Trećeg dana Božića slavimo Svetog Stefana, krsnu slavu velikog broja Srba i prvu krsnu slavu u godini.

Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.

Svojom verom Ä�inio je mnoga Ä�udesa meÄ‘u ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošÄ‡u i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuÄ‘en.

Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mu�iteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mu�eni�ku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere.

Sveti Stefan je prvi hrišÄ‡anin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva PrvomuÄ�enik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišÄ‡anin i knez jevrejski Gamalil. Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.

Najrašireniji obiÄ�aj je da se na Stefandan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili meÄ‘u pÄ�ele, radi podsticanja roda ili napretka.

U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, i to tiho, da se ne bi �ulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već je radi zdravlja �uvaju.