Prezime ili porodiÄ�no ime, roÄ‘enjem nasleÄ‘ujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na roÄ‘enju i koje predstavlja našu liÄ�nost i nas same, prezime oznaÄ�ava poreklo, korene i tradiciju.

Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.

Sufiks “ić” je slovenski deminutiv Ä�ija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima:

Patronim oznaÄ�ava da je prezime nastalo od oca (npr. prezime Jovanović je nastalo od imena Jovan na koje je dodat nastavak “ov” što oznaÄ�ava pripadnost i na kraju je pridodat deminutivni nastavak “ić” što znaÄ�i maleni ili mladi).

Matronim oznaÄ�ava prezime nastalo od majke (npr. prezime Sarić – u ovom slÄ�aju će na ima samo doda nastavak “ić”)

Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka.

Uzrok ovoj pojavi leži u Ä�injenici da su se prezimena u Srbiji do druge polovine XIX veka menjala iz generacije u generaciju, tako da je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca. Tako se dešavalo da u jednoj kući tri razliÄ�ite generacije imaju tri razliÄ�ita prezimena.

U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u manjini. Godine 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, �ime je u većoj meri zaustavljen proces menjanja istih.