Poslednjih dana statistika potvrÄ‘uje trend inflacije. Tako je krajem marta godišnji rast cena u Evropskoj uniji dostigao 7,5 odsto, najviše u poslednje Ä�etiri decenije. U Srbiji je još i veći, 9,2 odsto, pa je razumljivo da ljudi traže naÄ�in kako da saÄ�uvaju deo novca koji im preostane nakon što izmire sve meseÄ�ne potrebe. Jasno je da će gubiti bar za iznos inflacije ukoliko ga budu Ä�uvali u dinarima.

Evro gubi vrednost

MeÄ‘utim, neizvesnost postaje veća kada vlasnici shvate da i evro gubi vrednost. Kako već desetak godina, banke, praktiÄ�no, ne plaćaju kamatu na štednju, obiÄ�nom Ä�oveku nije lako da naÄ‘e formu u kojoj bi ušteÄ‘eni novac oÄ�uvao kupovnu moć.

PopriliÄ�no raširena praksa ulaganja u stanove ili garaže podrazumeva relativno veću ušteÄ‘evinu i nije rešenje za ljude koji se bore da za "crne dane" saÄ�uvaju manje vrednosti, do otprilike 5.000-6.000 evra. Pokušaj da se novac transformiše u zlato, platinu, paladijum, znaÄ�i da se novac duže vreme drži u manje likvidnom obliku. TakoÄ‘e, poslednjih godina skoÄ�ila je cena ovim i nekim drugim metalima u kojima se tezauriše novac, pa preti opasnost da naglo izgube na vrednosti kada aktuelan trend proÄ‘e. Tako je zlato u poslednje dve decenije poskupelo bezmalo 440 odsto, sa 410 na 1.890 dolara za finu uncu.

Jedan od novijih pokušaja oÄ�uvanja vrednosti je privatno finansiranje uspešnih preduzetnika. Tako se graÄ‘ani udružuju u grupe od kojih svaka finansira pet-šest zanatlija za koje procene da imaju perspektivan biznis. PraktiÄ�no, svaki uzdruženi graÄ‘anin ušteÄ‘evinu podeli na pet-šest delova za svakog od odabranih malih privrednika, Ä�ime je i diversifikovao ulaganja, a sve uz kamatu od šest-sedam odsto, svakako nižu od one po kojoj bankari zajme poslovnom svetu.

U svakom sluÄ�aju, postaje sve teže da se saÄ�uva vrednost ušteÄ‘evine. Takva situacija je posledica ponajviše monetarnih politika koje se vode širom sveta, a koje se svode na intenzivno štampanje novca. Lideri u upumpavanju novca su upravo najmoćnije centralne banke, ameriÄ�ka i evropska, pa ne Ä�udi da vrednost gube i dolar i evro. Posledica je da se svi kupovinom što brže oslobaÄ‘aju novca, a kada im za pribavljanje vrednije stvari zatreba veća svota, rešenje se traži u kreditu.

Zapravo, cilj komotnih monetarnih politika i jeste bio uvećanje potrošnje i kreditiranja. Ali, obiÄ�an Ä�ovek se našao u teškoj situaciji da iznaÄ‘e naÄ�in oÄ�uvanja vrednosti onoga što ušpara.

Na kraći period štednje, ljudi, ipak, retko kada imaju nešto bolje od ulaganja u Ä�vrst novac. Dakle, dinarima se kupuju evri, dolari, franci, funte, jeni, a oni egzotiÄ�niji ispipavaju kakve su u ovom pogledu mogućnosti juana, kanadskog dolara ili norveške krune. A kako inflacija jaÄ�a, beg iz dinara je sve veći, mada je kurs dinara već godinama neubiÄ�ajeno stabilan. Povremeno, dinar Ä�ak i jaÄ�a, ali ovdašnji Ä�ovek još uvek nema dovoljno poverenja u domaću valutu i zato ulaže u neku od svetski afirmisanih.

Pre pet godina

Nije, meÄ‘utim, svejedno za koju valutu se kupac odluÄ�i. U nas je dugo evro bio neprikosnoven, meÄ‘utim već nekoliko godina evropski novac slabi, dodatno od kada je u Ukrajini zapoÄ�eo rat. Pre pet godina evro je vredeo 1,29 dolara, a pre neki dan samo 1,05. Vidljivo je da je u odnosu na ameriÄ�ku valutu slabiji 19 odsto, pri Ä�emu je vidljivo da se dve trećine pada desilo od kako su poÄ�ele žešÄ‡e prepirke, potom i sukobi oko Ukrajine.

Trenutnu situaciju u Ukrajini možete pratiti na našem blogu.

Ovih dana mnogo je bolje kupovati dolar nego evro. Razlog je pre svega u Ä�injenici da su kamatne stope u SAD poÄ�ele da rastu kako bi zauzdale unazad Ä�etiri decenije najvišu inflaciju. RašÄ‡e Ä�itave tekuće sezone, verovatno i dve naredne godine. Time pozajmljivanje postaje skuplje, pa novcu vrednost raste.

Rat obara evro

Sa druge strane, Evropska unija još nije poÄ�ele uvećanje svoje referentne kamatne stope. Nameravala je do kraja godine jednom da uveća, ali, nakon izbijanja sukoba na istoku kontinenta, veliko je pitanje hoće li od promene evropske monetarne politike išta biti. Naravno, inflacija buja.

Drugi nepovoljan momenat za evropsku valutu je snažan efekat ukrajinskiog sukoba na ekonomsku situaciju u Evropi, mnogo veći nego što je na SAD. Upravo ratna razaranja i nevolje sa energentima su razlog što se Evropska centralna banka dvoumi da li da ove godine uopšte zapoÄ�ne zaustavljanje rasta cena.

Postoji i treći uzrok koji "gura" dolar naviše, barem u poreÄ‘enju sa evropskim novcem. ReÄ� je o opštem nivou kamata, mnogo višim na drugoj strani Atlantika, a to je, možda, i odluÄ�ujuće za vrednost valute. Dakle, po svim pokazateljima oÄ�ekuje se da i u narednom periodu ameriÄ�ka valuta jaÄ�a, primetno više od evropske. Štaviše, dok rat u Ukrajini ne prestane i dok se ne razjasni naÄ�in kako Evropska unija planira da reši energentske probleme, po svemu sudeći korisnije je kupovati bilo koju svetsku valutu, franak, jen ili funtu, nego evro.