Obrenovac, 29.06.2022

OBELE┼ŻAVAMO PRAZNIK POSVE─ćEN ─ćIRILU I METODIJU


Izvor: Kurir.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 24.05.2022.
Ovo nikako ne treba da radite, a jedan obi─Źaj se posebno odnosi na ─Ĺake

Foto:Printscreen


Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju prosvetitelje, bra─çu ─ćirila i Metodija.

Praznik je u crkvenom kalendaru obele┼żen crvenim slovom, što zna─Źi da spada u zapovedne svetkovine.

Bra─ça su rodom iz Soluna, od roditelja Lava i Marije. Stariji brat Metodije ro─Ĺen je oko 815. godine, a najpre je bio visoki dr┼żavni ─Źinovnik, a zatim upravnik slovenske kne┼żevine u dolini Strume. Kao oficir je nau─Źio slovenski jezik jer je deset godina proveo me─Ĺu makedonskim Slovenima.

Kasnije se povukao u manastir u gori Olimp, gde se zakalu─Ĺerio i postao iguman.

Mla─Ĺi brat Konstantin ro─Ĺen je 826. ili 827. godine. Pokazivao je interesovanje i dar za nauku, te ga je carica Teodora dovela u Carigrad. Tu je s budu─çim carom Mihailom u─Źio kod najboljih profesora i nau─Źnika. Nakon školovanja postao je bibliotekar i arhivar Carigradske patrijaršije.

Ubrzo je otišao da na Velikoj školi u Carigradu predaje filozofiju. Kasnije se pridru┼żio bratu u manastiru. Ali na zahtev hazarskog cara Kagana car Mihailo ih posla me─Ĺu Hazare da propovedaju hriš─çanstvo. Nakon njihovog povratka u Carigrad, moravski knez Rastislav zatra┼żio 862. godine od vizantijskog cara da mu pošalje misionare koji ─çe širiti hriš─çanstvo na slovenskom jeziku.

Car ih je poslao u Moravsku, jer se zainteresovao za vizantijski uticaj na slovenska plemena i za potiskivanje germanskog uticaja. Dok su se spremali za odlazak u Moravsku, Konstantin je sastavio azbuku glagoljicu s trideset osam slova, da bi na slovenski jezik preveo delove Svetog pisma, crkevene knjige i Jevan─Ĺelje. Smatra se da je ova azbuka nazivana “kirilovica” po svome tvorcu.

Kako su bra─çu moravski knezovi dobro prihvatili, to je izazvalo nezadovoljstvo kod germanskih sveštenika, koji su ve─ç tu bili u svojim misijama. Mnogobrojne tu┼żbe stizale su papi na rad ─ćirila i Metodija jer su propovedali hriš─çanstvo na slovenskom jeziku koji nije bio crkveni. Bra─ça su se uputila kod pape u Rim da odbrane svoj rad. Za vreme boravka u Rimu Konstantin se razboleo. Stupivši u gr─Źki manastir, pod monaškim imenom ─ćirilo, umro je 14. februara 869. godine.

Nakon bratovljeve smrti, Metodije se vra─ça u Moravsku da nastavi zapo─Źeti rad i da do smrti radi na utvr─Ĺenju vere Hristove me─Ĺu Slovenima. To je naljutilo germanske sveštenike, koji se ponovo ┼żale papi, pa je Metodije morao u Rim. Tamo ga bacaju u tamnicu, iz koje ga posle tri godine izbavlja papa. Ubrzo potom Metodije je umro 6. aprila 885. godine.

Rad bra─çe ─ćirila i Metodija nastavili su njihovi u─Źenici Gorazd, Kliment, Naum, An─Ĺelar, Sava. Oni su sa svetim Klimentom kao episkopom na ─Źelu, prešli Dunav i spustili se na jug, u Makedoniju, gde su iz Ohrida produ┼żili me─Ĺu Slovenima posao, zapo─Źeti Kirilom i Metodijem na severu. Na ─Źelu razvoja slovenske pismenosti našli su se Kliment i Naum. Tu je osnovan niz manastira i škola u kojima je negovana tradicija ─ćirila i Metodija u pogledu jezika i pisma.

Iz Makedonije staroslovenska pismenost se širila po Bugarskoj (u ─Źijem je sastavu bila Makedonija). U isto─Źnoj Bugarskoj, na dvoru cara Simeona u Preslavu, dolazi do odstupanja od ─ćirilove i Metodijeve jezi─Źke norme. Tu je najverovatnije došlo i do napuštanja grafi─Źke tradicije ─ćirila i Metodija – te je glagoljica zamenjena ─çirilicom.

Narodna verovanja i obi─Źaji

Što se ti─Źe narodnih verovanja, danas je crveno slovo i ne valja prati veš, usisavati po ku─çi, niti raditi bilo kakve teške poslove.

Tako─Ĺe, preporu─Źuje se da ─Ĺaci i studenti danas ─Źitaju knjige, jer ─çe, kako se veruje, dobro u─Źiti tokom cele godine.

Dan slovenske pismenosti i kulture, 24. maj, ustanovljen je u ─Źast Solunske bra─çe - ─ćirila i Metodija, tvoraca azbuke i gramatike. Dan se─çanja na misionarstvo i vizionarstvo ove bra─çe iz Soluna iz vremena jedinstvene hriš─çanske crkve obele┼żava se i u drugim slovenskim zemaljama.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE