Obrenovac, 29.11.2020

NE IGNORIŠITE ZAMARANJE PRI MALOM NAPORU


Izvor: novosti.rs,Lokalne novine | Obrenovac, 09.05.2020.
Plućna hipertenzija je po život opasna bolest, a ovo su njeni simptomi

Foto:Depositphotos


Može da se javi u ranom detinjstvu, ali najčešće nastaje u trećoj ili četvrtoj deceniji, zbog genetskih anomalija, autoimunih i drugih bolesti...

Među bolestima čija su meta pluća, što znači da prilično mogu da zakomplikuju život, pa čak i da dovedu do smrtnog ishoda, jeste plućna hipertenzija. Simptomi su lako zamaranje i pri najmanjem naporu, praćeno gušenjem, a to obično, naravno pogrešno, navodi na pomisao o srčanom udaru.

Da bi se na vreme uspostavila valjana dijagnoza neophodan je multidisciplinarni rad kardiologa, pulmologa, reumatologa, radiologa, genetičara... U cilju što pravovremenijeg otkrivanja i lečenja bolesti, 5. maja je ustanovljen Svetski dan plućne hipertenzije.

O kakvoj je bolesti reč i ko je najviše ugrožen, objašnjava predsednik Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije, kardiolog profesor dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije:

- Plućna hipertenzija predstavlja stanje povišenog pritiska u krvnim sudovima pluća. Najčešće se javlja zbog slabosti leve polovine srca nastale posle infarkta, ali može i zbog bolesti srčanih zalistaka ili srčanog mišića. Međutim, posebno je težak i životno ugrožavajući oblik plućne arterijske hipertenzije kod koje su krvni sudovi u plućima zadebljalih zidova, suženog lumena koji povećava otpor protoku krvi. Kod takvih pacijenata je i lečenje potpuno drugačije.

Kada i zbog čega se bolest javlja kod mlađih osoba?

- Najčešće se javlja u trećoj ili četvrtoj deceniji, ali može i u ranom detinjstvu. Plućna arterijska hipertenzija kod mlađih osoba može biti uzrokovana genetskim anomalijama, kao što su urođene srčane mane kod kojih dolazi do značajnog mešanja arterijske i venske krvi. Može da se javi i kao posledica sistemskih autoimunih bolesti, skleroderme ili lupusa. Postoji i grupa pacijenata sa naslednom sklonošću za stvaranje krvnih ugrušaka i pojavu trombofilije. Kod njih se u mladosti javlja plućna hipertenzija kao posledica plućne embolije, kod koje je krvni ugrušak zapušio deo cirkulacije u plućima. Tu je, takođe, i grupa mlađih pacijenata sa takozvanom idiopatskom arterijskom plućnom hipertenzijom, gde je prisutno zadebljanje zidova krvnih sudova u plućima sa povećanim otporom u njima. Uzrok koji do takvog stanja dovodi, nije poznat.

Na šta treba da obrate pažnju i potraže pomoć lekara?

- Ako se progresivno sve više zamaraju na veoma mali napor, a da tome nije prethodila nikakva infekcija, nemaju bronhijalnu astmu ili hronični bronhitis, obavezno treba da se jave lekaru. Lekaru treba da se jave i ukoliko su simptomi prisutni, a nisu imali infarkt ili drugi razlog za slabost leve polovine srca. Kada dođu kod lekara, treba da insistiraju na ultrazvučnom pregledu srca. S obzirom na to da su tegobe nespecifične, dešava se da prođe i godinu dana, a da se ne prepozna teška plućna hipertenzija.

Koliko je bolest životno ugrožavajuća?

- Svakako je životno ugrožavajuća, a prognoza zavisi od stadijuma bolesti kada je dijagnostikovana i terapije koja se primenjuje. Pacijenti kod kojih se na vreme otkrije žive značajno duže. U proseku, prvu godinu od postavljanja dijagnoze ne preživi 15 odsto obolelih, a sedam godina - polovina! Potpuno izlečenje može da se postigne samo kod obolelih koji imaju plućnu hipertenziju nastalu posle plućne embolije. Za ovu formu bolesti razvijena je kompleksna hirurška intervencija kojom se plućna hipertenzija trajno uklanja, ukoliko se uradi blagovremeno i uspešno. Nažalost, pošto je tehnički veoma zahtevna procedura koja traje po nekoliko sati, radi se u tek nekoliko visokospecijalizovanih centara u svetu. Za naše pacijente Republički fond zdravstvenog osiguranja, već tri godine pokriva troškove lečenja na Kerkhof klinici u Bad Nauhajmu u Nemačkoj, koji je jedan od najboljih svetskih centara u ovoj oblasti.

Šta se dešava kod drugih oblika plućne hipertenzije?

- U poslednje dve godine je i u našoj zemlji dostupna kombinovana terapija za plućnu hipertenziju. Ova terapija značajno smanjuje tegobe i produžava život obolelih. Kod najtežih formi se primenjuje trojna terapija koja uključuje kontinuiranu infuziju lekova. Međutim, kada se bolest pogoršava uprkos maksimalnoj medikamentoznoj terapiji, jedini izlaz je transplantacija pluća, a kod teških srčanih mana potrebna je istovremena transplantacija i srca i pluća. Ipak, ni ovde trud nije uzaludan, jer se petogodišnje preživljavanje sa ranijih 50, značajno popravilo na sadašnjih 75 procenata. Nakon ovih kompleksnih operativnih zahvata, deset godina preživi i do 66 odsto obolelih.

Kako da se na vreme dijagnostikuje bolest?

- S obzirom na to da se plućna hipertenzija uspešno leči lekovima koji ciljano spuštaju pritisak u plućnom krvotoku, veoma je bitno da se na vreme ustanovi šta stoji iza zamaranja i gušenja pri malom naporu ili u stanju mirovanja. Ako je u pitanju povišen krvni pritisak u plućnoj cirkulaciji, traži se uzrok njegovog nastanka. Ukoliko se sumnja na plućnu emboliju radi se pregled plućne cirkulacije na skeneru, kao i testovi plućne funkcije kako bi se isključilo postojanje opstruktivne bolesti pluća ili teško poremećene razmene gasova, poznate kao fibroza pluća. Posle niza primenjenih metoda, dijagnoza se konačno potvrđuje kateterizacijom srca i određenim testovima, nakon čega se uvodi ciljana terapija.

Da li kod nas postoji odgovarajuća terapija za lečenje?

- Savremena terapija koja podrazumeva da se u startu primeni kombinacija dva leka za plućnu hipertenziju, već dve godine je dostupna u našoj zemlji, a troškove pokriva Republički fond zdravstvenog osiguranja. Kod težih bolesnika se iz posebnih sredstava Fonda za retke bolesti obezbeđuje i trojna kombinovana terapija najsavremenijim i najjačim lekovima.

Kakve su sve komplikacije moguće kod ove bolesti?

- Kod teške plućne hipertenzije dolazi do progresivnog slabljenja desne polovine srca. Takvo stanje može da dovede do sve lošije tolerancije napora, pa čak i smrti bolesnika. Kod bolesnica sa plućnom hipertenzijom trudnoća je apsolutno kontraindikovana, zbog rizika da majka trudnoću ili period posle trudnoće ne preživi. Kod oko pet odsto pacijenata plućna arterija se toliko proširi da pritiska krvne sudove koji hrane srce. Posledica takvog stanja su bolovi u grudima, gubitak svesti i smrtni ishod zbog opasnih aritmija ili velikog infarkta.

ŽENE SU PODLOŽNIJE

Plućna hipertenzija se javlja kod oba pola, ali nešto češće kod žena, zbog većeg rizika za sklerodermu, sistemski lupus i trombofiliju u ženskoj populaciji. Skleroderma i lupus su sistemske autoimune bolesti kod kojih postoji i do deset puta veći rizik sa pojavu plućne hipertenzije nego u opštoj populaciji.

Skleroderma obično počinje zadebljanjem kože, hladnim i bledim prstima na rukama i otežanim gutanjem. Za ove pacijente postoje programi ciljanih periodičnih kardioloških pregleda na kojima se proverava da li je došlo do plućne hipertenzije. Stoga, ako počnu da se značajno više zamaraju, na kardiološki pregled treba da se jave ranije nego što je to predviđeno redovnom kontrolom.

S druge strane, sistemski lupus eritematozus obično uključuje i produžene periode lako povišene telesne temperature, upale sitnih zglobova, kao i plućne i srčane maramice. Takođe, dolazi do čitavog niza promena u laboratorijskim analizama, u kojima se javljaju niski leukociti, prisustvo autoantitela... Ukoliko imaju ovakvu kliničku sliku, a previše se zamaraju u svakom trenutku, treba odmah da se obrate kardiologu - naglašava dr Ristić.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE