Obrenovac, 10.05.2021

DA LI ─ćE SUROGAT MAJ─îINSTVO U SRBIJI BITI LEGALIZOVANO?


Izvor: Espreso/Telegraf/Lokalne novine | Obrenovac, 10.02.2021.
Odgovori na velika pitanja...

Foto:Profimedia


Prednacrt Gra─Ĺanskog zakonika, koji predvi─Ĺa legalizaciju surogat maj─Źinstva u Srbiji, mogao bi da bude gotov u oktobru ove godine, a u idealnim uslovima i usvojen godinu dana kasnije - u oktobru 2022, saznaje Telegraf.rs iz dobro obaveštenih nevladinih izvora.

Kako je re─Źeno, nakon završnih radova kojima se nazire kraj, Zakonik ─çe biti objavljen kao rad nevladine organizacije, a potom ─çe se iza─çi pred javnost. Napisano ─çe biti poslato na adresu Ministarstva pravde, koje bi moglo formirati komisiju koja bi ga pregledala, a odatle ga uputila Vladi sa mišljenjem eksperata. Dalje Vladin nacrt odlazi u Skupštinu i procedura za usvajanje takvog Zakonika mogla bi da traje i do godinu dana.

Ipak, kako izvor podse─ça, neki rokovi ve─ç su probijeni, pa su i procene u vezi sa temom nezahvalne. Ipak, u ovom trenutku dva oktobra, ove i naredne godine, ─Źine se kao realni rokovi za završetak radova i eventualno usvajanje Zakonika.

Komisija za izradu Gra─Ĺanskog zakonika imenovana je još 2006. godine. Vlada je donela odluku da komisija prestaje sa radom jula 2019. Jedan prednacrt predstavljen je 2015. godine, a kako su mediji preneli 2019. godine, poslednji rok za usvajanje Gra─Ĺanskog zakonika bio je 2020. godine. To se nije desilo.


Iz Ministarstva pravde su rekli da nisu nadle┼żni za pitanja o legalizaciji surogat maj─Źinstva, kao ni za rad na izradi Gra─Ĺanskog zakonika. Isti odgovor stigao je iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, bora─Źka i socijalna pitanja. Iz Generalnog sekretarijata Vlade rekli su nam da nemaju saznanja o tome u kojoj je fazi postupak izrade prednacrta Gra─Ĺanskog zakonika, te da ne znaju da li ─çe pitanje surogat maj─Źinstva biti tretirano posebnim zakonom ili upravo Gra─Ĺanskim zakonikom, kao i da Sekretarijat nije nadle┼żan za pripremu propisa. Ujedno, napomenuli su da je surogat maj─Źinstvo multiresorna oblast.

Ipak, iz Ministarstva za brigu o porodici i demografju je Telegraf.rs dobio odgovor da je odredbom ─Źlana 42. Porodi─Źnog zakona propisano da je "majka deteta ┼żena koja ga je rodila", te da taj zakon ne poznaje institut surogat materinstva.

- Ovaj zakon ne poznaje institut surogat materinstva niti je u planu za njegovu izmenu i dopunu predvi─Ĺeno uvo─Ĺenje pomenutog instituta u pravni poredak Republike Srbije - stoji u odgovoru tog ministarstva, bez komentara u vezi sa izradom Gra─Ĺanskog zakonika.

Sa pitanjima o radu na Zakoniku i eventualnoj legalizaciji kroz poseban zakon obratili smo se još na adrese Ministarstva zdravlja, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i na adresu Vlade, ali do objave teksta nismo dobili njihove odgovore.


Udru┼żenje pravnika Srbije: Rad na izradi Zakonika nije prestao

Kako saznajemo sa druge strane, odlukom Vlade Komisija jeste prestala sa radom, ali rad na izradi prednacrta se nastavio.

- Jeste, Vlada je donela odluku da prestaje sa radom Komisija, ali rad se nastavlja u okviru Udru┼żenja pravnika Srbije. To je jedna nevladina organizacija koja je preuzela taj tekst i dalje radi na njemu. Ima radnu grupu koju ─Źine ve─çinom oni koji su bili u Komisiji - rekao je prof. dr Miodrag Orli─ç, predsednik Udru┼żenja pravnika Srbije.

Kako nam je rekao, rad na izradi Zakonika je u završnoj fazi, te da se radi na pojedinostima kao što je ujedna─Źavanje stila.


- Radile su ga razli─Źite radne grupe. Doga─Ĺalo se da se u porodi─Źnom pravu govori o supru┼żnicima, a u naslednom o bra─Źnim drugovima - ilustruje primerom dalje navode─çi da se Zakonik sastoji iz 2.600 ─Źlanova, te da reguliše porodi─Źno, nasledno, stvarno i obligaciono pravo.

Na izradi Zakonika uz profesora Orli─ça anga┼żovani su i profesor Pravnog fakulteta u penziji Dragor Hiber, sudija Vrhovnog suda u penziji Sne┼żana Andrejevi─ç, dva advokata Dragoljub ─Éor─Ĺevi─ç i ─Éur─Ĺe Ninkovi─ç i sekretar Udru┼żenja pravnika Srbije Ratomir Slijep─Źevi─ç.

- To je obiman posao, to su odnosi za koje postoji nada da se ne─çe menjati iz dana u dan - istakao je.

"Pred sudbinom ┼żena ne treba zatvarati o─Źi"


Prema oceni radne grupe koja izra─Ĺuje prednacrt Zakonika, njime je potrebno je regulisati i surogat maj─Źinstvo, tj. ra─Ĺanje za drugog. Ka┼żu da su svesni toga da ┼żene iz Srbije sada odlaze u inostranstvo kako bi potra┼żile surogat majku, te da pred tim ne treba zatvarati o─Źi. Ipak, ka┼żu da Gra─Ĺanski zakonik nije jedina šansa za ure─Ĺivanje ovog pitanja, te da je mogu─çe da ministarstva imaju poseban projekat. Zbog toga smo se na adrese nekoliko ministarstava obratili i sa tim pitanjem - da li se radi na posebnom zakonu koji bi legalizovao ra─Ĺanje za drugog. Prema pristiglim odgovorima, a nisu svi ni pristigli, to nije slu─Źaj.

U radnoj grupi razmišljaju i o rizicima, navode─çi da ih brine ra─Ĺanje dece sa manom, te da su im poznati slu─Źajevi tu┼żbi od strane roditelja i u tipi─Źnim okolnostima - parovi koji su, dakle, bez poteško─ça dobili dete, ali bolesno. Tu┼żeni su lekari koji nisu upozorili na rizike. Pitaju se šta bi se desilo ako trudno─ça ne bi bila posve─çeno pra─çena.

Potvrdili su informacije koje su se ranije pojavile u javnosti. Prednacrtom Zakonika surogat majka naziva se rodiljom, a trenutno se razmatra da naknada za rodilje bude od osam do 15.000 evra.

Srpkinje u Ukrajini nalaze surogat majku


- Te cifre koje su spominjane da ─çe eventualno biti kod nas, to je veoma malo. Ja ne bih volela da to bude toliko srozavanje - rekla je u razgovoru za Telegraf.rs predsednica udru┼żenja Šansa za roditeljstvo Sandra Jovanovi─ç navode─çi da naknada za rodilju varira od zemlje do zemlje, te da zavisi i od ponude i potra┼żnje, me─Ĺutim, isti─Źe da rodilja ne mo┼że da bude u radnom odnosu i da je to jasno definisan uslov, jer mora da odr┼żava trudno─çu, zbog ─Źega o naknadi treba posebno misliti.

Zatim navodi da je i u Evropi razli─Źit odnos prema surogat materinstvu, te da se zbog raznih uticaja - crkvenih, boraca za prava ┼żena, gej zajednice - u nekim zemljama zabranjuje. Navodi primere Nema─Źke i Francuske.

- Neki ljudi kroz surogat materinstvo vide eksploataciju ┼żena, rešavanje problema gej brakova za dobijanje potomstva. Ne razmišlja se o ┼żenama sa velikim brojem poba─Źaja, koje su izgubile matericu ili koje su ro─Ĺene bez materice - ocenjuje isti─Źu─çi da je re─Ź o kontroverznoj temi, te da je stvorena pogrešna slika koja isklju─Źuje medicinske razloge.

Zatim navodi primere Severne Makedonije i Gr─Źke koje su legalizovale surogat materinstvo za svoje stanovništvo, onda primer Ukrajine za koju ka┼że da su razvili biznis.

- Mislim da ne treba nikad da preraste u biznis, mislim da treba da se jasno odelii koji su medicinski razlozi, zašto nekom treba surogat materinstvo. ┼Żene koje su na┼żalost zbog karcinoma u nekim mladim godinama izgubile matericu, ali imaju svoje ─çelije i mogu da imaju svoje biološko dete, za njih jeste rešenje surogat ili eventualno transplantacija materice - ka┼że navode─çi da se svaka 5000. ┼żena rodi bez materice, te da tom broju treba dodati one kojima je materica odstranjena i one koje ne uspevaju da iznesu trudno─çu.

Surogat maj─Źinstvo u Ukrajini, navodi, košta od 38.000 do 55.000 evra, a to je cifra koja se deli izme─Ĺu klinike, na kojoj se vrši implantancija embriona, rodilje i agencije koja posreduje izme─Ĺu njih i roditelja. Rodilja pre potpisivanja ugovora zna koliki ─çe biti njen deo i ta cifra ne bi smela da se pove─çava. Navodi primer Indije u kojoj je cena surogat maj─Źinstva bila niska, siromaštvo u zemlji veliko, ali veliko i interesovanje za ovaj vid stvaranja potomstva, pa su zabele┼żene zloupotrebe roditelja i od strane rodilje i od strane agencije, sve dok nisu zabranili ra─Ĺanje za drugog.

Upravo u Ukrajinu odlazi veliki broj ┼żena iz Srbije, ka┼że nam. Razlika u ceni od ─Źak 17.000 evra, koliko je od najni┼że od 38.000, do najviše od 55.000, zavisi od programa.

- To zavisi od toga da li ste u garantovanom programu ili ne. Ovaj najjeftiniji vam ne garantuje ništa. A u ovom od 55.000 evra, ukoliko sa nekom surogat majkom ne uspe, dakle ukoliko ne uspe implantacija embriona i sli─Źno, oni su u obavezi da tra┼że slede─çu surogat majku. Prosto imate garanciju da ─çe neka ┼żena izneti trudno─çu.

Iznos se ne pla─ça ceo odmah, nego se na po─Źetku daje deo kada se stvaraju embrioni, pa onda nakon implantacije, ta─Źnije transfera, pa ako on uspe, daje se slede─çi deo novca, pa onda se ostatak iznosa deli u nekoliko etapa do kraja trudno─çe - objašnjava da je pla─çanje postupno.

Carski rez za rodilju

Agencija je, ka┼że, spona izme─Ĺu rodilje i roditelja. Mogu da odaberu i da se tokom devet meseci trudno─çe ne vide uopšte. Klinika na kojoj je izvršen transfer nije klinika na kojoj je nu┼żno da rodilja odr┼żava trudno─çu i da se porodi.

- Retko kad te klinike imaju svoja porodilišta. Zato i postoje agencije. One imaju ugovore sklopljene sa privatnim porodilištima - navodi svoja saznanja.

Navodi i da surogat majka mora biti ┼żena koja ima svoje biološko dete.

- U 99 odsto slu─Źajeva se radi carski rez da ┼żena ne vidi dete koje je rodila. One prolaze kroz psihološke procene, pre ulaska u surogat program. Mora da ima predznanje, da se emotivno distancira - ka┼że nam uz napomenu da joj je poznat jedan primer kada roditelji nisu prihvatili dete koje je ro─Ĺeno bolesno, a koje je prihvatila upravo rodilja: - Ne znam za druge primere. Prema zakonu ne bi smelo da se do─Ĺe u situaciju da roditelja ne ┼żeli da se odvoji od deteta.

Ka┼że i da u Srbiji ne postoje zakonske prepreke za to da neko ode u Ukrajinu i tamo prona─Ĺe surogat majku.

- Dete u Ukrajini dobija osnovnu dokumentaciju da bi ovde u Srbiji moglo da bude upisano u mati─Źnu knjigu ro─Ĺenih - ka┼że dodaju─çi da ne postoji registar o broju parova koji su se na ovaj na─Źin ostvarili kao roditelji: - Mo┼żda nekog poznajete, a niste ni znali. Neki ljudi to kriju. Re─çi ─çe da su bili na nekom putovanju i da su dobili bebu.

Ocenjuje i da novac ne mo┼że da bude jedini motiv, ali da ni altruizam nije dovoljan. Smatra da mora postojati i jedno i drugo. U Americi je, navodi dozvoljeno, da rodilje budu i majka i sestra ┼żene koja sama ne mo┼że da rodi. U Velikoj Britaniji postoji program surogat maj─Źinstva na dobrovoljnoj bazi, ali ka┼że da "prosto ne funkcioniše", te da se na njega ne prijavljuju ni ro─Ĺake ni kume ni prijateljice, jer nema naknade koja bi ih motivisala.

Navodi i podatak da je u Srbiji legalizovano donorstvo jajnih ─çelija i spermatozoida, ali da fale donori, te da prema evidinciji u banci postoji tek 15-ak muških donora i nijedna ┼żena.

- Nema nadoknade, nije marketinški pogurano. U svim zemljama je to regulisano tako što isto iz altruizma ljudi donori dobijaju novac na ime nadoknade odsustva s posla i putnih troškova. Dakle, ne na ime prodaje svojih ─çelija, ve─ç na ime upravo toga što su morali da ulo┼że odr─Ĺen trud - napravila je pore─Ĺenje isti─Źu─çi da ovde postoji potreba za oko 1.000 donora godišnje, te da za to u inostranstvu pla─çaju oko 105.000 evra.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE