Depresija je jedno od najÄ�ešÄ‡ih psihiÄ�kih oboljenja i veliki je uzroÄ�nik morbiditeta i invaliditeta u svetu.

- Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja. Može je javiti kao jedna epizoda, jedna depresivna epizoda tokom života. TakoÄ‘e, epizode se mogu javljati više puta ili ukoliko se izmeÄ‘u ponovljenih depresivnih epizoda javljaju manije, onda govorimo o bipolarnom poremećaju. Recimo, statistika govori da kod jedne depresivne epizode uglavno ostane na tome u 50 odsto sluÄ�ajeva - kaže dr Emilija Novaković, specijalizant psihijatrije.

Depresija može da se javi u sklopu nekih drugih oboljenja. Ona može da prati dijabetes, kardiovaskularne bolesti ili neurološke probleme. U tim sluÄ�ajevima Ä�esto je neprepoznata, jer prioritet u leÄ�enju ima osnovno oboljenje.

Da bismo je leÄ�ili prvo je neophodno da je prepoznamo. Ono po Ä�emu prepoznajemo depresiju jeste ta bezrazložna, patološka tuga. Dakle tuga koja prevazilazi sam uzrok tugovanja. Dolazi do pojave beznadežnosti, bespomoćnosti, gubitka energije, što je jedna bitna karakteristika depresije pogotovo u jutarnjim - dodaje dr Novaković.

- To osećanje tuge, smatra se da će ono proći nekako. A zbog osećanja sramote, stigmatizacije, ljudi se ne javljaju na psihijatrijsku pomoć, znaÄ�i ne javljaju se lekaru. Stepen patnje bude toliki da ga onesposobljava za život ili suicidalnost... nefunkcionalnost ga najÄ�ešÅ¾e dovode do struÄ�ne pomoći.. najÄ�ešÄ‡e tada traže struÄ�nu pomoć - stava je dr Nataša PješÄ�ić, psihijatar.

Ova bolest �ini da oboleli gubi osećaj zadovoljstva za stvari koje su mu nekada �inile zadovoljstvo i dolazi do poremećaja nagona.

- Prvenstveno poremećaj spavanja. Naši pacijenti Ä�esto pate od insomnije. Imamo i drugi oblik, gde beže u san. Poremećaj apetita gde u preko 80 procenata sluÄ�ajeva dolazi do hipoapeticije i gubitka telesne mase. Ili ako je u pitanju sezonska depresija, onda dolazi do povećanja apetita i porasta telesne mase i samog poremećaja libida. MI njima kada objasnimo da su njihova razmišljanja i raspoloženja da su depresija, to već nešto znaÄ�i jer mi damo ime tome, jer oni prethodno ne znaju sa Ä�ime se nose, odnosno nalaze se u teškim osećanjima. To je nešto što oni ne razaznaju i misle da je realnost prebojena sa ti, tako je vide i ponašanje ide ka tome - dodaje dr PješÄ�ić.

Kod depresivne osobe dolazi i do prenaglašene ideje krivica koje za sobom mogu dalje da povuku suicidalne ideje i namere, kao i crne misli. Uzroci ovakvog stanja mogu da budu unutrašnji i spoljašnji.

- Unutrašnji, tj predispozicija, nešto sa Ä�ime se raÄ‘amo, dakle jedan deo genoma koji nasleÄ‘ujemo ili koji možemo steći nakon roÄ‘enja i spoljašnji gde je svakako na prvom mestu gubitak. Gubitak drage osobe, gubitak u porodici, gubici u smislu karijere na tom poslovnom planu. Oboljevanje od neke teške telesne bolesti, zloupotreba alkohola, zloupotreba psihoaktivnih supstanci - istiÄ�e dr PješÄ�ić.