Od poÄ�etka godine povećane su plate zaposlenih u javnom sektoru, kao i penzije, ali je povećana i inflacija. Ona je u martu iznosila 9,1 odsto na godišnjem nivou, te nije Ä�udno što mnogi graÄ‘ani ni ne osećaju da su im primanja povećana. Ovakve brojke najviše pogaÄ‘aju one graÄ‘ane sa najnižim primanjima, ali poskupljenja su vidljiva kakva god da je vaša platežna moć.

Profesorka Ekonomskog fakulteta, dr Svetlana Popović, u razgovoru za portal Nova.rs objašnjava da se stopa inflacija obraÄ�unava praćenjem odreÄ‘enih proizvoda i usluga koje „konzumira“ tipiÄ�no domaćinstvo.

Napominje da se pri obraÄ�unu proseÄ�ne potrošaÄ�ke korpe domaćinstva dele na 10 kategorija prema svojim meseÄ�nim troškovima, a da se pri obraÄ�unavanju „izbacuju“ dve kategorije najsiromašnijih i dve kategorije najbogatijih domaćinstava. Tako ostaje šest kategorija koje su reprezent potrošnje 60 odsto domaćinstava, te se prate cene proizvoda i usluga koje ta domaćinstva koriste.

Kako Popović napominje, inflacija je sada 9,1 odsto, što znaÄ�i da je novac izgubio 9,1 svoje kupovne strukture.

"Ono što je nekada mogao da kupi 91 dinar, sada kupuje 100 dinara, znaÄ�i treba vam više novac za istu koliÄ�inu proizvoda – izgubili ste devet odsto onoga što ste mogli da kupite", kaže naša sagovornica.

Kako Popović naglašava, ovakvi ekonomski faktori najviše pogaÄ‘aju one najsiromašnije, jer se struktura potrošnje razlikuje – najsiromašniji graÄ‘ani najveći deo svojih sredstava troše na hranu.

Dodaje da, u sluÄ�ajevima domaćinstava sa najmanjim primanjima, polovina meseÄ�ne zarade troši se na prehrambene proizvode.

"U proseÄ�noj potrošaÄ�koj koripi uÄ�ešÄ‡e hrane i pića je oko 38 procenata. To je više od trećine, tako da, nažalost, najsiromašniji najviše ispaštaju kada inflacija krene da raste", kaže Popović.

Iako su poÄ�etkom godine plate zaposlenima u javnom sektoru povećane za 7 i 8 posto, a penzioneri su dobili povišicu od 5,5 posto, prava istina je drugaÄ�ija – inflacija je pojela ova povećanja.

"Ako vam se plata nominalno poveća pet procenata, a inflacija devet odsto, taÄ�no je da vi nominalno imate više, te vas u tom smislu inflacija ipak manje pogaÄ‘a u odnosu na neku potrošnju pre tog povećanja plata", objašnjava Popović.

Dakle, nominalno - na kraju meseca na vaš raÄ�un je zaista leglo više novca. Ipak, realno - to ne znaÄ�i da možete da kupite više proizvoda. Dokle god je inflacija veća – vi ste "na gubitku".

Bitno je naglasiti da povišicu ne dobijate svakog meseca dok je, s druge strane, inlfacija iz meseca u mesec sve veća. TakoÄ‘e, ekonomisti upozoravaju da ovakav rast možemo oÄ�ekivati barem do kraja godine.

Kako Popović objašnjava, gubitka ne bi bilo samo ukoliko bi se plate povećale srazmerno povećanju inflacije.

"U tom sluÄ�aju vaša potrošnja ostala bi ista, ali je i to opasno. Ukoliko se plate u toj meri povećavaju, to je nešto što 'vuÄ�e' inflaciju", ukazala je Popović.