Međutim, socijalno distanciranje potpuno se kosi sa našim težnjama za društvenom povezanošću, što je temelj ljudske evolucije.

Odjednom suočeni sa nedostatkom socijalnih interakcija, mnogi od nas sada se osećaju usamljenije. Da bismo prebrodili usamljenost, nastojimo da ispunimo tu prazninu korišćenjem društvenih mreža.

Kad provodimo vreme sa drugom osobom doživljavamo unutrašnje zadovoljstvo. Studije skeniranja mozga pokazuju da se subkortikalne regije mozga, kao što je ventralni striatum, aktiviraju kada čovek prima novčane i socijalne nagrade.

Kad se osećamo usamljeno i odbačeno, umesto toga aktiviraju se regije mozga povezane sa uznemirenošću. To bi moglo da bude posledica evolucije koja nas tera da uspostavimo i održavamo društvene veze kako bismo obezbedili opstanak.

Usamljeni ljudi takođe se negativnije fokusiraju i anksiozno posmatraju ljudske namere. Ponekad to može postati toliko snažno da nas čini još usamljenijima - stvarajući začarani krug.

Nisu svi ljudi isti. Osobe s ekstrovertnijim tipom ličnosti traže više društvenih aktivnosti, imaju intenzivniji pristup društvenim mrežama. Sa druge strane, neurotičniji ljudi se više izoluju.

Usamljenost je već neko vreme prepoznata kao značajna pretnja telesnom i mentalnom zdravlju.

Kako da se nosite sa usamljenošću i izolacijom?

Ako se osećate usamljeno, pokušajte da identifikujete negativne misli i definišite ih samo kao pretpostavke, a ne kao činjenice.Drugo, pridruživanje grupi za podršku pokazalo se kao veoma dobro i produktivno.

Društveni mediji često su na meti kritika. Ali mnogi ljudi koji se nalaze u samoizolaciji sada se oslanjaju upravo na internet i njegove alate. Važan aspekt koji nedostaje u društvenim medijima poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera je neverbalni znak - poput osmeha, geste ili pogleda. Iako internet alati mogu da budu korisni tokom izolacije, fizička prisutnost druge osobe ipak nedostaje.