Bez obzira da li se secÌ�ate snova ili ne, sanjate svake nocÌ�i. Ponekad su to srecÌ�ni, a ponekad tužni snovi, neretko i bizarni. Mnogobrojna istraživanja su nam pružila otvorene informacije o snovima, mada su struÄ�na mišljenja o njihovom znaÄ�enju i dalje podeljena.

Snovi imaju veoma važnu ulogu u održavanju fiziÄ�kog, ali i psihiÄ�kog zdravlja. Ljudi tokom proseÄ�nog životnog veka sanjaju Ä�ak šest godina, odnosno 51.100 sati i to nije jedina zanimljivost kada su snovi u pitanju.

Slepi vide svet u bojama

Ljudi koji su tokom života izgubili vid sanjaju u slikama i bojama. Oni koji su se rodili slepi, ne vide slike, ali zato �uju zvukove, osećaju mirise, emocije i dodire.

I psi sanjaju

Pas kao Ä�ovekov najbolji prijatelj, ne samo da sanja jednako Ä�esto kao i ljudi nego su mu i teme snova vezane za iskustva koja su stekli u toku dana. Pas sanja o kosti koju je sakrio, o igraÄ�kama sa kojima se igrao, ali io ženki, odnosno mužjaku. Glavni pokazatelj da pas sanja je da nepravilno diše i trza nogama.

Pri�anje u snu

PriÄ�anje u u snu ili somnilokvija najÄ�ešÄ‡e se javlja kod dece do 12. godine života. MeÄ‘utim i kod odraslih se javlja iz sliÄ�nih razloga, ali reÄ‘e. Ovu pojavu najÄ�ešÄ‡e podstiÄ�u teskoba i umor, a može da se spreÄ�i toplom kupkom i slušanjem lagane muzike pred spavanja.

Lica u snovima već postoje na javi

Dok sanja, Ä�ovek ne izmišlja nova lica, već podsvest bira izmeÄ‘u stvarnih lica koje je videla na javi, ali ih se u budnom stanju ne seća. Tokom života Ä�ovek vidi na stotine hiljada lica, pa mozak nema potrebu da izmišlja ili tražiti nova lica za snove.

San kao inspiracija

Mnogim umetnicima i nau�nicima snovi su bili inspiracija za stvaranje i otkrivanje novih stvari i pojava, od muzike do slikarstva do važnih eksperimenata zahvaljujući kojima je svet postao bolji.

Kompozitor Rikhard Vagner je svojeÄ�uveno delo “Tristan i Izolda” komponovao upravo inspirisan snom. Albert Ajnštajn je teoriju relativiteta otkrio dok je dremao, a slikar Salvador Dali u ruci je držao metalni predmet koji bi ispa Ä�im bi utonuo u dubok san, što bi ga probudilo. On bi zapamtio prizore iz sna, a onda bi ih i naslikao.

Organski hemiÄ�ar Fridrih August Kekule dugo je pokušavao da otkrije strukturu benzena, ali tek kad je sanjao atome u obliku zmija koje jedna drugoj grizu rep, shvatio je da je zapravo reÄ� o zatvorenom prstenu ugljovodonika.

Istraživa� Eugen Tarnov pokazao je da su snovi važni za pravilno funkcioniranje i organizaciju dugoro�ne memorije.

“Snovi otkrivaju ono što Ä�ovek intuitivno oÄ�ekuje, priželjkuje ili ono Ä�ega se plaši”, istiÄ�e profesor Džo Grifin i dodaje:

“Ako Ä�oveka nešto probudi iz dubokog sna, on će uvek pokušavati da se vratiti u njega da bi video šta će dalje da se desi i kako će da se završi”.

U snovima neki vide budućnost

Prekognitivne snove, u kojima su ljudi predvideli, odnosno sanjali budućnost, iskusilo je izmeÄ‘u 18 i 38 odsto ispitanika iz više istraživanja. IzmeÄ‘u 63 i 98 odsto ljudi veruje da su prekognitivni snovi mogući, ali još nema nauÄ�no potvrÄ‘enih sluÄ�ajeva na tu temu.