Gde na odmor posle iscrpljujuće pandemije, gde sa decom, smem li da se udaljavam od kuće i doktora, šta da ponesem, kako da putujem - neka su od pitanja o kojima ovih dana podjednako razmišljaju zdravi ljudi i hroniÄ�no bolesni. Na more, bar zasad, ne možemo. MeÄ‘utim, možemo da biramo destinaciju u zemlji, shodno zdravstvenom stanju i liÄ�nim željama, istiÄ�u lekari.

Neko odmor želi da provede u tišini, dok bi drugi da osete naboj adrenalina i na taj naÄ�in se oslobode nakupljene negativne energije i stresa. Suština je da u ovom odmoru treba svi da uživaju.

Najbolji izbor je boravak u prirodi, pogotovo ako je reÄ� o porodicama sa decom koja imaju bronhijalnu astmu ili neku drugu respiratornu bolest. Planina sa nižom nadmorskom visinom je idealna za njih. Deca se najbolje osećaju tamo gde je i roditeljima dobro. Kako mesta bez alergena nema, preostaje vam da poštujete uslove u kojima boravite. To podrazumeva Ä�iste, provetrene prostorije u kojima će mališani spavati i boraviti, higijenski i epidemiološki ispravnu hranu, kontrolu boravka na suncu i dovoljno sati sna.

Ukoliko imate uslova za boravak u selu, obavezno se tamo uputite sa malom decom. Seoski turizam odgovara svima zbog Ä�istog vazduha, dosta kiseonika, nezagaÄ‘ene atmosfere, domaće hrane. Šetnja u prirodi, domaći Ä�ajevi, cvetne poljane i zelena oaza uz okrepljujuću tišinu, predstavljaju pravu antistres terapiju.

Ako baš ne volite ni selo ni planinu, možete da izaberete neku od banja. Sve naše banje su odliÄ�ne po lekovitosti voda i tretmanima koje primenjuju, jedino treba odabrati odgovarajuću. Pa tako, osobe sa disajnim problemima, odmor mogu da provedu u Sokobanji ili na DivÄ�ibarama, koje se smatraju vazdušnim banjama. U Banju KoviljaÄ�u, Vrdnik i Nišku banju trebalo bi da idu srÄ�ani bolesnici, jer im odgovara klima. AnemiÄ�nim osobama, primera radi, odgovara boravak na Zlatiboru, a psihijatrijskim bolesnicima Gornja TrepÄ�a i Sokobanja.

MeÄ‘utim, bez obzira na izbor, trebalo bi da vodite raÄ�una i o dužini odmora, što je takoÄ‘e važno. Deset dana je premalo, dve nedelje su dovoljne za adaptaciju organizma na novi ambijent, dok su tek tri sedmice optimalne za potpuni odmor i oporavak, naglašavaju struÄ�njaci.

SRÄŒANI BOLESNICI

Kada su duže vreme u stabilnoj formi, na planini do hiljadu metara nadmorske visine mogu da borave i srÄ�ani bolesnici. Njima se preporuÄ�uju lagane šetnje, Ä�ešÄ‡e odmaranje, ali ne i penjanje ili osvajanje vrhova. Veća nadmorska visina traži zdravije osobe, jer je vazduh razreÄ‘eniji. Penjanje uz brdo zahteva više kiseonika, a kada neko nema dovoljno kondicije dolazi do lakšeg zamaranja. Kod srÄ�anih bolesnika ova vrsta aktivnosti je apsolutno iskljuÄ�ena. I gde god da se nalaze i ma koliko da se dobro osećaju, srÄ�ani bolesnici nijednog trenutka ne smeju da zaborave da kontrolišu svoj krvni pritisak i da se eventualno konsultuju sa lekarom.