PrazniÄ�nu euforiju ne doživljava svako na isti naÄ�in. Iako praznici predstavljaju radost, mnogi ljudi, tokom novogodišnjih i božićnih praznika osećaju se depresivno i usamljeno.

PrazniÄ�na depresija je jedno od reaktivnih depresivnih stanja. Upravo praznici postaju okidaÄ� za pojavu depresije i neraspoloženja. NajÄ�ešÄ‡i razlozi za pojavu depresivnog raspoloženja tokom praznika su: osećanje usamljenosti, prisećanje praznika u prošlosti tokom kojih se desilo nešto loše, nostalgija ukoliko osoba nije tamo gde bi želela da bude, nemogućnost organizovanja praznika onako kako osobi odgovara i provoÄ‘enje praznika u okruženju u kojem osoba ne želi da se nalazi.

Praznici najteže padaju onima koji su izmeÄ‘u dve Nove godine i Božića izgubili neku blisku osobu, koji su se razveli ili odraslo dete ispratili svojim putem. Ako su na kraju ostali sasvim sami izmedu Ä�etiri zida - tuga i beznaÄ‘e preovladavaju, usmeravaju na pitanje o smislu i sadržaju njihovog života, što samo pojaÄ�ava samosažaljevanje, neretko provocirajući i pomisao na samoubistvo.

Poseban doživljaj usamljenosti i patnje postoji ne samo kada su u pitanju ovi već i svi drugi praznici kada se porodica obiÄ�no okuplja. Treba da proÄ‘e bar jedan godišnji ciklus da bismo, provevši te iste, nekada drugaÄ�ije osmišljene praznike, nauÄ�ili da provodimo ili bar lakše tolerišemo posle rastanka, gubitaka ili promena.

PrazniÄ�ne depresije su Ä�este kod ljudi koji žive u inostranstvu. Tokom godine život dobro funkcioniše, ali kad doÄ‘u praznici pokreću se osećanja nostalgije, tuge i želje da osoba bude tamo gde su njoj bliski ljudi - porodica i prijatelji. Kada nije u mogućnosti da to ostvari, ona može reagovati depresivno.

Kako biste prebrodili prazniÄ�nu depresiju, potrebno je da svoja oÄ�ekivanja tokom ovih dana svedete na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utiÄ�ete.