Statua lepe žene koju vidimo na žigu liÄ�ne karte i na vrhu zgrade Vlade Srbije delo vajara Ä�orÄ‘a Jovanovića, visoka je tri metra i teška skoro tonu.

Statua koja nosi naziv “Srbija” nalazi se na vrhu zgrade Vlade Srbije, iako podseća na ameriÄ�ki Kip slobode, ona to nije. Lik ove statue se nalazi i u našim novÄ�anicima, i na žigu na liÄ�noj karti. Statua je izlivena 1927. godine u Pragu. Nekada je ova zgrada, izgraÄ‘ena po projektu Ä�uvenog arhitekte Nikolaja Krasnova, pripadala Ministarstvu finansija Kraljevine Jugoslavije. Zato je doskora postojala dilema da li je pravi naziv statue Jugoslavija ili Srbija.

– Pitanje zvaniÄ�nog naziva, znate, to je skulptursko delo koje ukrašava jedno arhitektonsko delo, ali pošto je postavljeno u vreme Kraljevine Jugoslavije, onda je verovatno, jer bilo bi neobiÄ�no da se govorilo Srbija. Verovatno se govorilo da simbolizuje Jugoslaviju, jer to je vreme Kraljevine Jugoslavije i službena doktrina je bila da u državi živi jedan, jugoslovenski narod – navodi istoriÄ�ar Nebojša Damnjanović.

Naziv se verovatno menjao, ali je izvesno da statua simbolizuje Srbiju, pa je to sada njeno pravo ime. Godine 1938. dozidan je sprat na Ministarstvu finansija sa kupolom i na vrh je postavljena statua sa likom lepe žene, koja u desnoj ruci drži baklju.

Nema taÄ�nih podataka o tome ko je ona, ali se pretpostavlja da je Zagorka CvjetiÄ�anin bila model vajaru Ä�orÄ‘u Jovanoviću. Nije to jedina skulptura vezana za arhitekturu. U Beogradu ih ima mnogo, Ä�esto prolazimo pored njih, ne znajući Ä�ija su to dela i šta predstavljaju.

– Ljudi, verujem, Ä�esto ne obrate pažnju. Stotine i stotine skulptura postoje, ne istih i tako markatnih. Ovo je ipak zgrada Vlade Srbije – dodaje istoriÄ�ar.

Da ova statua simbolizuje Srbiju, potvrÄ‘uje i naš najvažniji liÄ�ni dokument. Ako pogledate svoje liÄ�ne karte, videćete žig u pozadini ispod podataka.

– Sama skulptura oliÄ�ava, personifikuje Srbiju u punom znaÄ�enju i smislu, zemlju, narod, celu istoriju, sve što Ä�ini Srbe Srbima i Srbiju Srbijom. Naravno, kada se kaže Srbija, onda se tu podrazumevaju i graÄ‘ani drugaÄ�ijeg porekla, ali ako nismo svi Srbi, svi smo graÄ‘ani Srbije – napominje istoriÄ�ar Nebojša Damnjanović.

Ovo umetni�ko delo nije uvek izgledalo ovako. Prema poznatoj pri�i, komunisti su posle Drugog svetskog rata isekli skulpturu, odsekli devojci ruku i umesto krune zavarili drugu ruku koja drži baklju. Zbog toga ova bista podseća na Kip slobode u Njujorku.