Navikli smo da pored sastava namirnica koje kupujemo u marketima gotovo uvek proveravamo i rok trajanja.

Za one koji su spremni da rizikuju uvek postoje i namirnice pred istekom roka trajanja koje trgovci onda prodaju po znatno nižim cenama, pa tu možete da uštedite. Ali da li je nekada to što ćete uštedeti novac možda manje bitno od toga kakvu ćete hranu da pojedete i da li je ona bezbedna da se još uvek konzumira?

O ovoj temi danas razgovarao je voditelj emisije Puls Srbije MIloš AnÄ‘elković sa struÄ�njakom za ishranu i profesorom fiziÄ�ke hemije prof. dr Svetlanom Stanišić.

Ono što ljudi ne znaju, kako kaže Stanišić, je da je istek roka u stvari promena organoleptiÄ�kih osobina namirnice.

- Vi možete preko ukusa, mirisa i dodira da vidite da se neka namirnica pokvarila. Na primer, kada uzmete zeleniš kada je razmekšao, ili suv, ono što je suvo ako pojedete, vi se nećete otrovati, nego je izgubilo na kvalitetu, ali ne znaÄ�i da će uzrokovati ozbiljne bolesti, ali na primer bakterije koje uzrokuju ozbiljne bolesti, kao što je bakterija klostrudija botulinum u medu, on ne daje nikakve promene u ukusu, mirisu i izgledu hrane - rekla je.

Pojasnila je šta znaÄ�e oznake na namirnici i deklaraciji "upotrebljivo do" i naglasila: Sve što je suvo može puno da traje.

- Å½ivotinjske namirnice mleko, meso su brzo kvarljive. Sve što je suvo može dugo da traje. Žito, žitarice, pirinaÄ�, so i šećer... Postoje super marketi u inostranstvu gde se prodaju namirnice sa istekom roka po veoma malim cenama. Moramo biti svesni da se neće ništa desiti i da industrija hrane gleda da bude što veći obrt hrane, a na žalost 30 odsto toga i ne doÄ‘e do naše trpeze - rekla je Stanišić.

Ne moramo uvek baciti namirnice kojima je istekao rok, nego, preporuÄ�uje Stanišić, neke namirnice, posebno ako nisu otvorene, mogu se još uvek iskoristiti.

- Mnogo hrane bacamo. NaroÄ�ito ako ih ne otvorimo ne moramo bacati. Otvoreno pakovanje neke namirnice skraćuje rok trajanja. Zavisi i od toga kako ih Ä�uvamo. Može doći mnogo brže do kvarenja, ali neke stvari su samo pitanje kvaliteta. Treba olakšati da se sva hrana koja se baca naÄ‘e naÄ�in da se iskoristi. Na primer, pekare daju pecivo nakon završetka radnog vremena nekim siromašnim ljudima, ili smanje cenu, pa što da ne? Ionako mnogo hrane bacamo - rekla je Stanišić.

Što se tiÄ�e Ä�ajeva, Stanišić je rekla da Ä�ajevi ni posle mnogo vremena ne gube nutritivnu vrednost.

- Postoji veliki prostor za prevaru. Mi nikad ne kupujemo sto odsto proveren i Ä�ist proizvod. Samo neki su maslinovo ulje, med, kafa, i to ne možemo ni proveriti u potpunosti. U maslinovo ulje dodaju se druga ulja, u jogurt se dodaje voda, industriji hrane je cilj da proda što više hrane, a u perspektvi moramo da budemo racionalniji ukljuÄ�ujući i rok trajanja, da li to može da se koristi i nakon roka trajanja - ispriÄ�ala je.