On predstavlja poslednji i najstroži dan božićnog posta, a ujedno predstavlja i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog roÄ‘enja. Badnji dan je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seÄ�e i pali. Mnogi obiÄ�aji vezani za ovaj dan su paganski, ali je crkva pokušala da im prida hrišÄ‡anska obeležja. ObiÄ�aji za Badnji dan su se vekovima prenosili.

Glavno obeležje je Badnjak koji se seÄ�e tog jutra, a hrast za Slovene predstavlja sveto drvo. Mnogi od obiÄ�aja su vremenom zaboravljeni, a takoÄ‘e se i razlikuju od mesta do mesta, ali postoje i oni koji su svima zajedniÄ�ki ili sliÄ�ni. Na primer loženje badnjaka je povezano sa ognjem i ognjištem i to je središnji element ovog praznika. Simbol je raÄ‘anja novog sunca, a mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a varnice koje bi izbile iz plamena najavljivale bi rod i prinos.

Odlazak u badnjake

Odlazak u seÄ�u badnjaka ispraćen je pucnjima iz pušaka i prangija. Ranom zorom, muškarci kreću, a najÄ�ešÄ‡e otac i sin, da pronaÄ‘u i donesu kući badnjak. Zavisno od kraja biraju se razliÄ�iti badnjaci, pa tako u istoÄ�noj Srbiji biran je cer, a zapadnoj hrast ili bukva.

Broj badnjaka takoÄ‘e zavisi od kraja u kojem se seÄ�e, negde se seÄ�e jedan, dva ili tri badnjaka, ali postoje i mesta u kojima se seÄ�e Ä�ak devet. Postoji i pravilo da se donosi onoliko badnjaka koliko ima muških Ä�lanova u porodici. Uglavnom se sekla jedna grana drveta koja se cela donosila kući pa se onda delila na više delova.

Pre seÄ�enja drvetu se nazove „dobro jutro“ i Ä�estita mu se praznik i moli se da podari porodici sreću i zdravlje. Potm se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima obiÄ�aj je da mu se daruje kolaÄ� koji je posebno umešen za tu priliku. Drvo se takoÄ‘e ne sme dodirnuti rukama, pa onaj koji seÄ�e drvo mora nositi rukavice. Pravilo je da se drvo zaseca sa istoÄ�ne strane jer mora pasti na istok. TakoÄ‘e bi ga trebalo oboriti sa najviše tri udarca, a ukoliko ne padne posle toga onda se kida rukama, kako se drvo ne bi muÄ�ilo.

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka je takoÄ‘e imao odreÄ‘enu moć. Pazilo se da on ne padne na zemlju, pa zato u badnjake ide još jedan muškarac koji bi trebalo da uhvati ovaj iver. Verovalo se da bi se stavljanjem prvog ivera u karlicu pomoglo da se skuplja kajmak debeo kao iver, ili ako se stavi na košnice, pÄ�elama neće moći niko da naudi. TakoÄ‘e se stavljao i u vodu koju su pili oboleli radi ozdravljenja.

Kada domaćin donese badnjake, prisloni ih na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište. Dok su muškarci još u šumi u kući se sakriju tronošci, vretena i kudelje, igle i metle. Nakon donošenja badnjaka kolje se božićna peÄ�enica, a to je obiÄ�no prase ili reÄ‘e jagnje. To je žrtva za novo leto što je ostalo još od starog kulta prinošenja žrtve za raÄ‘anje novog Boga.

Badnje ve�e

Najveći broj rituala obavlja se tokom veÄ�eri. U toku dana domaćica je već u neko sito stavila razliÄ�ite vrste žitarica, suvog voća i jabuka i sve se to postavlja u vrhu stola na kojem se veÄ�era. U nekim krajevima se sito stavlja ispod stola, a u nekim pored ogništa. Tim žitom se posipa badnjak, slama i polažajnik.

Pred veÄ�e domaćin unosi badnjak u kuću , kucajući na vrata, a ostali ukućani ga pitaju „Ko je?“. On im odgovara da badnjak dolazi u kuću i pozdravlja ukućane sa „Srećno vam Badnje veÄ�e“, na šta mu oni odgovaraju „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica doÄ�ekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Dok nosi badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvoÄ�ka, a ostali ukućani idu za njim i oponašaju zvuk pilića. On obilazi svaki ugao doma bacajući u svaki po jedan orah što se smatra žrtvom precima. Preostali orasi i lešnici se stavljaju u slamu ispod stola i najÄ�ešÄ‡e se jedu sa medom, dok orahe iz uglova niko ne uzima.

Nakon unošenja badnjaka, domaćin unosi i slamu koju rastresa svuda po kući, a najviše na mesto gde će biti postavljena veÄ�era. I dok nosi slamu, domaćin kvoca, a ostali pijuću. Preko nje se stavlja stolnjak, jer se veÄ�era na podu, a stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami. Trećeg dana Božića, ova slama se odnosi u obor, štalu ili ambar, a njome su se obavijale i voćke kako bi bolje rodile.

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Prema predanju, kada se stavi na ognjište prema njemu se ponaša kao prema živom biću: kiti se zelenim granama, ljubi, poliva vinom i žitom. Ponegde se zaseÄ�eni kraj badnjaka maže medom koji Ä�obani ližu govoreći: „Kako mi za badnjakom tako ovca za jaganjcima, krava za telcima…“

ObiÄ�aj nalaganja badnjaka na vatru je veoma star. Deca granÄ�icama raspaljuju vatru izazivajući varnice izgovarajući „Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica“.

Za Badnje veÄ�e je takoÄ‘e karakteristiÄ�no da se mesi Ä�esnica, odnosno badnjaÄ�ki kolaÄ�, bez kvasca sa orasima, premazan medom. ÄŒesnica se ne seÄ�e već lomi rukama. U svrljiškom karju se pravi badnjaÄ�ki obredni hleb „njiva“ na kome je ukras uraÄ‘en u obliku zmije. Koja je povezana sa kultom mrtvih, ali ima veze i sa plodnošÄ‡u godine. Na Kosovu i Metohiji se za Badnji dan spremao poseban kolaÄ� koji se iznosio na kućni prag i ritualno nudio vuku. Vuk je, inaÄ�e, posebno poštovano mitsko biće u starih Srba.

Obredni hlebovi koji se mese badnjega jutra su u tesnoj vezi sa magijskom verovanjima u vezi plodnosti. Badnja veÄ�era je posna, ali je trpeza veoma bogata. Ona treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila bogata i plodna. Nekim jelima se pridavao i magijski znaÄ�aj, pa su ta jela bila obavezna. To su med, luk (ima amajlijsko znaÄ�enje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).

VeÄ�era bi trebalo da protekne u miru i tišini. Slama koja se raznosi po kući, jelo na podu i raznošenje oraha po ćoškovima deo su kulta mrtvih. To veÄ�e se u kući oÄ�ekuju domaći pokojnici, jer se smatra das u svi preci sa ukućanima, pa je veÄ�era zato tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja već samo donosi, a Ä�ak se i ne Ä�isti po kući.

Tokom Badnje noći se peÄ�e božićna peÄ�enica, namenjena sutrašnjem danu, Božiću. Tokom noći se pazi kada će badnjak da pregori, a onome ko prvi spazi pripadala je nagrada od domaćina. Sam trenutak pregorevanja domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.

Vodi koja se zahvati u badnjoj noći, pre izlaska sunca, takoÄ‘e se pridaje magijsko znaÄ�enje. U nekim krajevima se ona zove „jakova voda“. Pre zahvatanja vode, izvor, reka ili bunar daruju se žitom, novcem ili voćem. Vodu pozdravljaju sa dobro jutro vodice i srećan ti Božić.

Po pravilu je zahvataju devojke a njome se umivaju svi Ä�lanovi domaćinstva po starešinstvu i svako daruje devojku koja ih poliva. Ovom vodom se mesi Ä�esnica i nad njom se moli domaćin za zdravlje porodice, a devojka koja nosi vodu moli se da u njoj vidi lik momka za koga će se udati.

Narodna verovanja i obi�aji

Patos kuće posipa se slamom da bi se do�arala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist. Božić je porodi�ni praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se pomire i oproste uvrede.

- Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

- Na Badnji dan uve�e se stoka pospe solju, žitom i projom da se sa�uva od �ini.

- Ako na Badnji dan bude obla�no, biće rodna godina.

- Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

- Ako varnice iz badnjaka iska�u same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Paljenje badnjaka oznaÄ�ava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.