Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju jedan od najvećih hrišÄ‡anskih praznika Vaznesenje Gospodnje, odnosno Spasovdan, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.

Poštovan je veoma i u predhrišÄ‡anskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije sluÄ�ajno što je Ä�uveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Prema narodnom predanju na Spasovdan se spasio Bog od rÄ‘avih ljudi i vazneo se na nebo, a ostala je i priÄ�a da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.

Obi�aji i narodna verovanja na Spasovdan

Pre zore na Spasovdan krstonoše pohode zapise, osveštana stabla, najÄ�ešÄ‡e hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške, noseći barjake i krst, a narod stiže pod stablo zapisa kiteći ga vencima cveća i darujući raznim Ä‘akonijama.

Te litije se prireÄ‘uju radi napretka letine i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući dok pop Ä�inodejstvuje, a ranije je ponegde bio obiÄ�aj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da "Ä�uva selo od crva".

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije, a u leskovaÄ�kom kraju veruju da treba izbegavati rad da ne doÄ‘e na Ä�oveka "lošotinja" i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen obiÄ�aj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršÄ‡avanje letine), ako to nije uÄ�injeno na Ä�urÄ‘evdan. Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.

U nekim krajevima bio je obiÄ�aj da se od osušenog svinjskog brava saÄ�uva vilica i na Spasovdan pojede da im "sva svinja ubuduće bude slatkorana" odnosno da im prija sve ono što "po gori popasu i iz korita poloÄ�u". Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju nego se sa sve zubima okaÄ�e u pÄ�elinjaku da bi pÄ�ele u rojevima napredovale.

Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio obiÄ�aj da se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).

Ponegde se Ä�ak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala dok najpre ne razdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišÄ‡e svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.

Bio je i obiÄ�aj da se na Spasovdan pre sunca kupa u reci ili moru. Vernici do Spasovdana ne piju mleko od muže u toj godini pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom obiÄ�aja radi povećanja mleÄ�nosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.

U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora. Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.