U današnjem Ä�lanku kao što ste mogli da vidite po samom naslovu vam donosimo jednu jako zanimljivu i interesantnu priÄ�u, a koja se tiÄ�e srpskih prezimena.

Na internetu imamo priliku da pronaÄ‘eo dosta informacija o tome kada su i kako nastala srpska prezimena, i sve što treba da znamo vezano za to, a što verujemo da većina vas zna porelo svog prezimena, ipak verujem da neke detalje koje vam mi u nastavku donosimo ipak niste znali.

U Srbiji ćete najÄ�ešÄ‡e naići na nekoga ko se preziva Jovanović, Stojanović, Pretrović i sliÄ�no, ali sa druge strane ipak imamo i ona malo Ä�udnija prezimena kao što su to Smrzlić, Studen, Krešoje i sliÄ�no. Ranije nije ni bilo prezimena, pa su tada srbi i narodi sa balkana dodavali naziv plemena iz kojih poteÄ�u, i to sve do 1842. godine kada je knez Aleksandar KaraÄ‘orÄ‘ević naredio da se prezimena uvedu kao obavezan vid identifikacije, tako da su preziena najÄ�ešÄ‡e nastajala po imenu oca, zanimanju roditelja, mesta u kojem je porodica živela, ali i po oÄ�eviom nadimku.

Tako su u Budimu Srbi nosili prezimena kao što su to Gužva, Debeljković, Erceglija, Živin, Kljakavi, Kobila, Tot, ali i Majstor, Mali, Šteta, ÄŒupavi i ÄŒarapa. Dok su neobiÄ�na prezimena poreklom iz Hercegovine, a koja se mogu Ä�uti i u Srbiiji, recimo kao što su: Agbaba, Guzina i GuziÄ�ić, Istinić, Prdić, ali i Zaklan i Prdavica. TakoÄ‘er, tu je i prezime Habenšus, Avram, Tupeša, ali i Jakuš, Šipka, Kartal, Bencuz i Drakul. To može da zvuÄ�i smešno i kada se nekme predstavite, pa uz svoje ime glasno izgovorite prezime Zver, Osoba, ÄŒetnik, Kuga, Dronjak ili pak Bu.