Koliko puta ste od svojih bližnjih Ä�uli da se osećaju loše zbog vremenskih prilika? Umor, neispavanost, glavobolja i muÄ�nina su samo neke od nuspojava loših vremenskih uslova. Posebno nagle promene vremena utiÄ�u na naš organizam.

Poslednjih godina se vreme izrazito promenilo. Sve je više naglih promena vremena kada u samo jednom danu temperature padnu ili se dignu za 20 stepeni, a tada najÄ�ešÄ‡e osećamo onu poznatu težinu. Simptome i tegobe koje osećamo prilikom vremenskih promena nazivaju se meteoropatija, a osobe koje pate od njih su - meteoropate.

Još je Hipokrat 400 godina pre nove ere tvrdio da onaj ko želi da se bavi izuÄ�avanjam medicine mora da uzme u obzir i godišnja doba, temperature, kao i kvalitet vode za piće – okolnosti u kojima živi pacijent. To ujedno znaÄ�i da je smatrao da postoji izvesni uticaj vremena na zdravlje.

Za razliku od onih koji osećaju samo blage promene, meteoropata će, baš kako naziv sugeriše, bukvalno patiti kada se iznenenada naoblaÄ�i ili se desi bilo koja druga nagla promena vremena. Prema nekim podacima, Ä�ak 30 odsto ljudi su meteoropate, a 80 odsto ljudi tvrdi da oseća promene u organizmu koje su posledica meteoroloških prilika.

Nauka je dokazala da ni fiziÄ�ki, ni psihiÄ�ki zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi. Osećaj umora, nesanica, glavobolja, uznemirenost, najÄ�ešÄ‡i su problemi koji nastaju zbog nagle promene vremena.

Postoji više grupa bolesnika koji su priliÄ�no osetljivi na promene vremena. Njih muÄ�e reuma, astma, srÄ�ane smetnje, pre svega angina pektoris i visoki krvni pritisak, Ä�ir na dvanaestopalaÄ�nom crevu i želucu, psihoza i druge psihiÄ�ke tegobe.

Lekari istiÄ�u da astmatiÄ�ar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature i zato je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje doktor daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.

StruÄ�njaci koji se bave ovom problematikom, uglavnom savetuju da se u "kritiÄ�no" vreme ostane kod kuće, ne ide na putovanje, ne zamara teškim fiziÄ�kim ili psihiÄ�ki poslovima, kao i da se uzimaju propisani lekovi. Osobe sa alergijama treba da pravovremeno poÄ�nu svoju terapiju.

Redovno uzimanje lekova za smirenje savetuje se osobama koje pate od psihiÄ�kih tegoba. Ako baš morate da se oglušite o neki od ovih saveta, (na promer, Ä�eka vam neizostavni put) koristite prevozno sredstvo kojim ćete najbrže stići, obavezno pojedite lagani obrok i ponesite flašicu vode.

Hrana je veoma bitna tokom pomenutih teških dana, a lekari savetuju da se tada poveća unos voća i povrća, ali i teÄ�nosti. Obavezno izbegavajte alkohol i zašećerene sokove.

Šta se, pored ostalog, dogaÄ‘a s našim organizmom kad se vreme menja?

Promene krvnog pritiska

Vaš pritisak može da varira iz brojnih razloga, pa tako i zbog vremenskih nepogoda. Naime, kada dolazi do naglih promena vremena, dolazi i do promena pritiska, a to direktno utiÄ�e na naš organizam. Pod uticajem visokih temperatura dolazi do širenja krvnih sudova, što može dovesti do pada krvnog pritiska. Kod niskih temperatura dolazi pak do sužavanja krvnih sudova, što može uticati na povećanje krvnog pritiska.

Glavobolja

Osobe koje su inaÄ�e sklone glavoboljama, teško podnose nagle i ekstremne promene vremena. ÄŒeste su i pojave migrenskih napada.

Problemi sa spavanjem

Vreme utiÄ�e i na naš san. Leti se zbog visokih temperatura dogodi da ne možemo da zaspimo, dok ulaskom u jesen poÄ�injemo da spavamo duže. Istraživanje objavljeno u "Journal of Psychosomatic Research" pokazalo je da su ispitanici tokom oktobra, odnosno tokom jeseni, spavali Ä�ak i do tri sata duže nego u bilo koje drugo doba u godini. Nažalost, to ne znaÄ�i da smo odmorniji. Ispitanici se nisu osećali bolje i poletnije, naprotiv, bili su umorniji nego kad su spavali manje.

Povećani broj sr�anih udara

Kada su temperature niže, krv sporije teÄ�e našim venama, a to utiÄ�e na srce. Nažalost, tokom hladnijih dana povećava se rizik od srÄ�anog udara.

Problemi s disanjem

Izrazito visoke ili niske temperature negativno utiÄ�u na naš disajni sistem, zato se nemojte iznenaditi ako osetite probleme s disanjem.

Oslabljeni imunitet

Nagle i ekstremne vremenske promene direktan su udar na imunološki sistem, zato se nemojte iznenaditi ako s padom temperature obolite od prehlade.