Oštećenje sluha se odreÄ‘uje kao smanjena osetljivost slušnog sistema i nije samo zdravstveni već i socijalni problem. Slabiji sluh može nam otežati komunikaciju i dovesti nas u neprijatnu, pa Ä�ak i opasnu situaciju.

Uzroci oštećenja sluha su razliÄ�iti, nekada su posledica su starenja, to jest, degenerativnog oštećenja slušnog aparata ili nastaju usled razliÄ�itih bolesti na nivou spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg uha. Kako bi se izbeglo ozbiljnije oštećenje sluha potrebno je na vreme dijagnostikovati stanje i poÄ�eti terapiju.

Oštećenje sluha može biti uroÄ‘eno i steÄ�eno

Uvo registruje zvuÄ�ne talase preko spoljašnjeg i srednjeg uha, potom se ti talasi prenose do Ä�ula sluha, Kortijevog organa u unutrašnjem uhu. MehaniÄ�ki impulsi pretvaraju se u elektriÄ�ne, pa putem slušnog nerva dospevaju u više delove auditornog sistema u kojem se signali obraÄ‘uju i doživljavaju kao osećaj sluha.

– Oštećenje sluha može se definisati kao bilo koji poremećaj sluha koji podrazumeva da osoba ne Ä�uje dobro u odnosu na zdravu osobu, to jest, da su pragovi sluha ispod nivoa od 20 decibela. Slušna oštećenja mogu biti uroÄ‘ena i steÄ�ena; jednostrana i obostrana. Po toku, možemo ih podeliti na akutna i postepeno nastala; prema stepenu slušnog oštećenja se dele na laka, umerena, teška, vrlo teška, duboka i potpunu gluvoću – kaže za portal eKlinika specijalista otorinolaringologije dr Miloš Švraka.

Infekcije majke u trudnoći mogu dovesti do oštećenja sluha

Ljudsko uho registruje zvuke od 16 do 20.000 Hz, s tim da se ovaj frekventni opseg zbog delovanja razliÄ�itih faktora smanjuje i iznosi 50 do 10.000 Hz. Intenzitet frekvencija koje ljudsko uvo prima iznosi 0 do 120 dB. Uzroci uroÄ‘enih slušnih oštećenja su raznoliki, dr Švraka objašnjava da je 1 od 2 sluÄ�aja gubitka sluha kod beba uzrokovan genetskim uzrocima.

– Neke bebe sa genetskim uzrokom gubitka sluha mogu imati Ä�lanove porodice koji takoÄ‘e imaju gubitak sluha. Otprilike 1 od 3 bebe sa genetskim gubitkom sluha ima i druga stanja pored gubitka sluha, kao što su Daunov sindrom ili Ašerov sindrom. U 1 od 4 sluÄ�aja gubitka sluha kod beba je posledica infekcija majke tokom trudnoće, komplikacija u toku i nakon poroÄ‘aja i traume glave tokom poroÄ‘aja. NajÄ�ešÄ‡e infekcije majke u trudnoći koje mogu dovesti do slušnog oštećenja ploda su rubeola, citomegalovirusne infekcije, toksoplazmoza, herpesvirusne infekcije – navodi dr Švraka.

Šta kada beba ne reaguje na jasne zvuke?

Globalno, 34 miliona dece ima gluvoću ili gubitak sluha, od Ä�ega je 60 odsto sluÄ�ajeva posledica uzroka koji se mogu spreÄ�iti, smatra Svetska zdravstvena organizacija (SZO). KliniÄ�ka slika slušnih oštećenja kod dece je vrlo šarolika i može se razlikovati od deteta do deteta, precizira doktor.

– Postoje, ipak, jasni znaci koji moraju biti alarm za sumnju da postoji slušno oštećenje. Na primer, dete ne reaguje na glasne zvukove, ne okrecÌ�e se ka izvoru zvuka posle 6 meseci starosti, ne izgovara pojedinaÄ�ne reÄ�i, kao što su „tata“ ili „mama“ do 1 godine, okrecÌ�e glavu kada nas vidi, ali ne i ako samo prozivamo bebino ime, Ä�ini se da Ä�uje neke zvukove, ali ne i druge. Ponekad se pogrešno smatra da dete ne obracÌ�a pažnju ili samo ignoriše, ali ovakvo reagovanje može biti rezultat delimiÄ�nog ili potpunog gubitka sluha – upozorava dr Švraka.

Deca treba da dostignu određene obrasce kako se igraju, u�e, komuniciraju

Procenjuje se da je, trenutno, više od milijardu mladih ljudi od 12 do 35 godina u opasnosti od oštećenja sluha, zbog rekreativnog izlaganja glasnom zvuku, navodi SZO. Znakovi kod starije dece koji pobuÄ‘uju sumnju na postojanje slušnog oštećenja su kako objašnjava doktor, odlaganje govora, govor deteta koji nije jasan, dete ne prati uputstva, Ä�esto kaže: „Ha?“ ili previsoko pojaÄ�ava jaÄ�inu zvuka na televiziji.

– Bebe i deca treba da dostignu odreÄ‘ene obrasce u tome kako se igraju, uÄ�e, komuniciraju i ponašaju. Kašnjenje u bilo kojem od ovih obrazaca može biti znak gubitka sluha ili drugog razvojnog problema – istiÄ�e dr Švraka.

Oštećenje sluha kod odraslih oko 41. godine

Statistike govore da kod zdravog odraslog Ä�oveka, prve degenerativne promene u organu za sluh nastaju oko 41. godine, pa je starenje jedan od najÄ�ešÄ‡ih uzroka slušnih oštećenja kod odraslih. Prema podacima SZO, oko 30 odsto osoba starijih od 60 godina ima gubitak sluha.

– Oštećenje sluha može biti i posledica predisponirajuće bolesti kao što su šećerna bolest, povišen arterijski pritisak, povišene masnoće u krvi, tumori mozga. Oštećenje sluha kod odraslih nekada je uzrokovano profesionalnim i rekreativnim izlaganjem buci, hroniÄ�nim i reÄ‘e akutnim upalama srednjeg uva, korišÄ‡enjem ototoksiÄ�nih lekova – kaže dr Miloš Švraka.

Akutni gubitak sluha kod odraslih

Kod akutnih gubitaka sluha kod odraslih (akutna nagluvost i gluvoća, akutna akustiÄ�ka trauma) gubici sluha se razvijaju iznenada, naglo, objašnjava dr Švraka.

–NajÄ�ešÄ‡e su jednostrana oštećenja koja mogu varirati od osećaja neprijatnih zvuÄ�nih senzacija (zujanje, pištanje…) do potpune gluvoće – kaže dr Švraka.

Stara�ka nagluvost razvija se godinama

Kada je u pitanju postepeno oštećenje sluha („staraÄ�ka nagluvost“), gubici sluha mogu se razvijati godinama i decenijama i najÄ�ešÄ‡e su obostrani i simetriÄ�ni.

– Kod ovih slušnih oštećenja najÄ�ešÄ‡e se u poÄ�etku sreće relativno dobar sluh u govornim podruÄ�jima, pa komunikacija nije otežana ali se prvo remeti razumljivost zvukova. Osobe najÄ�ešÄ‡e, u poÄ�etku, relativno dobro Ä�uju ali slabo razumeju šta im se kaže, ne razaznaju dobro zvukove u spoljašnjem prostoru, na primer, nije im jasno da li Ä�uju automobil ili kamion, ako više osoba priÄ�a u nekom prostoru teško im je razumeti izgovoreno i sliÄ�no – objašnjava dr Švraka.

Zna�aj rane dijagnostike kod beba

Dr Miloš Švraka podvlaÄ�i da je rana dijagnostika najvažnija za uspešan tretman slušnih oštećenja.

– Svakoj bebi, u porodilištu, mora da se uradi skrining sluha (otoakustiÄ�ka emisija) najkasnije do kraja prvog meseca. Ako beba ne proÄ‘e skrining sluha po roÄ‘enju, otoakustiÄ�ka emisija se ponavlja za mesec dana. Ukoliko ne proÄ‘e ni kontrolni skrining, veoma je važno da se uradi kompletan test sluha što je pre mogucÌ�e, ne kasnije od tri meseca. Zlatni standard je da dijagnoza slušnog oštećenja mora da se postavi do kraja šestog meseca života deteta – naglašava doktor i dodaje da starija deca kod koje postoji sumnja na slušno oštećenje, moraju odmah biti upućena u specijalizovane ustanove koje se bave dijagnostikom slušnih oštećenja.

Rana dijagnostika kod odraslih osoba

Ukoliko, kod odraslih, postoji akutno slušno oštećenje, dijagnostika mora biti, takoÄ‘e, brza.

– Akutne nagluvosti i gluvoće smatraju se hitnim stanjima. Pored audioloških testova, neophodno je ponekad uraditi i dopunske preglede (laboratorijske analize, CT mozga, pregled neurologa, kardiologa…). Brza dijagnostika je neophodna, kako bi se što ranije poÄ�elo leÄ�enje i na taj naÄ�in prezervirao (oÄ�uvao) sluh – upozorava dr Švraka.

Doktor dodaje da je u sluÄ�aju da, odrasle osobe primete da slabije Ä�uju ili ih na to drugi upozoravaju, neophodno što pre uraditi audiološku dijagnostiku (snimanje sluha).

– Rane intervencije u detinjstvu, ukljuÄ�ujući primenu naprednih audioloških tehnologija ili hirurških opcija, doprinose da deca sa oštećenim sluhom imaju normalan društveni razvoj. Audiološka rehabilitacija kod odraslih najÄ�ešÄ‡e podrazumeva upotrebu slušnih amplifikatora (slušnih aparata) – kaže za portal eKlinika dr Švraka.

Vakcinacija i program higijene

Merama javnog zdravlja može se spre�iti 50 odsto ukupnih gubitka sluha, navode stru�njaci.

–Rad na prevenciji kroz vakcinaciju i programe higijene može zaustaviti gubitak sluha i gluvoću – kaže dr Švraka.