Dan pred Božić, najradosniji hrišÄ‡anski praznik, poznat je kao Badnji dan i Badnje veÄ�e. To je ujedno poslednji i najstroži dan Božićnog posta, kada u rano jutro domaćini odlaze da iseku badnjak. Za badnjak se najÄ�ešÄ‡e bira hrastovo drvo, koje se kasnije te veÄ�eri unosi u kuću i time oznaÄ�ava poÄ�etak božićne svetkovine.

Kada je reÄ� o Badnjem danu, obiÄ�aj je da se uveÄ�e, nakon unošenja badnjaka, porodica okupi za trpezom, pomole se Bogu, Ä�estitaju jedni drugima Badnje veÄ�e i sednu za trpezu. VeÄ�era je obavezno posna, a najÄ�ešÄ‡e se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi...

U Srbiji postoji mnoštvo verovanja i obiÄ�aja koji se tiÄ�u Badnjeg dana, ali izdvojićemo tri najrasprostranjenija.

Na primer, veruje se da na Badnji dan ništa ne treba da se pozajmljuje iz kuće, a ukoliko ste ranije nekome nešto pozajmili, trebalo bi da to vratite nazad jer se smatra da ne valja da ono što pripada kući bude van nje na ovaj dan.

Na Badnje veÄ�e se krcaju orasi, kako bi se videlo kakve će ko biti sreće tokom godine. Svaki ukućanin razbije orah, a ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je krcao. Ako ne, veruje se da neće imati sreće te godine, kao i da neće biti baš dobrog zdravlja.

Rasprostranjeno je verovanje da se na Badnji dan, kao i na Božić, ni sa kim ne valja svađati jer se smatra da će onaj ko to radi cele godine neće imati sreće.