Obrenovac, 04.07.2022

POVRATAK NA POSAO NAKON PORODILJSKOG


Izvor: nova.rs/RTS/Lokalne novine | Obrenovac, 30.05.2022.
Lako je mamama koje imaju „baka servis”

Foto:Annebel van den heuvel / Alamy / Alamy / Profimedia


Ako je pandemija i nešto dobro donela, onda je to mogućnost za rad od kuće što je mnogim mamama olakšalo povratak u „radni režim” nakon porodiljskog odsustva. Ja sam bila jedna od tih srećnica. Ali šta da rade mame koje moraju i fizički da se vrate na posao, a nemaju „baka servis”? Da li je vrtić rešenje? Kako izabrati dadilju i da li je isplativije dati otkaz?

Počela sam da radim kada mi je beba imala 11 meseci, dakle odmah po isteku bolovanja radi nege deteta – to je ono što svi zovemo porodiljsko, mada se porodiljsko odsustvo formalno završava kada beba napuni tri meseca.

Nema ko me u okolini nije pitao – a zašto nisi probala da produžiš bolovanje, da ideš na komisiju? Možda bi dobila još tri meseca jer nije prohodao, a i ne pokazuje znake da će uskoro prohodati.

Možda još nije hodao, ali je bio zdrav i prav, a ja sam imala sreće što sam, zahvaljujući pandemiji, mogla da radim od kuće. Oni koji imaju malu decu, međutim, znaju da ni to nije lako – neko treba tako malo dete da čuva sve vreme.

Ja sam imala i imam na raspolaganju „baka servis”, ali i kolege koje su mi izlazile u susret kada je dete bilo bolesno.

Ali šta da rade oni koji nisu te sreće? Neke od mama sa kojima sam razgovarala kažu da im je čak isplativije da daju otkaz.

Vrtić (ni)je rešenje

Kako bi što duže bile sa svojom bebom, mame koje nisu dobile produžetak bolovanja i nemaju pomoć u kući, najčešće prvo iskoriste sve dane odmora koje imaju na raspolaganju.

U nešto boljoj poziciji su mame kojima odsustvo ističe pre juna, pa potencijalno mogu da iskoriste i „stari odmor” i doguraju do detetovog prvog rođendana. To vreme koriste i za adaptaciju na jaslice.

Nekima su jaslice zaista rešenje, ali samo do trenutka kada se beba razboli, a u jaslicama se bebe često razbolevaju. Tada roditelji moraju da uzimaju bolovanje radi nege deteta. I tu postoji zavrzlama, taj vid bolovanja se može uzeti samo ako su oba roditelja zaposlena. Ako neko radi „na crno” to se, naravno, ne računa.

Šta, onda, raditi ako nema „baka servisa” ili tetke koje mogu da uskoče? Unajmiti dadilju?

Usluge dadilje naplaćuju se po satu, u proseku oko 450 dinara je sat. Izračunajte koliko je to – osam sati dnevno, recimo pet dana nedeljno, dok dete ne ozdravi. I tako svaki drugi mesec – i to ako je dete otpornije na viruse. Nekima bi se više isplatilo da daju otkaz.

Čak i kada imaju novca, mame se teško odlučuju da unajme bebi-siterku ako nije preko preporuke. Pa ipak, jedna mama čiji slučaj mi je poznat preko školice roditeljstva, unajmila je dadilju upravo na taj način, da bi kasnije preko video-kamera videla da je ta žena udarila njeno dete.

Znam i mame koje su preko Fejsbuka unajmljivale bebi-siterke i nisu se pokajale, mada su uglavnom te devojke čuvale decu dok su mame radile od kuće i mogle da ih nadgledaju.

Posebna komplikacija – rad po smenama 

Ako je dete zdravo i ide u vrtić, a roditelji rade po smenama, opet postoji problem: šta ako i mama i tata rade posle podne?

Tu zakon donekle štiti mame, da imaju pravo da ne rade posle 22 časa. Međutim, koliko beba zapravo ide u krevet posle 22 sata?

A ako mama doji bebu, a preporuka Unicefa je da se bebe doje do njihove druge godine, kako da joj dâ večernji podoj?

Saosećajnost kolega i šefova prilikom pravljenja rasporeda mogla bi da pomogne, kao i razumevanje da žena koju dete čeka kod kuće ne može više da ostaje 10 sati na poslu svaki drugi dan kao što je možda nekada mogla i želela.

Ono što svakako ne pomaže su komentari da se žena „izvlači na dete”, da izmišlja razloge da ne ide na posao, da je „patološki vezana za dete”.

Bilo bi lakše kada bi odsustvo radi nege deteta trajalo duže. Neverovatne su razlike između bebe koja ima 11 meseci i deteta od godinu i po dana, koje razume gotovo sve što mu kažete, hoda samostalno, zna samo da se igra.

Nemojmo se porediti sa najgorima 

Amerikanke prema tamošnjem Zakonu o porodičnom i zdravstvenom bolovanju imaju pravo da uzmu 12 nedelja neplaćenog odsustva s posla zbog rođenja ili usvajanja deteta, uz radno mesto koje ih čeka po isteku tog perioda.

Međutim, istraživanja su pokazala da manje od 60 odsto žena ispunjava tražene kriterijume i ne uspeva čak ni to pravo da ostvari. Samo 12 odsto žena u SAD ima pristup plaćenom porodiljskom odsustvu. Hajde da se ne poredimo sa njima.

U Evropi porodiljsko odsustvo uglavnom traje od 14 do 18 meseci. Godinu i po dana sa bebom imaju Čehinje, Mađarice, Slovakinje, Finkinje.

Daleko smo od švedskog standarda, pa o njihovim pravima možemo samo da maštamo. A lepo je o tome maštati: socijalno osiguranje omogućava majkama da uzmu 18 nedelja, a očevima dve nedelje odsustva zbog rođenja ili usvajanja deteta i tada primaju 80 odsto plate. Nakon toga, roditelji mogu da se dogovore kako da podele dodatnih 80 nedelja delimično plaćenog odsustva.

Mame nisu loše, već rastrzane radnice. Nisu lenje, već se noću bude nekoliko puta i dolaze na posao objektivno umorne. Ne izvlače se na dete, već ga neguju kada je bolesno.

Daleko smo ispred Amerike, ali zašto da se ne poredimo sa najboljima i borimo za prava poput onih koja imaju Šveđanke i Šveđani?





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE