Zato i ne čudi što su naši stari imali izraze koji danas, osim što zvuče arhaično, i bukvalno dižu kosu na glavi.

Jedan od takvih izraza je i sigurno jedna od najstrašnijih reči u srpskom jeziku – posmrče. Reč je o detetu rođenom posle smrti oca.

U zemlji koja je često bila zahvaćena ratnim vihorima, ovo nije bio redak slučaj.

Samo u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 60 odsto muške populacije, a mnoga deca ostala su siročad ili prepuštena samo staranju majke.

Narod je za "posmrčad" vezao mnoga verovanja. Valjda kako bi im olakšao tešku muku koju im je sudbina odredila još pre rođenja, za ovakvu decu se pričalo da poseduju natprirodne sposobnosti, da su imuna na "zla bića" i da im "nikakva ala ne može naškoditi".

Pričalo se da su vidovita, da mogu da vide što drugi ne mogu, da proriču budućnost, pa čak i da imaju isceliteljske moći.

Istorijski, najpoznatije dete ove sudbine bio je Ladislav V Posmrče, austrijski vojvoda, kralj Ugarske i kralj Češke iz dinastije Habzburga.