Obrenovac, 29.11.2021

ŠTA NAS SPREČAVA DA IMAMO SVOJU NUKLEARKU?


Izvor: Alo!/Blic/M.Š./Lokalne novine | Obrenovac, 03.11.2021.
Kako je katastrofa u ─îernobilju zatvorila poglavlje nukelarne energije u Srbiji ?

Foto:EPA/Wlad74


Srbija bi megavate elektri─Źne energije koji joj nedostaju mogla da nadomesti izgradnjom nuklearne elektrane, o kojoj se sve glasnije govori.

Postoje dva rešenja - da Srbija izgradi svoju nuklearku ili da kupi manjinski udeo u nekoj koja se gradi u našem okru┼żenju. Matematika je jasna, Elektroprivreda Srbije (EPS) ka┼że da nam fali 700 megavata, što je u ranijim planovima trebalo da bude pokriveno izgradnjom dve elektrane, piše Blic.

Sa druge strane, cena struje koja dolazi iz nuklearki je najjeftinija. Stru─Źnjaci smatraju da bi naše potrebe u budu─çnosti zadovoljio jedan nuklearni kompleks od 1,4 gigavata instalisane snage, u ─Źiju izgradnju bi trebalo ulo┼żiti oko pet milijardi evra.

Predsednik Aleksandar Vu─Źi─ç ranije je izjavio da bi bilo dobro da Srbija ima nuklearku, ali da njena izgradnja košta od 12 do 15 milijardi evra, te mi u ovom momentu te novce nemamo.

"Bila je neka ideja da Srbija kupi pet ili deset odsto nuklearne elektrane u Bugarskoj, jer nemamo novca da izgradimo svoju. Ali kad bi nam neko u okru┼żenju dao da budemo vlasnici, na primer, deset odsto, pristali bismo odmah i kupili bismo to. Jer pola energije koja ide u Severnu Makedoniju, Prištinu, u Albaniju, ide vam iz bugarske nuklearke", rekao je Vu─Źi─ç nedavno.

On je razgovarao i sa premijerom Ma─Ĺarske Viktorom Orbanom o izgradnji nuklearne elektrane u Pakšuu te izrazio spremnost da budemo manjinski vlasnik, kako bismo osigurali našu energetsku bezbednost.

Me─Ĺutim, treba znati da razvoj nuklearne energije u našoj zemlji ko─Źi i moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. godine, nakon katastrofe u ─îernobilju. On je kao posledicu imao i ukidanje tog odseka na Elektrotehni─Źkom fakultetu. Tako da danas nemamo ni dovoljan broj stru─Źnjaka da sami izradimo ovakvo jedno postrojenje, ali ni za neke druge jednostavnije zadatke.

Mnoge zemlje grade nuklearke. Mogla bi i Hrvatska?

"Smatram da je to zakon koji treba odmah ukinuti, ne zbog toga što bismo mi gradili nuklernu elektranu. Najmanja nuklerna elektrana ove savremene generacije košta izme─Ĺu sedam i osam milijadi evra. Me─Ĺutim, ve─ç 30 godina od donošenja tog zakona na beogradskim visokim školama ne izu─Źavaju se nuklearne tehnologije. Nisu to stru─Źnjaci koji treba da grade, nego su to stru─Źnjaci za zaštitu od zra─Źenja", rekao je za RTS nau─Źni savetnik u JP "Nuklearni objekti Srbije" Ilija Ple─çaš.

Jelica Putnikovi─ç sa portala Energija Balkana smatra da nije loša ideja da krenemo u zajedni─Źku investiciju izgradnje nuklearne elektrane sa stranim partnerima.

"Postoji projekat izgradnje '─Éerdapa 3' kao hidroelektrane koja bi bila reverzibilna, a zamišljeno je da u sklopu toga bude i nuklearka. Ali Srbija nema novca, ni dovoljno doma─çih stru─Źnjaka da iznese takav projekat. Pametno bi bilo da se na─Ĺe strateški partner, a puno je njih iz inostranstva koji su ranijih godina pokazali interesovanje za tako nešto. Male nuklearke su sigurno budu─çnost i tu treba da pratimo svet. One još nisu za┼żivele ni u mnogo razvijenijim zemljama, ali na njih se sada najozbiljnije ra─Źuna, jer su obnovljivi izvori energije pokazali da ne mogu da garantuju energetsku stabilnost", izjavila je Putnikovi─çeva.

Ona dodaje kako je mnogo bolje na svojoj teritoriji imati elektranu nego zakupiti neku u stranoj dr┼żavi. Kada do─Ĺe do energetskih kriza, svaka dr┼żava ─çe prvo gledati da zadovolji svoje potrebe i mo┼żda ne ispoštuje dogovor i ne isporu─Źi nam onoliko koliko nama treba.

"Garant energetske stabilnosti je imati dovoljan energetski kapacitet na svojoj teritoriji", smatra Putnikovi─çeva.

U slu─Źaju da se Srbija vrati na industrijski nivo od 1989. godine, procenjuje se da bi se potrošnja elektri─Źne energije pove─çala najmanje dva puta. Ipak, ima i druga─Źijih mišljenja što se ti─Źe energije. Miloš Zdravkovi─ç, stru─Źnjak za energetiku, ka┼że da bi Srbija bankrotirala ako bi podr┼żala "ekološke krugove sa Zapada" i zatvorila postoje─çe termoelektrane i odustala od gradnje još jedne u Obrenovcu.

Obrenovac, dodaje, godišnje proizvede struju po cenama koje su ni┼że od svetskih za 1,5 milijardi dolara.

"Zamislite koliko bi koštalo da to uvozimo. Naš interes je da izgradimo TE 'Kolubara B' da ne bismo došli u tu situaciju", smatra on.

"U proces u─çi što pre"

Imaju─çi u vidu da je za pripremu i izgradnju jednog nuklearnog postrojenja potrebno od 10 do 15 godina, u taj proces, prema mišljenju Zdravkovi─ça, treba da se u─Ĺe što pre.

"Dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Evropsku uniju, 10 ─Źlanica EU, na ─Źelu s Francuskom tra┼żi od Evropske komisije da omogu─çi ve─çu upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelenu investiciju. No, blok predvo─Ĺen Nema─Źkom oštro se protivi toj inicijativi, izra┼żavaju─çi zabrinutost zbog bezbednosti proizvodnje atomske energije. Sa druge strane, predsednik Udru┼żenja poslodavaca 'Gesamtmetall', Stefan Volf se zala┼że za povratak Nema─Źke nuklearnoj energiji", ka┼że Zdravkovi─ç.

Šta je poenta? Kada bi, kako dodaje, nuklearna energija postala zelena, to bi zna─Źilo da i privatna lica mogu u nju da ula┼żu, a kada bi se to desilo, bilo bi mnogo lakše do─çi do investicija. Dugoro─Źno gledano, smatra Zdravkovi─ç, bilo bi bolje da sami gradimo nuklearku. Za po─Źetak jednu, a posle i drugu. Kratkoro─Źno, pametno je ulo┼żiti u neku od nuklearki u regionu.

Krajem 2020. u svetu su bila u pogonu 443 energetska nuklearna reaktora, od toga oko 80 odsto u razvijenim zemljama. Kapacitet nuklearnih elektrana u svetu bi mogao da se udvostru─Źi do 2050. i sa 392 gigavata do─Ĺe na 792 gigavata. Od 450 nuklearki na planeti, tre─çina je u Evropi, dok se trenutno gradi 60 novih reaktora. Najve─çi otpor izgradnji nuklearki je strah od otpada za ─Źije razlaganje treba 100.000 godina.

Ali sa druge strane, nuklearka "Krško" godišnje proizvede desetak tona nuklearnog otpada, koji zauzima prostor od jednog kubnog metra. U isto vreme, TE "Nikola Tesla" (koja daje skoro 50 odsto struje u Srbiji) za godinu dana sagori tri miliona tona uglja. Za smeštanje sagorelog materijala, odnosno šljake, potrebno je tri miliona kubnih metara prostora.

Mini nuklearke u pet zemalja u okru┼żenju

U zemljama u okru┼żenju u toku su projekti proširenja ─Źetiri nuklearne elektrane, a Bugarska bi ih gradila još, ali svi planovi godinama trpe odlaganja. Ma─Ĺarska radi na projektu "Pakš 2" sa Rusijom, kojim bi proširila postoje─çu nuklearnu elektranu. Ta dr┼żava je prošle godine predlo┼żila Srbiji da joj izvozi viškove iz "Pakša", a da zauzvrat dobija struju iz hidroelektrana. "Pakš 2" je, zapravo, nova elektrana koja treba da zameni postoje─çu, a o─Źekuje se da po─Źne da radi za desetak godina. Ova nuklearka se nalazi na oko 80 kilometara od naše severne granice.

Rumunija namerava da u saradnji s Kanadom obnovi i proširi svoju nuklearku "─îernavoda" na jugoistoku zemlje. Bugarska tako─Ĺe još ne odustaje od proširenja svoje nuklearne elektrane "Kozloduj", ali ni od mogu─çnosti izgradnje drugih takvih postrojenja. Slovenija upravlja svojom nuklearkom "Krško" zajedno sa Hrvatskom, a u toku su pregovori o izgradnji još jednog reaktora. Nove nuklearne elektrane u Evropi grade se u Finskoj, Slova─Źkoj, Francuskoj, Rusiji, Ukrajini i Velikoj Britaniji.

"Ako govorimo o nekom akcidentu, Srbija je na udaru, bez obzira na to da li mi imamo nuklearku ili ne. Zna─Źi, jedna je stvar što mi treba da je sagradimo, a druga da ih gotovo svi oko nas imaju", kazao je Zdravkovi─ç.

U regionu, ali i šire, samo Srbija i Italija nemaju svoj nulkearni program.

Bezbedne i pored ─îernobilja i Fukušime

Najve─çi strah gra─Ĺana vezan je za bezbednost prilikom gradnje nuklearnih elektrana. Posebno nakon teških akcidenata u ─îernobilju (Ukrajina) i Fukušimi (Japan).

Nuklearni objekti su projektovani da izdr┼że najrazornije zemljotrese, poplave i udar aviona. A njihova bezbednost kao i skladištenje nuklearnog otpada kontrolišu se simuliranjem akcidenta, takozvanim "stres testovima izdr┼żljivosti".

"Bez obzira na to što su se desili ─îernobilj i Fukušima, to su dva akcidenta koja su se dogodila zbog ─Źovekove greške, ne zbog greške tehnike. Danas su nuklerne elektrane, te ─Źetvrte generacije, apsolutno bezbedne i u skali opasnosti nuklearna je poslednja", rekao je za RTS Ilija Ple─çaš.

Vu─Źi─ç i danas o nuklearki

Predsednik Srbije Aleksandar Vu─Źi─ç izjavio je u ponedeljak u Glazgovu, gde se odr┼żava globalni samit o klimi, da bi uskoro trebalo da se sastane sa ma─Ĺarskim premijerom Viktorom Orbanom i da razgovara sa njim o mogu─çnosti da Srbija kupi odre─Ĺeni vlasni─Źki udeo u ma─Ĺarskoj nuklearki Pakš. Vu─Źi─ç je rekao za Pink da ─çe bi Srbija mogla da kupi pet, 10 ili 12 odsto udela u toj nuklearki. Tako─Ĺe, kazao je da je Srbija zainteresovana i za druge nuklearke u regionu i da ─çe videti i sa Bugarima da li bi mo┼żda od njih mogli da kupimo udeo.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE