Obrenovac, 10.05.2021

SRBI SE NAVADILI NA BITKOIN


Izvor: Kurir.rs/Blic/novosti.rs/B.CaranovićLokalne novine | Obrenovac, 01.02.2021.
Zakon o digitalnoj imovini počeće da se primenjuje od ovog leta kod nas

Foto:Shutterstock


Bitkoinima danas u Srbiji možete kupiti šta želite, od hleba i mleka, preko nove kompjuterske opreme pa sve do privatnih lekarskih pregleda.

Razvojem kriptovaluta na našem tržištu prvo su stigle menjačnice koje su, pre svega, najpopularniji bitkoin menjale za dinare i druge valute. Uskoro se za njima otvaraju i nove usluge pa danas imamo i specijalizovane kripto prodavnice gde se pored dinara, može trgovati i za razni drugi digitalni novac.

- Otkad je bitkoinu skočila vrednost povećala se i kupovna moć, ljudi su počeli da kupuju bukvalno sve. Bela tehnika, telefoni, komponente za računare. Postoji i prodavnica prehrambenih proizvoda gde ljudi naručuju od hleba i mleka do mesnih prerađevina, kao u svakom drugom marketu - kaže vlasnik jedne kripto trgovine.

Cene se brzo menjaju, odnosno vrednost kriptovalute. Tako je, kaže, jedan klijent kupio TV, dok je bitkoin vredeo 41.000 dolara. Sada vrednost varira na oko 30.000 dolara. Ako gledate na taj način razliku, može se reći da je televizor dobio džaba. Usluge kupovine najčešće funkcionišu tako što se kriptovaluta posredstvom menjačnica pretvara u dinare i obavalja se kupovina.

Menjačnice, svoju transakciju naplaćuju najčešće 4 odsto, a na njihovim sajtovima mogu se pronaći spiskovi usluga koje možete pazariti digitalnom valutom. Pored prodavnica sa kompjuterskom opremom, trgovina tehnike i prehrambene robe, tu se nalaze i restorani, pivnice, pa čak i privatne klinike gde možete platiti bilo koji lekarski pregled.

Dejan Komadinović, stručnjak za kriptovalute iz Novog Sada, kaže da će se broj menjačnica i prodavnica u budućnosti povećavati.

- Vidi se i po Googl trends, da je bitkoinu neverovatno skočilo pretraživanje. Nije kao kada je bio bum 2017. godine, ali se približavamo tom hajpu. Tako da mislim da mesta za dalji rast ove valute još postoji. U svetu već imate kartice koje napunite kriptovalutama, odete u prodavnicu i plaćate sa tom karticom šta želite - rekao je Komadinović.

Kako dodaje, s druge strane zanimljiv je podatak da se u Srbiji još 2011. godine "kopalo" oko 2 odsto svetske proizvodnje bitkoina. Odgovor zašto je to tako, krije se verovatno u jeftinoj struji. Danas procenjuje da u Srbiji bitkoinima trguje više od 20.000 ljudi.

Usluge koje su podrazumevale transakcije kriptovalutama dosad su poslovale u svojevrsnoj sivoj zoni u kojoj digitalna imovina nije bila zabranjena, ali nije bila ni regulisana. No, pre dve nedelje, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. On definiše digitalnu imovinu kao "digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja".

BITKOINI NEĆE U SRPSKE MENjAČNICE

Svi učesnici u transakcijama virtuelnim novcem, najčešće "bitkoinima", sa nestrpljenjem očekuju da počne da se primenjuje novi zakon o digitalnoj imovini, usvojen krajem prošle godine, a koji stupa na snagu 29. juna.

Očekuju da će Zakon i dodatni podzakonski akti da uvedu red u ovu misterioznu ekonomsku nišu.

Vurtuelni novac ni po novom zakonu neće biti pod kontrolom centralne banke. On zabranjuje bankama i drugim finansijskim institucijama da u svom kapitalu ili imovini imaju virtuelne valute. Prema odluci NBS, bankama i tradicionalnim menjačnicama i dalje neće biti dozvoljena konverzija kriptovaluta u dinare.

Ipak, NBS će voditi registar firmi koje se bave virtuelnim valutama, koji će biti javno dostupan na njihovoj internet prezentaciji.

- Svi pružaoci usluga povezanih s virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom biće dužni da pribave dozvolu nadzornog organa za pružanje tih usluga - Komisije za hartije od vrednosti ili NBS, kao i da ispune sve uslove potrebne za dobijanje te dozvole - minimalni kapital, fit and proper zahteve, organizacione, kadrovske i tehničke zahteve... To mogu da budu isključivo privredna društva - pojašnjavaju u centralnoj banci.

Za virtuelne valute po ovom zakonu ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, nema pravni status novca ili valute. Može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati prevashodno elektronski.

Uprkos velikom broju informacija, pa i ogromnom broju samih kriptovaluta, o nastanku, toku i smislu ovog digitalnog novca, zapravo se malo zna. Za proteklih 12 godina od kada se pojavila prva kriptovaluta bitkoin, takozvano rudarenje ili majnovanje zarazilo je planetu. "Rudarenje" je u stvari traženje virtuelnih para, uz pomoć jake računarske opreme. Bitkoini nastaju tako što kompjuter reši komplikovani matematički zadatak iza kojeg se "krije" jedan od ovih magičnih novčića.

Procenjuje se da se nekoliko destina hiljada ljudi u našoj zemlji bavi trgovanjem digitalnim zlatom, postoji registrovana menjačnica za kriptovalute, a pojedini restorani, kafići i trgovine primaju tokene kao platežno sredstvo. Doduše, uglavnom preko posrednika, firme ECD. Kod nas je svega nekoliko firmi koje se bave menjačkim ili berzanskim poslovima kada je kripto u pitanju.

BLOKČEJN

TVORAC ove epohalne tehno  logije - blokčejn je izvesni Satoši Nakamoto - pseudonim iza kojeg stoji čovek ili tim. Nakamoto je odredio da ne može postojati više od 21 milion bitkoina, zato nema inflacije. Zamisao takvog novog softvera bila je da obezbedi prenos informacija decentralizovano, da omogući transfer vrednosti između dve osobe bez posrednika, da svako može da prima i šalje novac bez banaka i provizija.

Srećnici koji su na vreme došli do bitkoina i sačuvali ga, danas su verovatno bogati. U ovom momentu jedan bitkoin vredi oko 31.000 dolara, a pre desetak godina, kada je u Srbiji počelo da se "rudari" i jakim računarima traže ove virtuelena pare, koštao je pola dolara.

- Uložio sam pre sedam godina oko 1.500 evra u mašinu za "majnovanje" - priča Nikola P. iz Beograda. - Zapravo sam svoj računar dogradio jakim grafičkim kartama, inače bi me kompletna oprema koštala oko 3.000 evra. Sada žalim što nisam sačuvao nijedan od desetak bitkoina koje sam izrudario, ali sam ih koristio za plaćanje i nisam ni slutio da bi danas mogli da vrede toliko. Mogao sam da imam vrednost stana od 100 kvadrata u centru Beograda, ali je meni bilo bitno da povratim uloženi novac za kupovinu opreme i potrošenu struju. Odavno sam prekinuo. Sada je broj bitkoina mnogo manji nego u početku, jer je njihov broj ograničen.

Na svetskom tržištu kriptovaluta postoji desetak hiljada vrsta, kaže nam Aleksandar Matanović iz firme ECD koja se trgovinom kriptovalutama bavi duže od decenije:

- Među najuspešnijim su bitkoin, etereum, USD tether. Bitkoin je na prvom mestu, a njegova vrednost zavisi od reakcije tržišta. Očekujemo da novi Zakon zajedno sa promenama Zakona o porezu na dohodak građana donese jasnija pravila i pravnim i fizičkim licima.

BANKOMATI

VEĆ nekoliko godina postoje i bankomati za unovčavanje tokena, a kriptomata ima u nekoliko gradova u Srbiji, a ECD je jedina firma koja trenutno nudi tu uslugu. Za kupovinu i prodaju postoje tri lokacije u Beogradu, a samo kupovina moguća je u Subotici, Novom Sadu, Inđiji, Beogradu, Nišu.

Kako kaže, definisano je da se zarada nastala u trgovini kritpovalutama oporezuje stopom od 15 odsto kao porez na kapitalnu dobit, da ukoliko se kriptovalute dobiju na poklon, plati porez na poklon 2,5 odsto. Dozvoljeno je, iako ranije pre zakona nije bilo zabranjeno, da pravna lica drže kriptovalute na svom knjigovodstvenom stanju. I uređeno je koje kriterijume određena firma na teritoriji Srbije treba da zadovolji da bi kreirala svoj token. Pre ovog zakona, smatra, nije bilo jasnih pravila, pa je prethodnu oko deceniju pred učesnicima u virtuelnoj ekonomiji bilo mnogo izazova.

- Inovacije prirodno idu ispred regulative - kaže Matanović.

- Sa novim zakonom tu su dodatni izazovi, kriterijumi, uslovi koje treba ispuniti. To će omogućiti da ozbiljne firme i ozbiljni pristupi konkretnom poslu dođu do potrebne licence za obavljanje konkretne delatnosti. Dodatno se čekaju podzakonski akti, koji će detaljnije urediti oblast. Kupac do kriptovalute dolazi preko kriptomenjačnice, tako što uplaćuje novac, a kriptomenjačnica mu u digitalni novčanik prebacuje određenu sumu kriptovalute.

PIVO ZA KRIPTO

IAKO sada postoje lokali gde se roba i usluge mogu plaćati virtulenim parama, jedina valuta za transakciju zvanično priznata u Srbiji je dinar. Zato se ove kupovine obavljaju preko posrednika.

- Postoje aplikacije, putem kojih se novac prebacuje u kriptovaluti posredniku, konkretno firmi ECD koja to jedina radi i koji zatim nama ili nekom drugom kafiću ili restoranu koji nudi "plaćanje bitkoinom" isplaćuje vrednost transakcije u dinarima - kaže Branimir Dodić, menadžer jedne srpske pivare. - Prošle godine smo imali goste koji su plaćali virtuelnim parama, ali kako je bitkoin "skočio", čini se da ga sada svi čuvaju.

Iz NBS napominju da su virtuelne valute zbog anonimnosti pogodne za različite kriminalne aktivnosti, uključujući pranje novca i finansiranje terorizma. Zato se na sve koji posluju s virtuelnim valutama u Srbiji od aprila 2018. primenjuju obavezna identifikacija svakog ko zamenjuje virtuelne valute za novčana sredstva i obrnuto.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE