Obrenovac, 07.05.2021

NAŠI GASTARBAJTERI U KRIZI


Izvor: mondo.rs/Aleksandra Vasić/Lokalne novine | Obrenovac, 02.02.2021.
Nekada glavni izvor prihoda, danas sve manje para

Foto:Tanjug/AP Photo/Michael Probst


Dijaspora je prošle godine posalala u Srbiju 20 odsto manje novca, dok će ove godine taj iznos biti smanjen za još dodatnih 14 odsto, pokazuju podaci i predviđanja Svetske banke.

Srpska dijaspora svake godine šalje sve manje para u Srbiju i ovaj trend se ubrzano nastavlja, pokazuju podaci. Tokom 2020. godine u ličnim transferima u Srbiju je ušlo 424,6 miliona evra manje nego tokom 2019. godine. 

Svake godine količina novca koja ulazi u Srbiju smanjivala se za oko četiri odsto, ali u godini korona krize zabeležen je drastičan pad od 20 odsto. Zbog negativnog uticaja pandemije, pada ekonomskog rasta, nivoa zaposlenosti i vrednosti pojedinih valuta, do kraja ove godine priliv će se dodatno smanjiti za još 14 odsto, a to znači  nekoliko stotina miliona evra manje, predviđaju stručnjaci.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih su naši ljudi iz inostranstva poslali manje novca u Srbiju, kaže ekonomista Velimir Antonić.

"U gotovo svim zemljama tokom pandemije desio se manji ili veći pad BDP. To je smanjilo penzije i druga socijalna primanja, pomoć i poklone iz inostranstva.To znači da su ljudi manje zarađivali, samim tim imali i manje raspoloživog novca koji mogu da izdvoje za slanje. Zatim, mere i ograničenja kretanja su otežale i gotovo sprečile priliv novca koji se donosi u gotovini“, kaže ekonomista za MONDO.

Godinama uznazad najviše novca stiže od gastarbajtera iz Nemačke, što je trećina ukupnih priliva. Na drugo mesto liste zemalja iz kojih dobijamo novac od gastarbajtera svrstala se Švajcarska, dok je treća Austrija, odakle se od početka pandemije vratilo najviše naših ljudi.

"Ako znamo da se tokom prvih meseci pandemije oko 400.000 ljudi vratilo u Srbiju, jer su u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i Americi ostali bez posla, jasan nam je dodatni razlog zbog čega je došlo do ovakve situacije. To su uglavnom bili ljudi na privremenom radu. S druge strane, oni koji su ostali, najčešće imaju stabilne poslove i preselili su čitave porodice u inostranstvo. To je sve češći slučaj i oni praktično nemaju ni kome da šalju novac u Srbiji. Kada se sve sabere, svi oni zajedno, slali su i do tri milijarde evra tokom godine, a sada je to smanjeno“, kaže Antonić.

Priliva će biti sve manje, ali ako nam je za utehu, potrebno je da znamo da je priliv doznaka iz inostranstva manji i na globalnom nivou. 

"Ovaj trend nije karakterističan samo za Srbiju. Dijaspora je jedan od najznačajnijih investitora u regionu, ali prošle godine je svuda smanjena novčana pomoć koja stiže iz inostranstva. Nikad manje novca nije stiglo u Bosnu i Hercegovinu, jer prema njihovim podacima, u drugom kvartalu 2020, dijaspora je poslala 554 miliona maraka, što je, u poređenju sa istim periodom prošle godine, manje za čak 201 miliona maraka. Tokom ove godine, procena je da će smanjenjem ove vrste prihoda biti pogođene zemlje u svetu, najviše centralna Azija, Bliski Istok i Severna Afrika, kod kojih se pad očekuje između 16 i 8 odsto", kaže ekonomista. 

Da bi se ova situacija nekako rešila, potrebno je da se sve zemlje udruže i vide zajednički interes u tome da migranti ostanu u zemljama u kojima trenutno rade.

"Sve zemlje moraju da prepoznaju korist od migranata, što je više moguće. To će da pomogne zemljama domaćinima da ponovo pokrenu ekonomiju i omoguće da novac nastavi da teče, čak i na smanjenom nivou. Trebalo bi da se međunarodne finansijske institucije uključe da pomognu da ublaže gubitak ovih tokova novca, jer je to zemljama sa niskim prihodima i slabijim ekonomijama najpotrebnije", kaže Antonić. 





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE