Obrenovac, 10.05.2021

SAMO NAŠE ZLATNO DOBA


Izvor: nova.rs/Beta/Lokalne novine | Obrenovac, 30.12.2020.
Deset najva┼żnijih ekonomskih doga─Ĺaja u Srbiji 2020.

Foto:Grad Kragujevac


Me─Ĺu deset najva┼żnijih ekonomskih doga─Ĺaja u Srbiji tokom 2020. godine, bila je prodaja Komercijalne banke, dr┼żavni paket pomo─çi gra─Ĺanima i privredi u pandemiji koronavirusa, ali i prodaja simbola Beograda - zgrade Beogra─Ĺanke i Centra "Sava". Ovo je lista najva┼żnijih ekonomskih doga─Ĺaja u 2020. godini, po izboru Novinske agencije Beta.

Dr┼żavni paket pomo─çi privredi i gra─Ĺanima

Vlada Srbije je paketom pomo─çi u vrednosti oko šest milijardi evra, odnosno 12,5 odsto bruto doma─çeg proizvoda (BDP) ove godine pomogla privredi i gra─Ĺanima da ubla┼że posledice pandemije korona virusa.

Paket mera je obuhvatao isplatu minimalne zarade, garanciju dr┼żave za kredite, odlaganje poreza i doprinosa, isplatu 100 evra punoletnim dr┼żavljanima, kao i jednokratnu pomo─ç penzionerima, prvo od po 4.000 dinara, a u decembru po 5.000 dinara, kao i vanredno pove─çanje plata medicinskim radnicima. Bud┼żetom za 2021. godinu nije planirana dodatna pomo─ç privredi.

Prodaja Komercijalne banke

Komercijalna banka, najve─ça banka u ve─çinskom dr┼żavnom vlasništvu, postala je deo slovena─Źke NLB grupe. Banka je prodata u februaru, a Narodna banka Srbije je tek sredinom decembra dala neophodna odobrenja.

Novi vlasnik Komercijalne banke je formirao novi Upravni odbor i dr┼żavi treba 30. decembra da isplati 387 miliona evra. Na po─Źetku postupka prodaje dr┼żava je u Komercijalnoj banci imala udeo od 42,4 odsto, ali je kasnije otkupom akcija od fondova iz Nema─Źke i Švedske DEG i SVED od ukupno 6,8 odsto, a zatim i od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Me─Ĺunarodne finansijske korporacije (IFC) od 34,5 odsto stekla vlasništvo od 83,2 odsto.

Prodati simboli Beograda

Simboli Beograda, “Beogra─Ĺanka” i Sava centar, prodati su ove godine. Vlasnik tih objekata koji imaju istorijski i kulturni zna─Źaj bio je Grad Beograd, a prodaja je obrazlo┼żena velikim dugovima i poslovanjem u minusu.

Palata “Beograd”, odnosno kancelarijski prostor, koji ne obuhvata maloprodajni objekat koji se nalazi uz kulu, prodata je za 16,5 milona evra kompaniji “Marera Properties”, na drugom nadmetanju, nakon što na prvom nije bilo zainteresovanih. Novi vlasnik se obavezao na dodatnu investiciju u rekonstrukciju, u vrednosti od osam miliona evra, a radovi bi trebalo da budu završeni u roku od tri godine.

Gotovo istovremeno, vlasnik Sava centra, najve─çeg kongresnog centra u Srbiji, postala je kompanija Delta holding po po─Źetnoj ceni od 17,5 miliona evra, na tre─çem javnom nadmetanju, jer na prethodnim nije bilo zainteresovanih. Rekonstrukcija Sava centra trebalo bi da po─Źne u drugoj polovini 2021. godine, a previ─Ĺa se da bi mogla da tr aje oko dve godine.

Plan je da kompleks, koji se prostire na gotovo tri hektara, postane najve─çi i najmoderniji kongresni centar u ovom delu Evrope. Predvi─Ĺa se ulaganje od 60 miliona evra, pored ostalog u zamenu celokupne staklene fasade, energetsku efikasnosti, nove elektroinstalacije, pogon za hla─Ĺenje i grejane, uvo─Ĺenje modernih digitalnih tehnologija.

Rekordno visok bud┼żetski deficit

Bud┼żet Srbije ─çe na kraju ove godine imati deficit od483 milijarde dinara, odnosno 8,8 odsto BDP-a,kao posledicu pada BDP od oko jedan odsto, umesto planiranog rasta od pet odsto, ali i izdvojene pomo─çi za privedu i gra─Ĺane zbog pandemije, i subvencija javnim preduze─çima.

Ovo je ubedljivo najve─çi fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i ve─çi je za oko 40 odsto u odnosu na do sada najve─çe ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da ─çe deficit Srbije u 2020. biti i me─Ĺu najve─çim u jugoisto─Źnoj Evropi, gde ─çe u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a.

Pad BDP-a Srbije ove godine bi─çe najmanji u Evropi, a Vlada Srbije je za idu─çu godinu planirala da rast BDP bude najve─çi u Evropi, od šest odsto, a da bud┼żetski deficit bude178,5 milijardi dinara, odnosno tri odsto BDP-a.

Projekat Jadar u senci ekoloških protesta

Ovu godinu su obele┼żeli protesti meštana iz okoline Loznice gde me─Ĺunarodna rudarsko-metalska grupacija “Rio Tinto “sprovodi projekat “Jadar”.

Ta kompanija je posle višegodišnjih geoloških istra┼żivanja u slivu reke Jadar utvrdila da postoje bogata nalazišta minerala jadarit, posle ─Źega je projekat njegove eksploatacije i proizvodnje litijuma, koji se koristi za izradu baterija za elektri─Źne automobile, postao projekat od nacionalnog zna─Źaja za Srbiju.

Procenjena vrednost projekta je 1,5 milijardi dolara. Dosadašnja ukupna investicija “Rio Tinta” u istra┼żivanje i razvoj projekta je oko 450 miliona dolara. O─Źekivanje da ─çe izgradnja hemijskog postrojenja po─Źeti krajem 2021. godine, kao i da ─çe biti zaposleno više od 2.000 ljudi, te da ─çe eksploatacija trajati najmanje 50 godina.

Iako predstavnici dr┼żave i kompanije tvrde da ─çe se otpadom odr┼żivo upravljati i da ne─ça biti štete za ┼żivotnu sredinu, brojni ┼żitelji Loznice nisu uvereni u to i smatraju da ─çe eksploatacija dovesti do ekološke katastrofe.

Tvrde da je tokom više od 15 godina istra┼żivanja, kompanija krila tehni─Źke, ekološke i društvene uticaje projekta koji bi obuhvatao 2.000 hektara zemljišta.

Stru─Źnjaci zahtevaju da Studiju o proceni uticaja na ┼żivotnu sredinu izradi dr┼żava, uz pomo─ç nezavisnih stru─Źnjaka, a ne “Rio Tinto”. Oni se pozivaju i na više ranijih projekata “Rio Tinta” širom planete gde je eksploatacija zna─Źajno doprinosila zagadenju ┼żivotne sredine.

Prodaja evroobveznica, sa kamatom oko 1%

Vlada Srbije je u novembru na me─Ĺunarodnom finansijskom tr┼żištu prodala desetogodišnje evrobveznice u vrednosti 1,2 milijarde dolara postopi od 2,125 odsto.

Zamenom obaveze po osnovu ove evroobveznice iz dolara u evro ostvarena je stopu za finansiranje u evrima od 1,066 odsto, što je do sada najni┼ża stopa po kojoj se Srbija zadu┼żila, zahvalju─çi povoljnoj situaciji na finansijskom tr┼żištu.

Podajom ovih hartija od vrednosti javni dug Srbije, kako tvrdi ministar finansija Srbije Siniša Mali, nije uve─çan jer ─çe se novac iskoristiti za prevremenu otplatu duga po osnovu prodaje obveznice iz 2011. godine, na koju je stopa iznosila 7,25 odsto.

Bi─çe otpla─çeno 900 miliona dolara od ukupno 1,6 milijardi dolara duga, koliko dospeva u septembru 2021. godine.Prema poslednjim podacima javni dug Srbije je ove godine uve─çan za oko tri milijarde evra, sa 23,9 milijardi evra (52 odsto BDP), koliko je iznosio u decembru 2019. g odine, na 26,7 milijardi evra (56,9 odsto BDP-a), koliki je bio na kraju oktobra.

Završetak gasovoda Turski tok

Izgradnja gasovod Turski tok kroz Srbiju je ove godine završena i u rad ─çe biti pušten 30. decembra. Tim gasovodom se doprema ruski gas preko Turske i Bugarske, a radovi su po─Źeli u maju 2019. godine kao zamena za Ju┼żni tok od koga se 2014. godine odustalo zbog politi─Źkih pritisaka EU na Rusiju.

Turski tok je izgradilo preduze─çe Gastrans, u kome 51 odsto vlasništva poseduje ruski Gasprom, a 49 odsto srpsko preduze─çe Srbijagas.

Gasovod u Srbiju ulazi kod Zaje─Źara i izlazi kod Horgoša, dug je 403 kilometra, kapacitet je 13,9 milijardi kubika gasa godišnje.

Energetska zajednica (EZ) je u više navrata izrazila zabrinutost zbog toga što novi gasovod nije usaglašen sa pravilima EU i zahtevima EZ da se na njemu omogu─çi konkurencija, odnosno da njime ne te─Źe isklju─Źivo ruski gas, ve─ç i gas drugih zainteresovanih proizvo─Ĺa─Źa.

Kona─Źno reorganizacija Srbijagasa i EPS-a

Nova Vlada je pokazala rešenost da kona─Źno reorganizuje Srbijagas i Elektroprivredu Srbije (EPS), a ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlovi─ç tvrdi da ta preduze─ça mogu mnogo bolje da posluju i da donose profit.

Plan je da se iz Srbijagasa izdvoji Transportgas, što odavno tra┼żi Energetska zajednica, kao i Distribucijagas iz EPS-a, jer se gube milioni evra samo u transportnoj mre┼żi.

Ministarka je odlu─Źna i da stane na put samomovolji direktora Srbijagasa Dušana Bajatovi─ça koji je na ─Źelu tog preduze─ça od 2008. godine. Ukupna Bajatovi─çeva mese─Źna primanja u Srbijagasu i drugim zavisnim preduze─çima, gde je ─Źlan uprave ili nadzornog organa, premašuju 20.000 evra, a direktora koje je on postavljao i do10.000 evra.

Statisti─Źki rekordan pad stope nazaposlenosti

Srbija je u vreme pandemije u drugom kvartalu ove godine, prema Anketi o radnoj snazi Republi─Źkog zavoda za statistiku, ostvarila rekordno nisku nezaposlenost od 7,3 odsto dok je u prvom bila 9,7 a u tre─çem devet odsto.

U drugom kvartalu zaposlenih je bilo 2.844.000 a nezaposlenih 222.900. Me─Ĺutim, procene su da je stopa nezaposlenosti mnogo ve─ça jer statistika kao nezaposlene bele┼żi samo one koji aktivno tra┼że posao, a udrugom kvartalu, u kom je trajalo vanredno stanje, bilo je ─Źak 150.000 ljudi manje koji su tra┼żilo posao nego prošle godine, dok je broj zaposlenih bio manji za oko 70.000.

Otvoren data centar u Kragujevcu

U Kragujevcu je otvoren Dr┼żavni data centar, koji je Vlada Srbije utvrdila kao projeket od zna─Źaja za dr┼żavu, a u kome ─çe se ─Źuvati podaci dr┼żave, gra─Ĺana i kompanija.

U njemu ─çe biti smeštena i prva dr┼żavna platforma za vešta─Źku inteligenciju, koja ─çe biti na raspolaganju dr┼żavi, lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima, nau─Źno-tehnološkim parkovima i startap kompanijama.

U Data centar je do sada ulo┼żeno 30 miliona evre, ve─çi je pet puta od data centra u Beogradu, kapaciteta dva objekta površine oko 14.000 kvaratnih metara, sa 1.200 rek ormana.

Ispunjava najviše standarde predvi─Ĺene za ovakav tip objekta, a potpisani su i prvi komercijalni ugovori sa doma─çim i stranim kompanijama me─Ĺu kojima i sa kineska kompanija Huvej (Huawei) i ameri─Źki IBM ─Źiji podaci ─çe se ─Źuvati u ovom centru.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE