÄ�ava oslobaÄ‘anje glukoze iz jetre. Tiazolidindioni, koji utiÄ�u na povećanje osetljivosti na insulin, kao i lekovi koji smanjuju apsorpciju glukoze u crevima.

Insulinska rezistencija - ishrana

Kao što faktori rizika govore da su gojaznost i neaktivnost jedni od znaÄ�ajnijih predispozicija za razvoj ovog poremećaja, tako je i prevencija i menjanje isitih jedan od uspešnijih naÄ�ina da se problem prevaziÄ‘e.

Regulisanje udela mišićne mase u ukpnuoj telesnoj proporciji na raÄ�un smanjenja procenta masti je kljuÄ�an faktor za držanje poremećaja pod kontrolom i spreÄ�avanje progresije u dijabetes.

Umerena fiziÄ�ka aktivnost,koja se kontinuirano upražnjava, anaerobnog i aerobnog tipa, blagotvorno utiÄ�e na individue sa ovim poremećajem, pa Ä�ak i diskretan pomak u pogledu gubitka telesne mase, rezultovan regulisanjem ishrane i uvoÄ‘enjem treninga, dovodi do znaÄ�ajnog poboljšanja laboratorijskih pretraga.

Plan ishrane i dijetetski režimi se u ovom slu�aju formiraju isklju�ivo pod nazdorom nutricioniste i lekara. Izbor namirnica podrazumeva selektovanje onih sa nižim glikemijskim indeksom, i hranu bogatu vlaknima, proteinima i mastima.

Hrana, visokog glikemijskog indeksa koju treba izbegavati, obuhvata proste šećere (beli šećer, braon šećer, med ), slatkiše, sokove, belo brašno, beli pirinaÄ�, beli krompir, pivo.

Savetuje se planiranje oborka koristeći što manje obraÄ‘ivano voće i povrće, bogato vlaknima ( brokoli, spanać, peÄ�urke, artiÄ�oke, grašak, zeleni pasulj, paradajz, semenke). Jako je važano obratiti pažnju na adekvatan unos proteina i to prevashodno iz namirnica ribljeg porekla, ali i piletine i jaja.

Svakako, ukoliko sumnjate u postojanje insulinske rezistencije, najbolje je posetiti lekara i posavetovati se sa njim šta dalje Ä�initi.