Jedan od najvećih strahova radnika u Srbiji je dobijanje otkaza i reÄ�enica "Proglašeni ste tehnološkim viškom". Ako se to desi, zaposlenom je zakonom zagarantovana otpremnina, odnosno novac koji dobijaju nakon otkaza, a koji se odreÄ‘uje na osnovu vremena koje su proveli u firmi i plate koju su primali. Otpremninu dobijaju i oni koji idu u penziju, ali njihov iznos zavisi od proseÄ�ne plate na nivou države.

Otpremnina je nov�ani iznos koji se u određenim slu�ajevima isplaćuje zaposlenom kojem je ugovor o radu prestao, a ovo pitanje je regulisano Zakonom o radu.

Kada zaposleni ima pravo na otpremninu?

Postoje tri slu�aja u kojima zaposleni ima pravo na otpremninu.

Prvi je kada zaposleni odlazi u penziju, potom radnicima koji su tehnološki višak i na kraju zaposlenima kojima radni odnos prestaje zbog, na primer, pripreme firme za privatizaciju ili zbog restruktuiranja. Poslodavac mora zaposlenom da isplati otpremninu i pre davanja otkaza.

Otpremnina prilikom odlaska u penziju

Kada zaposleni stekne uslov u penziju, sti�e i pravo na otpremninu, bez obzira na to da li je u pitanju starosna, invalidska ili porodi�na penzija. Kada je u pitanju visina otpremnine, ona može da bude određena od strane poslodavca, ali ne sme da prelazi zakonom određeni minimum.

Kada je u pitanju otpremnina prilikom odlaska u penziju, taj minimum iznosi dve prose�ne bruto plate.

Prema poslednjim podacima o proseÄ�noj zaradi koja ukljuÄ�uje poreze i doprinose, ona je u februaru iznosila 112.212 dinara, što znaÄ�i da otpremnina ne bi smela da iznosi manje od 224.424

U ovom slu�aju, visina otpremnine ne zavisi od vremena koji je zaposleni proveo kod poslodavca.

Ako se u ugovoru o radu, kolektivnom ugovoru ili pravilniku o radu ne definiše iznos otpremnine, podrazumeva se da će zaposlenom biti isplaćen zakonski minimum.

Poslodavac je dužan da otpremninu isplati u roku od 30 dana od kada zaposleni ode u penziju.

Šta kada je radnik tehnološki višak?

Kada je zaposleni tehnološki višak, odnosno kada dobije otkaz zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u firmi koje su dovele do smanjenja obima posla ili manjom potrebom za radnom snagom, poslodavac mora, i pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom da isplati otpremninu.

I u ovom slu�aju iznos otpremnine može da bude definisan ugovorom o radu ili drugom aktu u firmi, po sopstvenom nahođenju poslodavca, ali postoji minimum ispod kojeg ne može da se ide.

Taj minimum je zbir trećine zarade, i to za svaku godinu koju je radio kod poslodavca.

Ina�e, ra�una se trećina zarade za svaku punu godinu rada, ali ne i srazmerna isplata za nepunu godinu rada.

To znaÄ�i da, ukoliko je zaposleni koji je proglašen tehnološkim viškom u firmi radio 10 godina i pet meseci, prilikom obraÄ�una otpremnine, u obzir se neće uzeti tih pet meseci.

Problem nastaje jer se mišljenja Ministarstva rada i većine sudova o tome da li otpremnina treba da se raÄ�una na osnovu bruto ili neto zarade, razilaze.

S jedne strane, Ministarsvo je mišljenja da treba raÄ�unati otpremninu na osnovu plate koja ukljuÄ�uje poreze i doprinose, a s druge, većina sudova je u pojedinaÄ�nim sluÄ�ajevima mislila suprotno – u obraćun treba da ulazi neto plata.

U zakonskom smislu, zbir trećina zarada zaposlenog zapravo je trećina prose�nih plata koju je zaposleni ostvario u poslednja tri meseca rada u firmi.

U praksi, to zna�i da, ako je u poslednja tri meseca pre otkaza zarađivao 85.000 dinara bruto, odnosno oko 62.000 neto, trećina plate biće oko 28.300, odnosno 20.600.

Ako je u istoj firmi radio sedam godina, prema mišnjenju Ministarstva rada, pripada mu barem 198.000 dinara. S druge strane, prema sudskoj praksi, ovaj radnik dobio bi oko 144.000 dinara.

Ipak, advokati koji se bave radnim pravnom skloniji su mišljenju Ministarstva rada.

Dakle, u ovom slu�aju, za razliku od penzionisanja, uticaj na visinu otpremnine ima i vreme provedeno u firmi.

TakoÄ‘e, zaposleni ima pravo na otpremninu bez obzira na to da li je imao ugovor na odreÄ‘eno ili neodreÄ‘eno vreme i da li je radio puno ili nepuno radno vreme – u obraÄ�un ulazi sve vreme za koje je zakljuÄ�ena odreÄ‘ena vrsta ugovora o radu.

Iako poslodavci nekad pokušavaju da izbegnu plaćanje otpremine radnicima koji su tehnološki višak, tako što potpisuju sporazume u kojima se radnik odriÄ�e ovog iznosa, Ustavni sud doneo je niz odluka, a zakljuÄ�ak je jedan – niko nema pravo da se odrekne otpremnine, a ovakvi ugovori nemaju nikakvu pravnu težinu.

Šta se dešava ako poslodavac zaposlenom ne isplati otpremninu?

Prema odredbama Zakona o radu, za one poslodavce koji zaposlenima uskrate otpremninu u sluÄ�ajevima kada je ona predviÄ‘ena, predviÄ‘ene su oštre novÄ�ane kazne.

Tako će se onaj poslodavac koji radniku uskrati pravo na otpremninu kazniti nova�nom kaznom od 400.00 do �ak milion dinara.