Obrenovac, 29.11.2021

PRAVA RADNIKA


Izvor: nova.rs/Aleksandar Nastevski/Lokalne novine | Obrenovac, 03.09.2021.
Kome mogu da se ┼żale zlostavljani i iznureni radnici u Srbiji

Foto:Shutterstock


U Srbiji je poslednjih godina zabele┼żeno više primera ozbiljnih i zastrašuju─çih kršenja prava radnika u pojedinim fabrikama, ali ima i primera zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja. U slu─Źajevima kršenja radnih prava radnici mogu pokrenuti radni spor, a ukoliko se radi o krivi─Źnom delu mogu podneti krivi─Źnu prijavu.

Do sada su gra─Ĺani imali prilike da ─Źuju za razne slu─Źajeve povrede prava radnika kao što je na primer nošenje pelena ili udaranje radnika u kompaniji „Jura“ pre nekoliko godina, ali i za skorije primere „dobrovoljnog“ rada od 12 sati u fabrici „Aptiv“ u Leskovcu, pa i do slu─Źajeva polnog uznemiravanja i mobinga, koje je trpela radnica „Jazakija“ u Šapcu.

Iako se o ovim slu─Źajevima pri─Źa u javnosti, ─Źesto mnogi radnici izbegavaju da prijave kršenje njihovih prava ili slu─Źajeve zlostavljanja, a ─Źesto u strahu od gubitka posla. Da bi sa─Źuvali radno mesto i prehranili porodicu i sebe, mnogi radnici ─Źesto pre─çute na kršenja prava, pa i zlostavljanje, a kada govore za medije zbog straha od gubitka posla ─Źesto ┼żele da budu anonimni.

Radnici se boje ─Źak i kada govore kao bivši zaposleni, jer upravo u tom periodu tra┼żenja posla strahuju da bi novi poslodavac mogao da ih odbije ukoliko bi videli da o bivšem poslodavcu govore negativno u medijima, posebno ako se radi o manjoj sredini, „gde se svi znaju“.

Ukoliko se radnice i radnici ohrabre i odlu─Źe da uka┼żu na zlostavljanje ili povrede radnih prava oni mogu da pokrenu radni spor, a u slu─Źajevima kada se radi o krivi─Źnom delu, mogu podneti i krivi─Źnu prijavu.

Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Milena Vasi─ç ka┼że za Nova.rs da u zavisnosti od vrste problema zavisi i to kom sudu radnici mogu da se obrate. Tako je za slu─Źajeve zlostavljenja na radu nadle┼żan Viši sud, dok je osnovni sud zadu┼żen za sporove zbog neosnovanog otkaza ili neispla─çenih zarada.

Vasi─ç nam isti─Źe da radni spor ne predstavlja brzo rešenje problema. Ona ka┼że da se kod drasti─Źnih kršenja prava zaposlenih uz tz┼żbu mo┼że tra┼żiti i donošenje privremene mere kojom bi sud nalo┼żio prestanak zlostavljanja na radu ili vra─çanje zaposlenog koji je otpušten.

Da li radnicima onda ostaje mogu─çnost da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu? Vasi─ç ka┼że da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne štiti pravo na rad, ali se radnici mogu obratiti ovom sudu u slu─Źaju povrede drugih prava u radnim sporovima i ukoliko su iscrpljena sva pravna sredstva u našoj zemlji.

„Na┼żalost, Evropska konvencija ne štiti pravo na rad, ali to ne zna─Źi da se gra─Ĺani ne mogu obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u slu─Źaju povrede drugih prava u radnim sporovima. Mogu─çe je da u ovim sporovima do─Ĺe do povrede prava na pravi─Źno su─Ĺenje, povrede zabrane mu─Źenja i zlostavljanja ili prava na imovinu ukoliko se radi o nesipla─çenim zaradama“, ka┼że naša sagovornica.

Ono što predstavlja problem, prema oceni Vasi─ç, jeste ─Źinjenica da je Evropski sud za ljudska prava jedno izuzetno sredstvo zaštite prava i da ne treba da predstavlja pravilo, jer dok neko iscrpi pravna sredstva u svojoj zemlji i do─Ĺe do Evrospkog suda mo┼że da pro─Ĺe više godina, za koje vreme se osoba nalazi u konstanoj povredi prava.

Upravo zbog toga je, savetuje advokatica JUKOM-a, potrebno stvoriti efikasne pravne mehanizme u Srbiji.

Ina─Źe, radni spor je u prethodnom Zakonu o radu bio hitan i morao je da se okon─Źa u roku od šest meseci, dok je izmenama i dopunama uklonjena je hitnost postupka, ─Źime je zakonodavac, kako isti─Źe Vasi─ç, dao prednost podslodavcu u odnosu na zaposlenog.

„Za po─Źetak vra─çanje odredbe o hitnosti radnih sporova u zakon pokazalo bi volju dr┼żave da poboljša te┼żak polo┼żaj zaposlenih“, poru─Źila je advokatica Vasi─ç.

Kada se radi o naknadi štete, Vasi─ç ka┼że da to zavisi od slu─Źaja i mnogo faktora, ali i posledica.

U parnici mo┼że da se tra┼żi prestanak povrede prava, kao što je vra─çanje na rad ili prestanak zlostavljanja, ali i naknada štete ─Źija visina zavisi od vrste povrede prava i posledica.

Ako zlostavljanje na radu predstavlja neko krivi─Źno delo, poput polnog uznemiravanja ili povrede ravnopravnosti, mo┼że se podneti i krivi─Źna prijava.

Iako je primer „Jure“ od pre nekoliko godina jedan od najdrasti─Źnijih kada se radi o nehumanom tretmanu radnika, ni radnici u nekim drugim proizvodnim halama se ne nalaze u boljoj poziciji. Tako smo nedavno imali prilike da ─Źujemo i za „Aptiv sindrom“, koji je primetio lokalni lekar kod iznurenih radnica leskova─Źke kompanije „Aptiv“, a koji ukazuje na ozbiljne zdravstvene posledice koje su zaposleni imali rade─çi u toj kompaniji.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE