Obrenovac, 29.11.2021

KORONA TERA LJUDE U KLADIONICE I POROČNOST KOJA UBIJA


Izvor: Alo!/Politika/M.Š./Lokalne novine | Obrenovac, 03.11.2021.
Vanredne situacije prolaze, a zavisnosti ostaju

Foto:Shutterstock


Pandemija i nova realnost ne mogu da budu alibi i opravdanje da se više piju alkoholna pića, uzima marihuana ili kokain, gutaju pilule za smirenje ili cela plata troši u kladionici: pomoć ili bar savet treba potražiti od stručnjaka.

Pandemija virusa korona koja je u proteklih više od godinu i po dana mnogima iz temelja promenila način života, rada, druženja, zabave i organizacije slobodnog vremena, razotkrila je mnoge probleme. Na površinu su isplivale mnoge emocije i životne situacije, koje su vidljivijim učinile zavisnost od alkohola, psihoaktivnih supstanci, droga, ali tu su i aktivnosti, poput kockanja, maničnog igranja kompjuterskih igrica, praćenja sadržaja na internetu ili televiziji, koje stvaraju takozvanu nehemijsku zavisnost, podjednako opasnu po opšte i psihičko zdravlje.

Mnogi su morali da priznaju sebi da bez alkoholnog pića ne mogu da provedu dan ili noć, bilo da bi smanjili napetost i usamljenost ili da bi radili svoj posao.

Da li je strah od zaražavanja virusom korona, koji razara pluća, bio dovoljan da se ostave cigare ili je, naprotiv, kumovao povratku staroj lošoj navici, pušenju?

Udvostručen broj depresivnih

Već preliminarni rezultati prve Nacionalne studije o istraživanju duševnog zdravlja u vreme pandemije virusom korona ukazuju da je broj osoba koje se u Srbiji bore s depresijom različite jačine udvostručen. Koliko smo lekove koje sadrže psihoaktivne supstance pili isključivo po nalogu lekara, koliko „na svoju ruku”?

Već to što se u gradovima širom Srbije nisu zatvarale kladionice, nego se broj ovih objekata uvećavao, govori da je sve veći broj onih koji se kockaju i klade, ne sluteći da ulaze ili su već ušli u fazu zavisnosti, koja, istina, nije izazvana nekom psihoaktivnom supstancom, ali je princip dejstva na psihičko zdravlje i mozak skoro isti kao da su na drogama: sve je podređeno toj aktivnosti, koja nema nikakve veze ni s razbibrigom, ni s normalnim funkcionisanjem.

Višesatno igranje igrica na kompjuteru kada se gubi osećaj za vreme i obaveze, zavisnost od hrane, kupovine, pa čak i od posla. Sve se broji i sve vodi u zavisnost.

Dr Miru Kovačević, direktorku Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici, u Beogradu, pitamo koliko ljudi u doba pandemije prepoznaju ove psihičke poremećaje i zbog njih traže pomoć stručnjaka?

– Ovu situaciju u izvesnom smislu poredim s periodom bombardovanja, kada nismo imali mnogo pacijenata. Postoji jedna izreka – verovatno su je smislili Amerikanci: „rak leči neurozu”. Kada je život u opasnosti sve druge stvari, koje nisu hitne za rešavanje, nađu se u drugom planu. Tako smo tumačili smanjeni broj pacijenata, koji su nam se obraćali tokom bombardovanja. Za vreme epidemije očekivali smo drugačiju situaciju, ali tokom prvih nedelja i meseci pandemije, pacijenata je bilo manje: razumeli su težinu situacije, bili spremni za saradnju, zadovoljni što su lekove dobijali na vreme, bilo da je reč o metadonu ili drugim medikamentima u terapiji zavisnosti, bili su zabrinuti pa je manje važno bilo čak i to što smo privremeno zatvorili odeljenja u bolnici – objašnjava sagovornica Politike.

Već drugo leto, pa i drugu jesen provodimo u posebnim uslovima koje nameće pandemija virusa korona, tako da se nameće pitanje kakva je sada situacija?

Neki prvi put, neki povratnici

– Sada, kao da smo se već svi navikli na tu vanrednu situaciju. Uvek naravno ima pacijenata koji se na lečenje zbog bolesti zavisnosti javljaju prvi put u životu, kao i povratnika. Nova normalnost još uvek traje i nismo se potpuno vratili na stare načine funkcionisanja. Neki od psihoterapijskih programa, koje smo u vreme vanrednog stanja uveli onlajn, još traju. Neke su se stvari pokazale dobrim i razmišljamo da ih zadržimo čak i kada, nadamo se, pandemija jednom prođe. Ali, polako se vraćamo i na stari rad uživo, razgovorima pacijenata s lekarima. Ta, takozvana hibridna varijanta, pokazala se kao dobar način tretmana – kaže dr Mira Kovačević.

Koja je poruka ljudima koji su sami primetili da sve više piju, gutaju tablete za smirenje ili da su postali zavisni od nekih psihoaktivnih supstanci: kokaina, marihuane, drugih lakih ili težih droga? Kako da prepoznaju problem i naprave prvi korak u potrazi za stručnom pomoću? Da li vanredna situacija može da opravda veće korišćenje ovih supstanci i bude alibi da i sama osoba i njeni ukućani pokažu veću toleranciju na ovu pojavu?

– Vanredne situacije prolaze, a zavisnost ostaje. To treba imati u vidu uvek, čak i kada neko misli da mu takav izbor donosi privremeno olakšanje. To je uvek mač s dve oštrice. Takvo trenutno rešenje emotivnih kriza ili nekih situacija u životu može lako da preraste u zavisnost, a to je stanje koje teško prolazi ili prolazi samo uz stručnu pomoć ili uz veliku pomoć porodice i okruženja – izričita je doktorka Kovačević.

Šta je normalno pijenje alkoholnih pića ili „normalno” uživanje marihuane, na koji se mnogi mladi pozivaju, iznoseći argumente da se u mnogim zapadnim državama, pa i Americi, legalizuje njeno korišćenje ili se dozvoljava posedovanje marihuane za lične svrhe?

– Pripadam generaciji za koju je marihuana bila ilegalna supstanca, posedovanje marihuane kod nas je i dalje zabranjeno, tek o preprodaji da ne govorim. Međutim, kao što možemo da vidimo, konzumacija marihuane ulazi kao nešto normalno u filmove, ali i našu svakodnevicu, menja se odnos prema tome. U pojedinim zemljama Amerike marihuana se dekriminalizuje i oni pokušavaju da nađu terapijska svojstva koja bi mogla da budu korisna za neka medicinska stanja. Tako da se stav prema tome očigledno menja – kaže doktorka Kovačević.

Dodaje i da je alkoholizam jedna od najtežih bolesti zavisnosti, ali sve je očiglednije da se u poslednje vreme i u odnosu na pijenje alkoholnih pića stavovi menjaju. Doktorka podseća da je reklamiranje alkohola sve prisutnije i u našem društvu. Priseća se vremena kada je reklamiranje duvana bilo strogo zabranjeno, ali na Zapadu, pa i kod nas, primetna je tendencija ublažavanja.

– Sve to dovodi do toga da ljudi prema ovim supstancama postaju tolerantniji – primećuje dr Mira Kovačević.

Ipak, kada je vreme da se pomoć lekara zatraži, bez obzira na sve nove društvene trendove i novu realnost?

– Postoje stara upozorenja tipa: čim ustaneš ujutro i pomisliš da moraš da popiješ neko alkoholno piće ili da konzumiraš neku drugu supstancu, vreme je da se zamisliš! Ili kada neki drugi ljudi sve češće govore da bi trebalo da prestaneš s tim. Ili kad uviđaš da te to već malo nervira, pa dođe i dan kada ti sam pokušaš da smanjiš, jer vidiš da preteruješ. Sve ovo je dovoljan znak da postoji ozbiljna zavisnost. Važan znak upozorenja je i da kad nešto ne uzmeš da popiješ ili uradiš, postaneš uznemiren posle nekoliko sati. To ukazuje da je moguće da si razvio psihofizičku zavisnost od te supstance ili te aktivnosti – nabraja naša sagovornica.

Ali, s druge strane, kako da starije generacije roditelja prihvate objašnjenja svojih sinova i ćerki da ih ne „smaraju” što puše travu, odnosno konzumiraju marihuanu i druge psihoaktivne supstance, kad je to u svetu nešto sasvim prihvatljivo?

– Jalove su diskusije kada stariji pokušaju da pričaju o bolestima zavisnosti, da ih plaše. Najbolje je da savet – i roditelji i deca – potraže u Specijalnoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ili u nekoj drugoj ustanovi u kojoj se psihijatri bave ovim problemima, jer od njih se mogu čuti prave informacije kako da se mladima ukaže na moguća štetna delovanja, da se upoznaju s rizicima. Čak ne moraju lično doći, ne moraju da budu ni registrovani, ali neka potraže savet na sajtu bolnice, na fejsbuk stranici – predlaže dr Mira Kovačević.

Opasnost s interneta

Doktorka međutim skreće pažnju i na novu opasnost koja preti iz kladionica, kockarnica i s interneta. Jer, u doba kada su ljudi više zatvoreni u svojim domovima i imaju manje živih kontakata s drugima, više su usmereni na virtuelni svet.

– Mehanizmi nastajanja zavisnosti preko neuronskih mreža praktično su isti: simptomi i znaci zavisnosti su isti, ponašanje i reagovanje su vrlo slični. Pogledajte osobu koja gubi novac, ona gubi zdravlje, uništava svoju porodicu. Kada je neko zavisan od kocke i naravno da to utiče na zdravlje – podseća dr Mira Kovačević.

Skriveni fenomen opijanja

Minimalne doze pića ne znače i minimalnu štetu, upozoravaju lekari. Osobe starije od 50 godina, koje svakodnevno piju alkoholna pića, u većem su riziku da dobiju šlog, obole od nekih vrsta raka, depresije ili bolesti jetre. Za one u šestoj deceniji, osobe aktivne, s uspešnom karijerom i visokim obrazovanjem, druželjubive i socijalno dobro kotirane, pijenje alkohola nosi veći rizik za pogoršanje zdravlja, nego što je to slučaj kod njihovih vršnjaka, koji su manje uspešni, bio je zaključak medicinske studije, objavljene pre pandemije u časopisu „Britiš medikal džornal”. To istraživanje u koje je bilo uključeno 9.000 osoba bacilo je novo svetlo na takozvani skriveni fenomen opijanja u srednjem životnom dobu.

Autori studije upozorili su da ove osobe treba da prihvate činjenicu da imaju problem s alkoholizmom.

Često ljude ne prepoznaju da su postali zavisni od alkohola, naročito ako su ubeđeni da piju umereno.

Mnogi veruju da im dva piva ili nekoliko čaša vina čuva, a ne narušava zdravlje, ali zaboravljaju da postoji zbirno dejstvo: ako neko 20 i duže godina pije svakodnevno, to sigurno ostavi posledice na zdravlje, što nije slučaj ako ne pijete uopšte ili veoma retko. Naravno, svaki organizam reaguje individualno, pa će se neko suočiti s ozbiljnim zdravstvenim problemima, iako je pio umereno, ali je to radio svakodnevno.






Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE