Sigurno ste barem jednom u životu kucnuli u drvo, bili sujeverni ili ne, i uz to rekli "da ne �uje zlo" ili "da kucnem u drvo". Ovaj izraz se koristi vekovima, a ovo je poreklo verovanja da kucanje u drvo "tera" zlo!

U mnogim kulturama širom sveta, ne samo u našoj, kuca se u drvo kako bi se "oterala" nesreća i poželela dobrodošlica "bogatstvu" ili sreći. U moderno doba veruje se da ako kucnete o drvo kada kažete da imate sreće, nećete je izgubiti i efikasno se štitite od toga da vam sreća propadne. Izraz se najÄ�ešÄ‡e koristi za stvari koje su nam u životu važne, pa ih "pojaÄ�avamo" dozom sujeverja. Neki kucaju pred veliki životni dogaÄ‘aj, a neki kucaju nakon što su drugima rekli lepu vest o sebi.

"Kucanje" ima nepoznato poreklo, ali je deo narodnog jezika, na primer u Velikoj Britaniji potiÄ�e još iz 19. veka. ÄŒesto se tradicija povezuje s drevnim poganskim kulturama, koje su verovale da duhovi žive u drveću. Smatralo se da kucanje u drvo poziva duhove za zaštitu ili tera one zle.

Kod hrišÄ‡ana se ovaj fenomen povezuje sa Hristovim raspećem, odnosno drvo o koje kucaju povezuju sa drvetom na kom je On bio razapet, drugi veruju da tradicija možda potiÄ�e od deÄ�ije igre, Bilo kako bilo, sujeverje ne "tera" nesreću, ali ima neobiÄ�an efekat na nas.

Studije su pokazale da kucanje u drvo ima psihološki efekat, može da umanji naše strahove i strepnju od negativnih posledica. SliÄ�no je utvrÄ‘eno i za ljude koji nose amajlije, i zaista se osećaju kao da su zaštićeni.