Stariji se verovatno sećaju jednog od najpoznatijih rudara nekadašnje Jugoslavije Alije Sirotanovića, junaka socijalizma, poznatog i po tome što se njegov lik 1987. našao na novÄ�anici od 20.000 dinara. Ipak, mlaÄ‘ima je ovaj Ä�ovek uglavnom nepoznat, a mali je broj ljudi koji znaju da je život završio u siromaštvu, sam i zaboravlje od svih.

Sigurno nije bilo lako najbolji radnik u zemlji radnika i simbol pregalaštva klase koja “pomera mora i planine” u izgradnji novog, socijalistiÄ�kog društva. Ipak, upravo ta Ä�ast zapala je ovom Ä�oveku – rudaru Aliji Sirotanoviću.

Sirotanović, rodom iz Trtorića kod Breze u Bosni i Hercegovini, postao je junak socijalizma pošto je 24. jula 1949. godine oborio svetski rekord u kopanju uglja, iskopavši sa svojom brigadom 152 tone za osam sati rada, Ä�ime je prethodni, sovjetski rekord prebacio Ä�ak za 50 tona.

Naime, posle Drugog svjetskog rata u zemljama socijalizma na inicijativu SSSR-a su pokrenute akcije obaranja rekorda u proizvodnji – kopanju uglja, graÄ‘enju kuća, košenju trave… Ideja akcije je bila motivacija radnika u ponovnoj izgradnji zemlje. Propagandne slike koje su išle uz to i iz zemalja u Zapadni svet, bile su propratni, ali nezanemarljiv detalj.

Svoje rekordere već su imali Rusi i Poljaci, pa se i u Jugoslaviji pristupilo rešavanju ovog “pitanja”.

Na savetovanju sa struÄ�nim osobljem rudnika i kopaÄ�ima, navodno je upravo rudar Alija Sirotanović predložio da se njegovoj brigadi omogući rad na tri radilišta i obećao da će premašiti rekord Ä�uvenog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova. Predlog je prihvaćen, a Alijina brigada je već sutradan oborila rekord. Jugoslavija je bila u ekstazi.

Jama u kojoj je rekord srušen poznata je kao Rov vojvode Putnika.

Zbog ovog podviga Alija je odlikovan Ä�etvrtim po važnosti ordenom u FNRJ/SFRJ – Junak socijalistiÄ�kog rada. Štampa je naširoko i nadugaÄ�ko pisala o ovom podvigu, a Alija je postao junak legendi koje se i danas prepriÄ�avaju.

Tražio je samo veću lopatu

Svašta se priÄ�a o ovom vrednom Ä�oveku, i danas je teško razlikovati stvarnost od mita. Alija je navodno odbio stan već je insistirao da on bude dodeljen radnicima koji nisu imali dom. SliÄ�no, kada je od Tita dobio da bira “automobil po želji” tražio je “fiću”.

Ipak, jedan od najpoznatijih mitova o ovom Ä�oveku je svakako onaj o lopati. Navodno je drug Tito, moguće kada je Aliji uruÄ�ivan orden Junak socijalistiÄ�kog rada, upitao rudara treba li mu štogod. Skromni Sirotanović je odgovorio: “Veća lopata”.

PriÄ�a kaža da je kasnije za njega napravljena specijalna, veća lopata kako bi mogao više da zahvati!

U stvarnosti, Alija Sirotanović uopšte nije radio sa lopatom. On je bio kopaÄ� i njegova alatka je bila pneumatska bušilica, a radio je sa dve u isto vreme. Ipak, legenda ili ne, za veliku lopatu u Bosni i danas kažu “sirotanovićka”.

Najveće priznanje Alija je dobio 1987. godine kada se njegov lik pojavio na nov�anici od 20.000 dinara. Čast nije dugo potrajala jer je nov�anica ubrzo povu�ena u monetarnoj reformi Anta Markovića.

Po Sirotanoviću nosi ime ulica u njegovom rodnom selu, a u krugu rudnika mrkog uglja “Breza” u kome je proveo radni vek podignuta je bista. Grupa “Zabranjeno pušenje” posvetila mu je pesmu “Srce, ruke i lopata”.

https://www.youtube.com/watch?v=5h-eLSUsvCM

A posle…

Osim Alije Sirotanovića rudarskim poslom bavila su se i sva šestorica njegove braće, kao i najveći deo bratića. Jedan od njih, Arif Sirotanović pre nekoliko godina osnovao je u znak sećanja na svog strica i sve požrtvovane rudare Udruženje graÄ‘ana “Alija Sirotanović i njegovi komorati”.

Alija je ceo radni vek proveo u istom statusu – rudar-brigadir. Penzionisao se sredinom sedamdesetih i ostatak života živeo od svoje skromne penzije, kažu, u siromaštvu.

Alija Sirotanović sklopio je svoje poštene, radniÄ�ke ruke 13. maja 1990. godine simboliÄ�no, tik pred raspad države Ä�iji je simbol bio.