Obrenovac, 25.02.2024

OVO SU PRVI SIMPTOMI MENOPAUZE


Izvor: Espreso/dr Nataša Ćurčić/Poliklinika Consilium/Lokalne novine | Obrenovac, 30.05.2023.
Prepoznajte ih na vreme, evo šta se dešava SA TELOM tada

Foto:Profimedia


Prelazni period prema menopauzi nastupa već oko desetak godina pre poslednje menstruacije, kada postepeno počinje da opada reproduktivna sposobnost žene. Do značajnih hormonskih promena dolazi oko 6-­8 godina pre menopauze, a zatim se javljaju i neredovni i nepravilni mestruacioni ciklusi praćeni raznovrsnim kliničkim znacima. Ovaj period se naziva premenopauza.

Menopauza u užem smislu označava poslednju menstruaciju žene i predstavlja kraj njenog reproduktivnog perioda. Postmenopauza je period koji nastupa posle menopauze i deli se na ranu (do 70. godine ) i kasnu (posle 70.godine) postmenopauzu ili seijum. Klimakterijum označava period kada počinje gašenje reproduktivne funkcije žene i obuhvata perimenopauzu i prvih 10 godina postmenopauze.

Premenopauzalni period je vreme za prevenciju problema koji se mogu javiti kao posledica smanjivanja funkcije jajnika i vreme kada treba pomoću znanja klasične medicine ali i primenom drugih metoda (lekovito bilje, akupunktura, homeopatija) omogućiti održanje zdravlja tokom čitavog zivota.

O simptomima menopauze uglavnom se misli kao o posledici smanjenja estrogena, ali u jajnicima se takođe proizvode i androgeni (DHEA i testosteron) kao i progesteron. Svi oni imaju značaja u održavanju zdravlja žene. Androgeni, hormoni povezani sa seksualnom željom i opštim zdravljem, osim u jajnicima stvaraju se u još nekim tkivima i organima: nadbubrežne žlezde, koža, mišići, mozak, hipofiza, lojne žlezde i masno tkivo.

Zanimljivo je da sa smanjenjem ovih hormona u jajnicima tokom menopauze udvostručuje se njihova proizvodnja u drugim tkivima. Oni se ponašaju kao slabi estrogeni i kod žena koje ih stvaraju u dovoljnoj količini nema izraženijih tegoba. Oko 15 % žena ne pokazuje simptome menopauze.

Ipak većina žena tokom ovog perioda ima izražene tegobe i 50% žena ih ne podnosi lako. Promene u produkciji hormona prvo se odraze na menstruacioni ciklus i mogu se manifestovati kao izrazito česti (kraće od 20 dana razmak) ili retki ciklusi. Česta su i produžena obilna krvarenja ili nejednak intenzitet i dužina trajanja krvarenja.To su najčešće disfunkcionalna krvarenja, nastala zbog izostajanja ovulacije ali ponekad može uzrok biti organski, najčeće miomi ili poremećaj funkcije štitne žlezde a ređe zloćudne bolesti genitalnog trakta. Kliničke simptome menopauze najlakše je podeliti prema vremenu nastajanja na rane (akutne), srednjeročne i kasne.

RANI SIMPTOMI MENOPAUZE

RANI SIMPTOMI nastaju kao posledica naglog pada estrogena, negativno utiču na kvalitet života i obično se povlače za 3­5 godina. Prvi simptom je umor (iscrpljenost)prisutan u oko 90% žena. Psihičke tegobe: najčešće u vidu depresije u oko 50­-60% žena. Poremećaji spavanja (nesanica) u oko 75% slučajeva. Ovde spadaju i valunzi­vazomotorne tegobe koje su postale sinonim za menopauzu i koje se već pojave u premenopauzalnoj dobi kod oko 30% žena a nastavljaju se pojavljivati i u ranoj postmenopauzi čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.

SREDNJEROČNI SIMPTOMI

SREDNJEROČNI SIMPTOMI se obično ispoljavaju 5-­10 godina od menopauze i manifestuju se kao: urogenitalna atrofija, promene kože i kose, smanjenje libida i pad kognitivnih funkcija. Urogenitalna atrofija ­usled nedostatka hormona dolazi do istanjenja sluznice vagine, predela vulve i uretre. Javlja se osećaj suvoće, svraba, peckanja i žarenja. Zbog poremećaja kiselosti (ph vagine) češće su vaginalne infekcije i bolni polni odnosi. Urinarne tegobe su najčešće uvidu učestalog, hitnog kao i noćnog mokrenja uz češće bolne urinarne infekcije.

Promene kože i kose u vidu smanjivanja debljine, elastičnosti i vlažnosti kože, perutanje kože, stvaranje bora. Kosa postaje suva, lomljiva tanka i kod većine zena se proređuje. Gubi se genitalna dlakavost a nokti postaju tanki i lomljivi. Višegodišnji nedostatak estrogena i androgena oštećuje kognitivne funkcije mozga i javlja se slabije pamćenje i koncentracija.

KASNE POSLEDICE NEDOSTATKA ESTROGENA

Počinju već u perimenopauzi ali se manifestuju i znatno smanjuju kvalitet života 10­-30 godina od nastupanja menopauze. Kardiovaskularne bolesti ­ nakon menopauze, smrtnost žena od infarkta miokarda postaje veća nego u muškoj populaciji. Osteoporoza ­smanjivanje gustine i poremećaj mikroarhitekture kostiju zbog čega se povećava sklonost ka prelomima i invaliditetu. Osteoporoza se naziva „tihom bolešću“ jer nema simptoma dok ne nastupe prelomi, nekad usled pada ali nekad i bez vidljivog razloga. Osteoartritis­ najčešća bolest zglobova koja se javlja u ostmenopauzalnoj populaciji. Poremećaj čula­ najčešće smetnje su smanjnje vida, suvoća očiju, razvoj katarakte, zamućen vid i povećanje očnog pritiska. Starenjem slabi i sluh i dolazi do staračke nagluvosti.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE