Na Veliku sredu se spominje izdaja Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen na ženu koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja.

Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u Cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajni Ä�upao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodnoj medicini.

Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluÄ‘eri.

U ponedeljak je poÄ�ela Velika, odnosno strasna sedmica, a tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane koje su i te kako poštovane.

Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, Ä�ak i odnosi izmeÄ‘u supružnika, jer se verovalo da će deca zaÄ�eta u tom periodu dobiti "fras".

U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista - njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reÄ� strast znaÄ�i stradanje, trpljenje i bol.