Obrenovac, 06.05.2021

DA LI JE RADNA NEDELJA OD 4 DANA ONO ŠTO NAM TREBA?


Izvor: Kurir.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 14.04.2021.
Evo koje su prednosti i mane takvog načina rada i koje zemlje hoće da ga uvedu

Foto:Profimedia


Iako je svet navikao na sistem od pet radnih dana i dva dana odmora, postoji sve više inicijativa da se to promeni i da se radna nedelja skrati.

Pre otprilike 100 godina, mlin u Novoj Engleskoj uveo je petodnevnu radnu nedelju kako bi i hrišćani i Jevreji imali svoj dan odmora. Ideja pet dana rada i dva dana odmora ubrzo je masovno prihvaćena i postoji i dalje ali je, kažu stručnjaci, neefikasna.

Osam ili više sati dnevno pet dana nedeljno je ritam koji bespotrebno iscrpljuje radnike. Stručnjaci sa Univerziteta u Majamiju su sproveli istraživanje i došli do zaključka da motivacija i performanse radnika koji rade pet dana nedeljno postojano opadaju. Zaposleni vredno rade na početku nedelje, ali gube fokus kako se vikend približava.

Drugi problem je što je osmočasovno, radno vreme, od 9 do 17 sati primera radi, varka. Mislimo da postoji, ali to zapravo nije tako. Konstantno smo uključeni i proveravamo svoj mejl. A to dodatno vreme koje provedemo na poslu, van posla ili prođe neprimećeno ili neregulisano. Uz to, poslodavci ne računaju koliko vremena izgubimo u prevozu od kuće do posla i obrnuto.

U pokušaju da se optimizuje radno vreme, eksperti su razmatrali četvoronedeljnu radnu nedelju. Istraživanja pokazuju da kondenzovanje posla utiče na produktivnost. Ljudsko telo nije u stanju da izdrži 10 sati rada, razgovora sa ljudima, zurenja u ekran, upravljanja mašinom. Uostalom, piše Fast kompani, i osmočasovno radno vreme je već problem za mnoge.

HOĆE LI ŠPANIJA PROBITI LED?

Španija bi uskoro trebalo da započne probni period četvorodnevne radne nedelje koju je ranije ove godine predložila stranka Mas Pais, a ukoliko testiranje prođe kako treba i ideja bude potpuno prihvaćena, Španija bi mogla postati jedna od prvih zemalja u svetu u kojoj je implementiran takav sistem.

Testiranje ovog pilot-projekta počeće na jesen, trajaće tri godine i u njega će biti uloženo 50 miliona evra kako bi se omogućilo da testiranje prođe uz minimalan rizik, piše Gardijan.

Kondenzovani rasporedi uobičajeni su u zdravstveni službama i proizvodnji, ali je nepraktično kada je reč o drugim profesijama, naročito onim gde se sarađuje sa klijentima koji žele brze odgovore.

Pre svega 300 godina petodnevna radna nedelja nije postojala. Ljudi su živeli, socijalizovali se i radili svakog dana. Petodnevna radna nedelja je veštačka tvorevina sa ciljem poboljšanja produktivnosti i dobrostanja.

Postoje ljudi koji vole da rade vikendima kada je priliv mejlova i telefonskih poziva manji, nema kolegijuma i sastanaka i mogu da se posvete ozbiljnom, promišljenom poslu što je luksuz koji većina zaposlenih nema.

Postoje i oni koji posao raspodele tokom celog dana i na taj način dovode u pitanje nepisano pravilo da je posao kontinuiran proces. Većini njih mnogo više odgovara da tokom celog dana odrade po nešto i na kraju dana urade sve što je potrebno. “Raštrkavanje” posla dobro je i za zdravlje zaposlenih jer mogu bolje da iskoriste svoje vreme, bave se hobijima, viđaju sa prijateljima i porodicom što će samim tim uticati sutradan na njihovu produktivnost.

JAPAN - RADNA NEDELJA OD 4 DANA

Japan razmišlja da uvede radnu nedelju od 4 dana kako bi poboljšao kvalitet života ljudi, saopštili su zvaničnici.

Nadaju se da će ova šema takođe unaprediti i turizam u zemlji koja se bori sa pandemijom koronavirusa i koja je već dobro poznata po teškom radu i nepreglednim radnim satima.

Katsunobu Kato, šef kabineta japanskog premijera, kazao je da razmišlja o uvođenju tri slobodna radna dana nedeljno, odnosno, o produženom vikendu.

"Važno je promovisati različite radne stilove kako bi se balansirao život i posao", rekao je.

Osim toga, Japanci će sami moći da odluče koja tri dana će im biti slobodna. Kato je istakao da bi tokom ta tri dana građani mogli da se posvete deci, starijima ili zdravlju.

Nadaju se da bi Japanci mogli više da putuju, što će pomoći domaći turizam, ali i da se duže zadržavaju na određenim poslovima, umesto da često daju otkaze, prenosi Dejli mejl.

IPAK POSTOJE I NEKE MANE

Postoje i mane rada kada možete da birate slobodne dane. Postoje neke institucije koje mogu da imaju fleksibilno radno vreme, ali ima i onih koji teško da će moći da se prebace na taj opušten način rada – škole, vrtići, univerziteti. Zbog toga će porodice sa školskom decom biti manje fleksibilne.

Tu je i pitanje efikasnosti takvog rada, naročito ako kolege i šefovi ne razumeju takav pristup poslu. Nekima je možda teško da ignorišu onaj mejl koji im je stigao u pola noći. Drugima je možda teško da se prešaltaju na posao u vreme kada su navikli da se odmaraju.

Najveća mana rada vikendom je manje vremena sa porodicom. Sa druge strane ima ljudi kojima mnogo više odgovara da imaju kraće ali kvalitetnije provedeno vreme sa porodicom – poput porodične večere – nego da sve zguraju u dva dana vikenda.

Većina nas je, kaže Skot Dast, profesor menadžmenta na Univerzitetu Majami, tokom pandemije shvatila da koliko god voleli ljude oko nas, ne možemo da ih trpimo 24/7.

Međutim, pojedinci smatraju da bi 3 slobodna dana nedeljno mogla da dovedu do smanjivanja plata, a da bi poslodavci mogli da povećaju broj radnih sati tokom preostalih radnih dana.

Fleksibilnost pobeđuje

Ono što mnoge organizacije zaborave je da su njihov glavni resurs – ljudi – suštinski drugačiji od drugih elemenata na radnom mestu. Svaki zaposleni je jedinstven. Svako ima drugačije potrebe, motivacije, vrednosti, porodične probleme. Nije poželjno formirati organizaciju na uskogrudom pristupu “radno vreme je od do”. Zbog toga, navode eksperti, jedini efikasan pristup je – fleksibilnost.

Za Dasta, ideja petodnevne radne nedelje i “rada vikendom” će vremenom biti zastarela. On smatra da bi svi trebalo da rade kad mogu.

“Na taj način, zaposleni neće živeti samo nekim danima, već svakog dana”.

Novi Zeland i Kanada

Još prošle godine novozelandska premijerka Džasinda Ardern predložila je 4-dnevnu radnu nedelju kao način da se pomogne zemlji da se ponovo otvori nakon pandemije.

San o četvorodnevnoj radnoj nedelji mozda više nije nezamisliv.

"Ovo je prilika da redizajniramo način na koji radimo stvari kako bi ih na duži rok poboljšali", rekao je Dzon Trugakos, vanredni profesor Managementa Rotmans škole Univerziteta u Torontu.

Trugakos je istraživao kako da radna mesta i ljudi budu zdraviji i produktivniji više od 12 godina, i rekao je da bi četvorodnevne radne nedelje mogle biti korisne.

"Važno je sagledati prednosti i nedostatke i biti fleksibilan", rekao je on, dodavši da je ovo pravo vreme da se razmotre novi pristupi radu.

Ardernova je označila turistički sektor Novog Zelanda, koji zapošljava 15 procenata stanovništva i doprinosi oko 13,8 milijardi dolara bruto domaćem proizvodu zemlje, kao jedan deo ekonomije koji može imati koristi od ljudi koji imaju duge vikende.

Slično tome, u Kanadi turizam igra važnu ulogu u ekonomiji, gde se procenjuje prihod od 102 milijarde dolara godišnje. Pre Kovid-19, to je bio peti najveći sektor u zemlji, koji je nadmašio telekomunikacije i rudarstvo i zapošljavao 1,8 miliona Kanađana.

Pandemija je svakako donela velike gubitke, pa se uzdaju u domaći turizam. Ljudi će više putovati ako imaju "duge vikende".





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE