Ivana Štrbac iz RepubliÄ�kog geodetskog zavoda (RGZ) izjavila je danas da su garaže "zvezde" tržišta nekretnina u Srbiji kada je reÄ� o nepokretnostima, jer je Ä�ak za 75 odsto je porasla vrednost tržišta garaža u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu.

Gostujući na Televiziji K1, Štrbac je rekla da je porast u kupoprodaji garaža u poslednjem kvartalu 2022. za 28 odsto veći u odnosu na isti kvartal 2021. godine.

"Cene garaža idu i do 40.000 evra, a najskuplja garaža prodata je u Beogradu na vodi po ceni od 58.400 evra. Ljudi Ä�ak kupuju garažna mesta da bi ih rentirali. Samo u poslednjem kvartalu 2022. godine promet garaža i garažnih mesta u Beogradu i Novom Sadu iznosio je 60 miliona evra", rekla je Štrbac.

Prema njenim re�ima, u �etvrtom kvartalu je u Srbiji tradicionalno najveći promet i kupoprodaja.

Štrbac kaže da je se cene na Novom Beogradu kreću od 3.500 do 4.000 evra, kao i na VraÄ�aru.

Istakla je da je u poslednjem kvartalu 2022. godine za 13,7 odsto porasla vrednost cene stanova u odnosu na isti kvartal 2021. godine, a u odnosu na prethodni kvartal u 2022. veća je za 3,3 procenta.

"Najskuplji stan prodat je u Beogradu na vodi po ceni kvadrata od 10.118 evra i to je stan u Kuli Beograd, gde su i najskuplji stanovi", poruÄ�ila je Štrbac.

Dodaje da su ljudi više zainteresovani za novogradnju nego za kupovinu stanova kojima je potrebna adaptacija, jer je porasla cena graÄ‘evinskog materijala i prisutan je ozbiljan nedostatak radnika.

Sem toga, smatra da će kupovati nekretnine tamo gde to ranije nisu radili.

"Beograd je i Grocka, i Mladenovac, i Batajnica. Zbog visokih cena u Beogradu i Novom Sadu porašÄ‡e promet na periferiji", poruÄ�uje Štrbac.

Predsednik Upravnog odbora Klaster nekretnine Nenad Ä�orÄ‘ević rekao je za Televiziju K1 da je tržište nepokretnosti u Srbiji investiciono.

"Kada se pojave naznake da u Evropi može doći do inflacije, nestabilnosti ili rata, što je sada sluÄ�aj, naši ljudi žele da ulože u nekretnine. Retko se desi da sredstva odu na kupovinu neÄ�eg drugog obveznica ili hartija od vrednosti. Naši ljudi nemaju poverenja u ono što traži dugoroÄ�nu društvenu stabilnost, kao što je to tržište hartija od vrednosti", objašnjava Ä�orÄ‘ević.

Dodao je da smo tokom dugog perioda i u socijalizmu i u Kraljevini Jugoslaviji imali inflaciju, naroÄ�ito tokom devedesetih godina i da je i to jedan od razloga zašto ljudi nemaju poverenja u hartije od vrednosti i štednju, jer njih pogaÄ‘a inflacija.

Za stan se, dodaje, ne plaše.

Ä�orÄ‘ević kaže da više od 80 odsto porodica u Srbiji ima bar jednu nekretninu u vlasništvu, da naši ljudi poseduju mnogo stanova u kojima ne žive i koje izdaju.

"To stvara veliku ponudu, a s druge strane nemate veliku tražnju jer imamo veliki broj nekretnina u svom vlasništvu. U drugim zemljama nije tako. To je posledica našeg mentaliteta i psihologije da najviše verujemo tržištu nekretnina, a drugo i poreske politike. Niski su porezi na imovinu i kapital što u razvijenim zemljama nije tako, naroÄ�ito su visoki porezi u inostranstvu za nekretnine koje se ne koriste i koje se izdaju", objašnjava Ä�orÄ‘ević.

On naglašava da su bile niske cene rente dok se nije pojavio veći broj stranaca koji rentaju nekretnine, pa su cene porasle, ali da je to trend i da će sigurno doći do stagnacije.

"Sa ovim trenutnim cenama rente došli smo na povraćaj uloženih sredstava koji je otprilike na nivou zapadnih zemalja. U SAD- u je devet do deset godina, u evropskim zemljama 12 ili 13. I mi smo sada negde na 12 ili 13 godina, a sa starim cenama smo bili na više od 20 godina", poruÄ�uje Ä�orÄ‘ević.

On kaže da su stambeni krediti skuplji nego 2021. godine, ali da su i dalje veoma povoljni.

"U Srbiji smo 2020. i 2021. godine imali najniže kamatne stope na stambene kredite u istoriji. Iznosile su tada prose�no 2,71 odsto. U Crnoj Gori je poređenja radi prose�na kamatna stopa tada bila oko 3,5 odsto. Sada je prosek između 4 i 5 odsto", navodi �orđević.

Kada smo pre dve ili tri godine imali najviše odobrenih stambenih kredita, kaže Ä�orÄ‘ević, kreditni kupci su Ä�inili oko 14 odsto kupaca nekretnina na našem tržištu, dok je u razvijenim zemljama taj odnos je izmeÄ‘u 70 i 90 odsto, u SAD je 80 odsto u korist kredita.

Ä�orÄ‘ević navodi da su tokom 2022. godine jugoistoÄ�na i južna Srbija imale veliki rast u pogledu tržišta nepokretnosti.

"Kada je reÄ� o gradovima prednjaÄ�i Bor. U prvoj polovini 2022. imali smo u ovom gradu i rast prometa i cena, a potom slede Niš, Leskovac i Kragujevac. U Boru su se povećale proseÄ�ne zarade, velika je i potreba za radnicima u RTB-u. I na jugu Srbije desilo se što i u Beogradu i Vojvodini poraslo je tržište i porasle su cene", istakao je Ä�orÄ‘ević.

Dodaje da je gotovo siguran da neće biti pada cena u prva dva kvartala ove godine.