Povećanje penzija u januaru će, na osnovu sadašnjih projekcija i uslaÄ‘ivanja prema švajcarskoj formuli, iznositi više od 10 procenata, izjavio je danas Ä�lan Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov i dodao da bi tu formulu trebalo nadograditi kako bi penzije mogle bolje da prate privredna i inflaciona kretanja.

Altiparmakov kaže da bi ponder zarada u švajcarskoj formuli, koji sada iznosi 50 odsto, mogao da se poveća na 60 ili 65 procenata, a ponder inflacije smanji na 40 li 35 odsto, ali i da bi trebalo razmotriti da se zbog inflacije rast penzija usklaÄ‘uje dva puta godišnje.

Dodaje da zbog usklaÄ‘ivanja penzija prema švajcarskoj formuli jednom godišnje penzioneri dobijaju povećanje sa kašnjenjem od oko pola godine.

Švajcarska formula je uvedena od 2020. i prvobitno je bilo predviÄ‘eno usklaÄ‘ivanje rasta penzija dva puta godišnje, ali se prešlo na jednogodišnje, pošto se inflacija veoma malo menjala.

InaÄ�e, švajcarska formula predviÄ‘a povećanje penzija na osnovu rasta cena i proseÄ�nih zarada: 50 odsto u odnosu na inflaciju i 50 odsto u odnosu na rast zarada.

Kako je rekao Altiparmakov, ta�an iznos povećanja penzija znaće se tek u septembru kada budu poznati svi podaci o kretanju cena i zarada u privredi, ali će svakako biti dvocifren.

"To da će penzije porasti u januaru više od 10 procenata je za sada samo projekcija na osnovu sadašnjih trendova, ali priliÄ�no Ä�vrsta projekcija", dodaje Altiparmakov.

Napomenuo je da je poÄ�etkom 2022. meÄ‘ugodišnji rast zarada u privredi bio oko 13 procenata, ali da treba videti kako će se do septembra kretati cene i zarade.

Na pitanje da li bi MMF podržao izmenu švajcarske formule, Altiparmakov je rekao da to ne može da komentariše, ali da će ta profesionalna i kredibilna institucija imati stav i po tom pitanju zbog mogućnost i potrebe za nadogradnjom švajcarske formule, kada Misija MMF-a bude ponovo došla u Srbiju u septembru ili oktobru i radila tehniÄ�ke analize.

"Stav Fiskalnog saveta se nije menjao, od trenutka kada smo mi zapoÄ�eli javnu diskusiju pre Ä�etiri godine o potrebi usvajanja formule za indeksaciju penzija i nakon usvajanja formule, smatramo da postoji dobra osnova i da je potrebno nadograditi švajcarsku formulu. ReÄ� je o tzv. sistemima automatskih stabilizatora, kako bi švajcarska formula mogla bolje da prati privredna kretanja i stanje finansijske pozicije penzionog sistema. To smo naglasili i kada je došla kovid kriza i dodatna privredna turbulencija, a što je i sada relavantno kada imamo ovo ubrzanje inflacije", kaže Altiparmakov.

Naveo je da će se sadašnje povećanje inflacije, od 9,6 odsto meÄ‘ugodišnje u aprilu, odraziti kroz povećane penzija na osnovu švajcarske formule više od 10 odsto, ali da treba saÄ�ekati tek januar sledeće godine.

Na pitanje koji bi bio idealan procentualni odnos pondera za uvećanje penzija, sagovornik Tanjuga kaže da to zavisi od ekonomske situacije i dugoro�no od demografskih kretanja i finansijske pozicije penzionog sistema.

Naglasio je da je uspešno sprovedena penziona reforma 2015. godine i penzioni sistem u velikoj meri stabilizovan, kao i da sada postoje mogućnosti zbog promene privrednih tokova i ubrzanja inflacije, ali i društvene potrebe, da se dugoroÄ�no izmeni švajcarska formula, za narednih desetak ili 20 godina.

"Usvoji se pravilo i nadogradnja postojećeg pravila, da bi se omogućilo nešto veće usklaÄ‘ivanje sa zaradama u narednim godinama. Paralelno se usvaja i simetriÄ�no pravilo, tako da ukoliko bi došlo do neke velike svetske ekonomske krize koja bi se prelila na Srbiju postoji mogućnost da 60 ili 65 odsto pondera za zarade ne bi bio održiv, pa bi moralo da se vraća nazad".

Altiparmakov istiÄ�e da je najvažnije da se sve definiše pravilima da bi sve bilo predvidivo i nepristrasno i penzioneri znali šta mogu da oÄ�ekuju, kao i da to neće preopteretiti budžet.

"I da nećemo doći opet u probleme kao što smo bili 2008. godine", dodao je Altiparmakov u izjavi za Tanjug.

Kaže da je sada odnos proseÄ�ne zarade i proseÄ�ne penzije u Srbiji nepunih 44 odsto, po Ä�emu ne odudaramo od zemalja u regionu gde je taj odnos oko 40 odsto i manje, kao što su Hrvatska, BiH, Bugarska.

Altiparmakov dodaje da taj odnos iznosi oko 40 odsto i u Nema�koj.

Napomenuo je da to, ipak, nije najbolji indikator stanja penzijskog sistema i oÄ�ekivanja šta graÄ‘ani mogu da oÄ�ekuju kada uplaćuju doprinose i nakon penzonisanja, jer je proseÄ�na penzija koja se uzima u obizir heterogena kategorija, s obzirom da ukljuÄ�uje kod nas i invalidske penzije za koje se zna da su prethodnih decenija bile predmet mahinacija, zatim penzije samostalnih delatnosti kod kod kojih "samostalci" imaju mogućnosti da uplaćuju manje osnovice nego što privreÄ‘uju...

On dodaje da su u toj kategoriji i poljoprivredne penzije koje su suštinski više socijalna katagorija jer iznose oko 13.000 dinara.

Zbog toga je pravi pokazatelj, istiÄ�e Altiparmakov, odnos proseÄ�ne plate i proseÄ�ne starosne penzije zaposlenih radnika, koji u Srbiji iznosi oko 52 odsto, što je zadovoljavajuće.

Naveo je da su u Srbiji nepovoljni demografski trendovi i da se još od polovine šezdesetih godina prošlog veka ne raÄ‘a dovoljno dece za prostu reprodukciju stanovništva, pa onda i ne može da se oÄ�ekuje mnogo veći odnos proseÄ�cnih starosnih penzija i proseÄ�nih plata.

Na pitanje da prokometariše ideju lidera PUPS-a Milana Krkobabića da se uvede "švajcarska formula plus plus" koja bi omogućila i veći rast penzija, tako što bi se penzije usklaÄ‘ivale ne samo sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta proseÄ�ne zarade već i sa rastom BDP-a i drugim korektivima, Altiparmakov je rekao da naÄ�elno rast penzija i treba da prati rast BDP-a.

To na�elno možemo da podržimo, dodao je Altiparmakov.